Rešenje Ustavnog suda o obustavi postupka i odbacivanju ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je obustavio postupak po ustavnoj žalbi u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je o tome već odlučeno. Preostali deo žalbe, koji se tiče diskriminacije, odbačen je kao neosnovan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovanke Stokić iz Kušiljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. juna 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

1. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi Jovanke Stokić podnetoj zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu I. 9/05.

2. Odbacuje se ustavna žalba Jovanke Stokić izjavljena zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu I. 9/05.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Jovanka Stokić iz Kušiljeva je 25. jula 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu I. 9/05.

Podnositeljka ustavne žalbe ističe da predmetni izvršni postupak traje više od pet godina i da “Opštinski sud u Žabarima nije sposoban da sprovede izvršenje koje je pokrenuto po njenom predlogu“, pa smatra da je, u konkretnom slučaju, povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ona navodi da izvršni sud vrši povredu ljudskih prava i diskriminiše nju kao poverioca u ovom izvršnom postupku. Predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, “naloži donošenje odluke o žalbi protiv prvostepenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak, odredi naknadu štete i objavi sudsku odluku“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (član 82.); da će Ustavni sud obustaviti postupak ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka (član 88. tačka 3.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 10. marta 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Žabarima predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Ugostiteljsko – turističkog preduzeća “Vinogorje“ iz Žabara, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P. 600/02 od 22. januara 2003. godine, kojom je dužnik obavezan da na ime neisplaćene zarade od 1. januara 2001. do 31. decembra 2002. godine isplati poveriocu iznos od 62.157,00 dinara, sa doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Predložila je da se izvršenje sprovede popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika (uz alternativni zahtev da se izvršenje sprovede prenosom novčanih sredstava izvršnog dužnika na tekući račun poverioca).

Opštinski sud u Žabarima je rešenjem I. 9/05 od 23. marta 2009. godine obustavio postupak u ovoj pravnoj stvari, imajući u vidu da je izvršenje sprovedeno, jer su izvršnom poveriocu (nakon što je izvršni dužnik isplatio poveriocu zaradu od 1. januara 2001. do 31. decembra 2002. godine) uplaćeni i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za traženi period.

Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, veće Opštinskog suda u Žabarima je rešenjem Ipv. 1/09 od 5. avgusta 2009. godine odbilo kao neosnovan prigovor i potvrdilo prvostepeno rešenje.

Ustavni sud je, na sednici održanoj 10. marta 2011. godine, doneo Odluku Už- 659/2009, kojom je usvojio ustavnu žalbu Jovanke Stokić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i u tački 1. izreke utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu I. 9/05 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku, a u tački 2. izreke naložio da se Odluka objavi u “Službenom glasniku Republike Srbije“, kao pravičan vid zadovoljenja podnositeljke zbog konstatovane povrede navedenog ustavnog prava.

4. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka u ustavnoj žalbi Už- 659/2009 osporila dužinu trajanja izvršnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu I. 9/05 i da je Odlukom Už- 659/2009, donetom na sednici Suda od 10. marta 2011. godine, usvojena ustavna žalba zbog povrede prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku u tom izvršnom postupku. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 88. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu, obustavio postupak u ovom delu i rešio kao u tački 1. izreke, jer su prestale procesne pretpostavke za dalje vođenje postupka po ustavnoj žalbi koja se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, jer je o tome već odlučivano u drugom ustavnosudskom predmetu.

5. U odnosu na istaknutu povredu načela zabrane diskriminacije, Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnositeljka označenu povredu izvodi iz povrede prava na suđenje u razumnom roku. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je trajanje predmetnog izvršnog postupka bilo posledica diskriminacije podnositeljke ustavne žalbe po bilo kom osnovu. Ovo tim pre što je tokom ovog izvršnog postupka, bez obzira na njegovo nerazumno dugo trajanje, podnositeljka ustavne žalbe u celini namirila svoje potraživanje, koje je imala prema izvršnom dužniku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, pa je rešio kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 46. tač. 7) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević