Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro deset godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnosti izvršnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-142/2011
10.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. P. i B. P, obe iz Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. P. i B. P. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 4074/02, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8660/10, povređeno pravo podnosi teljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postup ak iz tač ke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. P. i B. P, obe iz Č, podnele su 12. januara 2011. godine, preko zajedničkog punomoćnika D. R, advokata iz Č, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 8660/10 i I. 1361/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da Opštinski sud u Čačku, kasnije Osnovni sud u Čačku, nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan, kako bi se izvršenje sprovelo u razumnom roku; da osnovna načela izvršnog postupka određuju njegov prinudni karakter; da jedno od osnovnih načela u izvršnom postupku jeste načelo oficijelnosti, koje od suda zahteva aktivno postupanje sve do okončanja postupka, dok su slučajevi u kojima se aktivno ponašanje zahteva od stranke zakonom izričito propisani; da sud nije postupao u skladu sa načelom hitnosti, što potvrđuje i činjenica da su ročišta zakazivana u velikom vremenskim razmacima; da je tokom šestogodišnjeg trajanja postupka održano jedanaest ročišta, a postupak se i dalje nalazi u fazi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti; da predmet Osnovnog suda u Čačku I. 1361/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 4053/04), u kome su izvršni poverioci podnositeljke ustavne žalbe, do dana podnošenja ustavne žalbe nije spojen predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 8660/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 4074/02), koji je ranije pokrenut i u kome podnositeljke praktično imaju ulogu stranaka koje preduzimaju procesne radnje; da se oba izvršna postupka vode protiv istog izvršnog dužnika i na istoj nepokretnosti, ali da sud nikada nije formalno doneo rešenje o spajanju ovih postupaka.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi da je podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, prizna im pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 200.000 dinara i dosudi troškove postupka po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 8660/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe su 23. jula 200 4. godine, u svojstvu izvršnih poverilaca, podne le Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršn og dužnika M. K. iz Č, radi prinudne naplate novčanog iznosa od 260.000 nemačkih maraka, sa domicilnom kamatom od 22. maja 1996. godine do konačne isplate, po osnovu ugovora o kreditu i sporazuma o obezbeđenju potraživanja zasnivanjem založnog prava – hipoteke prvog reda, zaključenog pred Opštinskim sudom u Čačku 5. juna 1995. godine u predmetu I. 1014/95, prodajom šestosobnog stana koji se nalazi u Č, u ulici B. J. broj 54, površine 300m2, zajedno sa podrumom, izgrađenog na katastarskoj parceli broj 362, KO Čačak, sa pravom trajnog korišćenja na 8/10 idealnih delova navedene parcele, uz prethodnu zabeležbu rešenja o izvršenju u zemljišne knjige. Predmet je dobio broj I. 4053/04. Opštinski sud u Čačku je 28. jula 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 4053/04, kojim je predloženo izvršenje usvojeno u celini.

Izvršni poverilac V. R. iz Č. je 29. decembra 2001. godine pred Opštinskim sudom u Čačku pokrenuo izvršni postupak protiv istog izvršnog dužnika i na istoj nepokretnosti. Ovaj predmet je najpre zaveden pod brojem I. 6/02, a kasnije presigniran u I. 4074/02. Podnositeljke su 23. jula 2004. godine dostavile podnesak u predmetu I. 4074/02, kojim su obavestile sud da su i one pokrenule izvršni postupak u kome se kao predmet izvršenja pojavljuju iste nepokretnosti. Do dostavljanja navedenog obavešetenja od strane podnositeljki, u predmetu I. 4074/02 bila je pravnosnažno utvrđena vrednost predmetnih nepokretnosti i zakazano drugo ročište za javnu prodaju, budući da na prvom ročištu nije bilo zainteresovanih lica.

Na ročištu održanom 2. avgusta 2004. godine podnositeljke su predložile spajanje navedenih postupaka, radi jednovremenog sprovođenja izvršenja. Postupajući po ovom predlogu, sud je na ročištu održanom 27. decembra 2004. godine združio spise izvršnog predmeta I. 4053/04, ali posebno rešenje o spajanju postupaka nikada nije doneo. U daljem toku postupka, podnositeljke su faktički imale status stranaka u izvršnom postupku I. 4074/02, bez obzira što formalno nije došlo do spajanja predmetnih postupaka.

Osporeni izvršni postupak još uvek nije okončan, a od njegovog iniciranja proteklo je skoro deset godina. Nakon ustrojavanja nove mreže sudova, predmet je prešao u nadležnost Osnovnog suda u Čačku i zaveden je pod brojem I. 8660/10. Postupak se sada ponovo nalazi u fazi utvrđivanja vrednosti predmetnih nepokretnosti, imajući u vidu da je zbog proteka vremena ranije obavljeno veštačenje postalo bespredmetno. Veštak građevinske struke je u pet navrata dopunjavao svoj osnovni nalaz i mišljenje od 27. oktobra 2003. godine. Ročište radi prodaje predmetnih nepokretnosti poslednji put je održano 10. januara 2005. godine, a nakon toga, izvršni sud je zakazivao ročišta na kojima se uglavnom bavio pitanjem vlasništva na predmetnim nepokretnostima, zbog činjenice da u spisima nije bilo dokaza o tome da je izvršni dužnik vlasnik nepokretnosti čija je prodaja predmet postupka. Sud je u nekoliko navrata vršio uvid u spise parničnog predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 69/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku P. 195/05), po tužbi izvršnog dužnika podnetoj protiv podnositeljki ustavne žalbe, radi utvrđenja da je veći deo duga koji je predmet prinudne naplate izvršni dužnik izmirio njihovom pravnom prethodniku. I pored toga što se više puta upoznavao sa stanjem u navedenom parničnom predmetu, što je bio razlog odlaganja većeg broja ročišta, izvršni sud nikada nije odlučio o predlozima izvršnog dužnika, najpre za prekid, a potom i za zastajanje sa izvršnim postupkom do okončanja te parnice. Ustavni sud konstatuje dva perioda značajne neaktivnosti izvršnog suda. U prvom slučaju, reč je o periodu od 20. novembra 2008. godine, kada je Služba za katastar nepokretnosti u Čačku dostavila sudu izveštaj o kretanju vlasništva na katastarskoj parceli broj 362, KO Čačak, do 12. aprila 2010. godine, kada je zakazano ročište koje nije održano, jer izvršni dužnik nije bio uredno pozvan. Drugi period obuhvata razdoblje od 21. septembra 2011. godine, kada je na ročištu po treći put izvršen uvid u spise parničnog predmeta P. 69/10, do 26. marta 2013. godine, kada je sud, po urgenciji punomoćnika podnositeljki, zakazao ročište, na kome je određeno dopunsko (šesto) veštačenje veštaka građevinske struke. Sudski veštak Z.L. je dopisom od 2. aprila 2013. godine obavestio sud da je u toku postupak za obnovu njegove licence, iz kog razloga nije u mogućnosti da odgovori na zahtev suda. S tim u vezi, sud je ročište zakazano za 25. april 2013. godine odložio na neodređeno vreme. Nakon toga, u ovom predmetu nije preduzeta nijedna procesna radnja. Spisi izvršnog predmeta su Ustavnom sudu prosleđeni 24. jula 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je važio u vreme pokretanja osporenog izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno .

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 i 1 09/13 – Odluka US), koji je počeo da se primenjuje 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu.

Ustavni sud konstatuje da je osporeni izvršni postupak pokrenut 23. jula 2004. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku , i da još uvek nije okončan. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje devet godin a i devet meseci.

Ustavni sud nalazi da navedeno trajanje postupka, zatim značajna neaktivnost izvršnog suda u dva perioda u trajanju od po godinu i po dana, nedovoljno efikasno postupanje, koje je uzrokovalo da se na okolnost vrednosti nepokretnosti sudski veštak građevinske struke dopunski izjašnjava čak pet puta, te da je postupak sada ponovo u fazi izjašnjenja veštaka o vrednosti nepokretnosti koje su predmet prodaje, nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga je Ustavni sud ocenio da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnoj pravnoj stvari, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca, činjenica da nakon devet godina i devet meseci izvršni postupak, koji je po svojoj prirodi hitan, još uvek nije okončan, štaviše da izvršni sud još uvek nije do kraja sproveo prvu u nizu izvršnih radnji (utvrđenje vrednosti nepokretnosti), ne može biti opravdana nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu, posebno ako se ima u vidu da podnositeljke nisu doprinele da se ovaj postupak odugovlači ili nepotrebno prolongira.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 4074/02, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8660/10, povređeno pravo podnositeljki na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao tački 1. izreke, a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud nije posebno cenio navode podnositeljki o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetu I. 1361/10 (ranije predmet I. 4053/04), s obzirom na to da se od 27. decembra 2004. godine izvršenje u tom predmetu sprovodi istovremeno sa izvršenjem u predmetu I. 8660/10. Po oceni Ustavnog suda, ovde je faktički reč o jedinstvenom izvršnom postupku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava , Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Imajući u vidu navedeno, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe le podnosi teljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbama člana 4 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti