Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro deset godina. Povreda je nastala usled neefikasnog postupanja i značajnih perioda neaktivnosti prvostepenog i drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1419/2010
18.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Vuksana iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloša Vuksana i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5945/02, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 15640/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 15640/11 okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Vuksan iz Beograda je 2. marta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5945/02.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 15640/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. novembra 2002. godine podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv Ž.N. iz Beograda, radi duga. Odgovor na tužbu je primljen u prvostepenom sudu 11. februara 2003. godine. Pripremno ročište je održano 18. februara 2003. godine. Tuženi je 22. maja 2003. godine podneo protivtužbu.

U ovoj pravnoj stvari Drugi opštinski sud u Beogradu je zakazao sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih su četiri održana, nakon čega je 22. decembra 2006. godine doneo rešenje P. 5945/02 od kojim je tužba podnosioca ustavne žalbe odbačena kao neuredna. U obrazloženju prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je na ročištu održanom 12. oktobra 2006. godine tužiocu naloženo da precizira tužbu i tužbeni zahtev, da je tužilac podneskom od 26. oktobra 2006. godine precizirao tužbeni zahtev, ali da su precizirana tužba i tužbeni zahtev neuredni iz razloga što je tužilac predložio da sud obaveže tuženog da mu isplati novčani iznos u stranoj valuti. Podnosilac ustavne žalbe je 15. januara 2007. godine izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5945/02 od 10. januara 2007. godine podnosilac ustavne žalbe je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka. Podnosilac ustavne žalbe je 18. januara 2007. godine izjavio žalbu i protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Spisi predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu su sa izjavljenim žalbama dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu na odlučivanje 16. marta 2007. godine. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 80/10 od 24. novembra 2010. godine ukinuta su navedena rešenja prvostepenog suda i predmet je vraćen, sada nadležnom, Prvom osnovnom sudu u Beogradu na dalji postupak.

U daljem toku postupka Prvi osnovni sud u Beogradu je zakazao i održao četiri ročišta za glavnu raspravu. Naredno ročište je zakazano za 15. oktobar 2012. godine.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da parnični postupak u konkretnom predmetu još uvek traje i da je od njegovog pokretanja prošlo gotovo deset godina , što samo po sebi ukazuje na to da nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, ne samo da je Drugi opštinski sud u Beogradu tokom prvostepenog postupka u više navrata ispoljio neefikasnost u postupanju u pogledu zakazivanja i održavanja ročišta, već je nakon skoro četiri godine od podnošenja tužbe istu odbacio kao neurednu, navodeći kao razlog to što je precizirani iznos duga označen u stranoj valuti, a zanemarujući činjenicu da je i prvobitni iznos koji je bio naveden u tužbi, a povodom koje je već četiri godine vođen postupak, takođe bio označen u istoj stranoj valuti. Takvo rešenje suda je ukinuto. Pored toga, i neažurno postupanje drugostepenih sudova u ovoj pravnoj stvari doprinelo je, po oceni Ustavnog suda, neopravdano dugom trajanju postupka. Naime, spisi predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu su sa izjavljenim žalbama dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu na odlučivanje 16. marta 2007. godine. Do uspostavljanja nove mreže sudova 1. januara 2010. godine, dakle gotovo tri godine, Okružni sud u Beogradu nije preduzeo nikakve radnje da odluči o žalbama izjavljenim protiv rešenja o odbacivanju tužbe i rešenja o troškovima postupka, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni Višem sudu u Beogradu. Viši sud u Beogradu je o podnetim žalbama odlučio 24. novembra 2010. godine, ali su spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu tek 5. jula 2011. godine, odnosno sedam meseci nakon odlučivanja. Ustavni sud nalazi da se potpuna neaktivnost Okružnog suda u Beogradu u periodu od dve godine i devet meseci, te navedeni propust Višeg suda u Beogradu, ničim ne može opravdati. Izneti propusti prvostepenog i drugostepenih sudova doveli su do toga da se posle skoro deset godina spor nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, pri čemu za sve to vreme nije doneta nijedna meritorna odluka.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka, već se uredno odazivao na ročišta za glavnu raspravu . Takođe, Sud ocenjuje da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se predmetni parnični postupak okonča u razumnom roku, imajući u vidu da podnosilac tužbom potražuje od tuženog značajniju novčanu svotu.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojiou tački 1. izreke i, u smislu stava 2. ovog člana Zakona, kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u što kraćem roku u tački 2. izreke . Pošto podnosilac ustavne žalbe nije tražio naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud o ovom pitanju nije izjašnjavao.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti