Odluka Ustavnog suda o visini naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je dosuđeni iznos naknade štete od 400 evra neadekvatan. U skladu sa praksom Evropskog suda, iznos je povećan na 800 evra za povredu prava u stečajnom postupku nad preduzećem u državnom vlasništvu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. P . iz sela P, opština Kostolac , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. januara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 9967/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od č etiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. P . iz sela P, opština Kostolac, podneo je Ustavnom sudu, 10. decembra 2018. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji j e vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 9967/12.

Povredu označenog prava podnosilac obrazlaže navodima da je postupak po prigovoru, izjavljenom od suprotne strane – izvršnog dužnika, trajao više od šest godina. Od Ustavnog suda zahteva da mu usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom postupku i utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I 9967/12 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

P. P . iz sela P, opština Kostolac , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 12. marta 2012. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude. Tražio je da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima izvršnog dužnika.

Rešenjem I. 9967/12 od 29. marta 2012. godine sud je odredio predloženo izvršenje , a zaključkom od 3. aprila 2012. godine naložio Narodnoj banci Srbije – Odsek za prinudnu naplatu, da sprovede postupak prinudne naplate prema rešenju o izvršenju.

Narodna banka Srbije je 30. aprila 2012. godine dostavila izvršnom sudu izveštaj u kome je navedeno da je izvršenje sprovedeno u celosti 27. aprila 2012. godine, nakon čega je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo zaključak I. 9967/12 od 30. aprila 2012. godine da se izvršni postupak zaključuje zbog namirenja izvršnog poverioca.

Rešenje o izvršenju od 29. marta 2012. godine je izvršnom dužniku dostavljeno 26. aprila 2012. godine, tako da je izvršni dužnik 3. maja 2012. godine izjavio sudu prigovor protiv rešenja o izvršenju u kome je, između ostalog, tražio da sud ukine rešenje kojim je određeno izvršenje i obustavi sve sprovedene izvršne radnje.

Prigovor je 30. maja 2012. godine dostavljen izvršnom poveriocu.

Narednih šest i po godina nisu preduzimane nikakve radnje u postupku.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 9405/14 /1 od 16. novembra 2018. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 9967/12 od 29. marta 2012. godine.

Pismeni otpravak rešenja je 6. decembra 2018. godine dostavljen izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak započeo 1 2. marta 2012. godine podnošenjem predloga za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu i da je okončan donošenjem rešenja Ipv (I) 9405/14/1 od 16. novembra 2018. godine, kojim je odbijen prigovor izvršnog dužnika, nakon više od šest godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka duže od šest godina, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio složen, imajući u vidu da je izvršenje sprovedeno u celosti, nakon mesec i po dana od podnošenja predloga za izvršenje nadležnom sudu.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe, iako je u celosti namirio potraživanje u veoma kratkom roku, imao legitiman interes da sud u razumnom roku odluči o prigovoru izvršnog dužnika izjavljenom protiv rešenja kojim je određeno izvršenje i da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud ocenjuje da ono nije bilo delotvorno, odnosno da u konkret nom slučaju nisu postojale nikakve objekt ivne okolnosti zbog kojih se nadležni sud ne bi mogao smatrati odgovornim što je više od šest godina odlučivao o prigovoru izjavljenom protiv rešenja o izvršenju.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim postupanjem nadležnog suda podnosi ocu ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 , 18/13 Odluka – US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, kao i istaknuti zahtev podnosioca za utvrđenje prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 4 5. tačka 9) Zakona o Ust avnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o visini naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti