Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja žalbe u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Proizvoljno je tumačenje da je izvršni postupak okončan dostavljanjem predmeta javnom izvršitelju. Postupak traje dok se poverilac ne namiri, pa je žalba neosnovano odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás) članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A . M . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. M . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 664/21 od 27. septembra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 664/21 od 27. septembra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 316/21 od 4. avgusta 2021. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba A. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupcima Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu Iiv. 484/19 i u predmetu R4I. 316/21.

4. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. M . iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 8. oktobra 2021. godine, preko punomoćnika advokata D. D . iz Leskovca, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 26. maja 2023. godine, protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 664/21 od 27. septembra 2021. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na rad, zajemčenih članom 32. stav 1. i čl. 36. i 60. Ustava. Podnosilac je istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu Iiv. 484/19 i u predmetu R4I. 316/21.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je prigovor radi ubrzavanja određenog izvršnog postupka podnet pre nego što je taj postupak okončan, ali je žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je prigovor odbijen, odbačena, sa obrazloženjem da je predmetni sudski postupak okončan iako on, na dan podnošenja prigovora, kao i na dan donošenja osporene odluke, nije bio okončan, te je arbitrernom primenom prava podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporeno rešenje, te da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnih prava i pravo na naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao predlagač, podneo je, 19. aprila 2021. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu Iiv. 484/19. Navedeni prigovor je, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 316/21 od 4. avgusta 2021. godine, odbijen kao neosnovan. Protiv odbijajućeg rešenja predlagač je izjavio žalbu 9. avgusta 2021. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 664/21 od 27. septembra 2021. godine, odbačena je kao nedozvoljena žalba predlagača izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 316/21. od 4. avgusta 2021. godine. U obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno je da je podnosilac prigovora, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave 8. januara 2019. godine Drugom osnovnom sudu u Beogradu, koji se rešenjem od 14. januara 2019. godine oglasio nenadležnim i spise predmeta dostavio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji je 23. aprila 2021. godine doneo rešenje o izvršenju, a ovo rešenje je 29. aprila 2021. godine dostavio javnom izvršitelju J.O. na dalje postupanje.

U obrazloženju je navedeno i da je, odredbom člana 250. stav 2. Sudskog poslovnika propisano da se predmet označava kao konačno rešen kada je odluka otpremljena, bez obzira na to da li je pravnosnažna, a pre otpremanja odluke samo ako je ovim poslovnikom određeno, kao i da je odredbom stav 12. istog člana propisano da je predmet upisnika „Ii“ rešen kada je otpremljeno rešenje o izvršenju ili protivizvršenju koje sadrži odluku da će izvršenje sprovesti izvršitelj. Dalje je navedeno da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da prigovor radi ubrzavanja postupka i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča.

Prema navodima iz obrazloženja osporenog rešenja, kako je predmetni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu okončan donošenjem rešenja o izvršenju Iiv. 484/19 od 23. aprila 2021. godine koje je dostavljeno javnom izvršitelju J.O. na dalje postupanje, Viši sud u Beogradu je, na osnovu odredaba člana 5. stav 1. i člana 17. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odučio kao u izreci, jer se žalba može izjaviti samo do okončanja postupka.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (član 60. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora (član 6. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo, kao i da se usmena rasprava ne održava, a da se na ostala pitanja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak (član 7. st. 1. i 3.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena, kao i da stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu i stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora stiče pravo na pravično zadovoljenje kada istekne rok u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje, a stranka čija je žalba usvojena - kada primi rešenje o usvajanju žalbe (član 22.).

Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14, 6/2015, 106/15 - dr. zakon i 14/22) propisano je da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 294. stav 1. tačka 1) Zakona o parnično postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost (član 16).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje, bilo je propisano: da se izvršni postupak i postupak obezbeđenja pokreću tako što izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeđenje, a po službenoj dužnosti se pokreću samo ako je zakonom određeno; da o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave i predlogu za obezbeđenje odlučuje sud; da o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlučuje javni izvršitelj, kao i da se kada se donese rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, sprovodi izvršenje (član 3.); da je sud koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave mesno nadležan da u toku izvršenja koje sprovodi javni izvršitelj donosi rešenja o izricanju novčane kazne, rešenja o zameni novčane kazne u kaznu zatvora, rešenja o zahtevu za izuzeće javnog izvršitelja i rešenja o prigovorima, izuzev o prigovoru trećeg lica (član 9. stav 1.); da se rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave dostavlja javnom izvršitelju, sa kopijom isprava potrebnih da sprovede izvršenje, koji rešenje dalje dostavlja izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 70. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja javnog izvršitelja odlučuje drugostepeni sud koji je mesno nadležan da odlučuje o žalbi protiv rešenja o izvršenju (član 82. stav 2.); da se žalba podnosi prvostepenom sudu ili javnom izvršitelju ako se pobija njegovo rešenje; da se na postupanje prvostepenog suda shodno primenjuju odredbe o postupanju prvostepenog suda po žalbi protiv rešenja o izvršenju (član 76.) (član 83. st. 1. i 3.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem, kao i da je izvršni postupak kad rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje postane pravnosnažno (član 128.); da javni izvršilac po službenoj dužnosti rešenjem obustavlja izvršni postupak: ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju pravnosnažno ili konačno ukinuta, preinačena ili stavljena van snage; ako je potvrda o izvršnosti odluke pravnosnažno ukinuta; ako stranka premine, a potraživanje nije nasledivo; ako stranka koja je pravno lice prestane da postoji, a nema pravnog sledbenika; ako potraživanje prestane da postoji; ako je izvršenje postalo nemoguće ili ne može da se sprovede iz drugih razloga (propao je predmet izvršenja, izvršni dužnik nema imovinu i sl.) i iz drugih razloga određenih ovim ili drugim zakonom, kao i da se rešenjem o obustavi ukidaju i sve sprovedene radnje, ako se time ne dira u stečena prava drugih lica (član 129.); da se izvršni postupak zaključuje posle namirenja izvršnog poverioca tako što se zaključkom utvrđuje da je preduzeta poslednja izvršna radnja, kao i da izuzetno, kad su Republika Srbija ili organizacija za socijalno osiguranje izvršni dužnici novčane obaveze, izvršni postupak smatra se zaključenim kada Narodna banka Srbije obavesti javnog izvršitelja da je izvršenje sprovedeno u celini (član 130.); da izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni su da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj (član 547. stav 2.).

Sudskim poslovnikom („Službeni glasnik RS", br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18 i 78/18) bilo je propisano: da se Sudskim poslovnikom propisuje unutrašnje uređenje i rad sudova u Republici Srbiji, a naročito: uređenje i rad odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; rad zajedničke sednice odeljenja i sednice svih sudija; obaveštavanje javnosti o radu sudova; vođenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina; pružanje pravne pomoći i održavanje sudskih dana; pružanje međunarodne pravne pomoći; evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; pripravnička praksa; postupanje sudskog osoblja sa strankama; vođenje upisnika i pomoćnih knjiga; postupanje sa spisima; postupanje po predstavkama i pritužbama; vođenje statistika i izrada izveštaja o radu; naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanje sa sudskim depozitima; uvođenje zajedničkih službi u mestima s više sudova i drugih pravosudnih organa; odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu; kao i druga pitanja uređenja i rada suda, za koja je zakonom određeno da se uređuju sudskim poslovnikom, kao i da se primenom Sudskog poslovnika obezbeđuje uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova važnih za unutrašnju organizaciju i rad suda (član 1.); da da se kada je predmet konačno rešen, ispred rednog broja stavlja oznaka konačnog rešenja; da se predmet označava kao konačno rešen kada je odluka otpremljena bez obzira da li je pravnosnažna, a pre otpremanja odluke, samo ako je ovim poslovnikom određeno; da je predmet upisnika „Ii“ rešen kada je otpremljeno rešenje o izvršenju ili protivizvršenju koje sadrži odluku da će izvršenje sprovesti izvršitelj, kao i da je predmet upisnika „ Iv" rešen kada je otpremljeno rešenje o: okončanju postupka obustavom izvršenja, odnosno zaključenjem izvršnog postupka, po pravilima za izvršenje na osnovu izvršne isprave; povlačenju, odbijanju ili odbačaju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave; nenadležnosti suda; usvajanju prigovora i stavljanju van snage rešenja o izvršenju i ustupanju spisa predmeta nadležnom sudu na dalji parnični postupak; nastavljanju postupka pred javnim izvršiteljem na osnovu izjašnjenja poverioca (koje može biti u formi elektronskog pismena), u skladu sa članom 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 106/15) (član 250. st. 1, 2, 12. i 17.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u postupku po prigovoru radi ubrzavanja parničnog postupka, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tome da je Viši sud u Beogradu proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu štetu. S tim u vezi, Ustavni sud, pre svega, naglašava da nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kome je taj sud konstatovano da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

Ispitujući da li je Viši sud u Beogradu proizvoljno ili arbitrerno primenio pravo, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, koji je pokrenuo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, odbačena kao nedozvoljena jer je osporeni postupak okončan donošenjem rešenja o izvršenju. S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ukazuje da je odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku strankama pružena mogućnost da traže zaštitu ovog prava dok je postupak u kojem učestvuju još u toku. Na ovaj način stranka može da utiče da se što pre odluči o njenim pravima i obavezama. Za zaštitu ovog prava, strankama su na raspolaganju prigovor i žalba, a stranci koja uspe sa svojim zahtevom na raspolaganju je i zahtev za pravično zadovoljenje. Postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor stranke mogu da podnesu od pokretanja postupka čija se dužina trajanja osporava, pa sve dok se taj postupak ne okonča i to u bilo kom trenutku kada smatraju da predmetni postupak nerazumno dugo traje, s tim da se prigovor podnosi onom sudu pred kojim postupak teče u momentu njegovog podnošenja, a taj sud, u zavisnosti od navoda prigovora, ceni njegovu osnovanost, posmatrajući postupak kao celinu ili samo tu fazu postupka.

Budući da se pravna sredstva iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku mogu podneti do okončanja postupka za koji stranka smatra da je nerazumno dugo trajao, od značaja je momenat kada je predmetni postupak okončan. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da su pravila sudskih postupaka, među kojima su i njihovo otpočinjanje i okončanje regulišu zakonima. Tako su i pitanja u vezi sa prinudnim namirenjem poverilaca koja su zasnovana na izvršnim ili verodostojnim ispravama regulisana Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Prema navedenom propisu, izvršni postupak se pokreće na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno, a okončava se obustavom ili zaključenjem. Odluka o zaključenju donosi se po namirenju poverioca, dok se razlozi za obustavu tiču smrti stranke ili prestanka pravnog lica (oba u određenim slučajevima), prestanka potraživanja ili nemogućnosti njegovog izvršenja, uklanjanja izvršne isprave iz pravnog poretka ili potvrde o izvršnosti i drugih slučajeva predviđenih zakonom . Sam postupak izvršenja, kako je propisano ovim zakonom, sastoji se od dve faze – određivanja izvršenja i sprovođenja izvršenja. Dok je određivanje izvršenja u nadležnosti suda, osim potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, sprovođenje izvršenja može da bude u nadležnosti suda ili javnog izvršitelja (u zavisnosti od sredstva izvršenja). Međutim, i kad izvršenje sprovodi javni izvršitelj, donošenjem rešenja o izvršenju ne prestaje nadležnost suda koji je doneo to rešenje. Tako će, na primer, taj sud biti nadležan za donošenje odluka kojima se u toku izvršenja koje sprovodi javni izvršitelj izriču novčane kazne ili se te kazne zamenjuju zatvorom ili kojima se rešava o prigovorima stranaka.

S druge strane, Sudskim poslovnikom propisani su unutrašnje uređenje i rad sudova, sa ciljem da se njegovom primenom obezbedi uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova važnih za unutrašnju organizaciju i rad suda. Između ostalog, ovim aktom je propisano označavanje završenih predmeta. Predmet se označava kao konačno rešen, kako je propisano, kada je odluka otpremljena, bez obzira na to da li je pravnosnažna (a pre otpremanja odluke, ako je tako određeno ovim aktom), dok je za predmete upisnika „Iv“ propisano da su rešeni kada je otpravljeno rešenje o: okončanju postupka obustavom izvršenja, odnosno zaključenjem izvršnog postupka, po pravilima za izvršenje na osnovu izvršne isprave; povlačenju, odbijanju ili odbačaju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave; nenadležnosti suda; usvajanju prigovora i stavljanju van snage rešenja o izvršenju i ustupanju spisa predmeta nadležnom sudu na dalji parnični postupak, a za postupke u kojima je rešenje o izvršenju doneto pre 1. maja 2016. godine – kada se taj postupak po izjašnjenju izvršnog poverioca nastavlja pred javnim izvršiteljem, ili kad je izjašnjenje oko organa koje će sprovoditi izvršenje izostalo.

Prema oceni Ustavnog suda, iz navedenog sledi da postoji razlika između okončanog postupka i rešenog predmeta, odnosno označavanja predmeta kao rešenog za potrebe rukovanja tim predmetom.

Pored navedenog, Ustavni smatra da su od značaj i stavovi izraženi, između ostalog, u Odluci Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine (dostupna na internet stranici Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs), da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da zaštita ovog prava ne može zavisiti od toga da li izvršenje sprovodi sud ili ga, umesto suda, a u ime države, sprovodi javni izvršitelj.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da izneto stanovište Višeg suda u Beogradu o tome da se predmetni izvršni postupak smatra okončanim jer je rešenje o izvršenju dostavljeno javnom izvršitelju na dalje postupanje nije zasnovano na ustavnopravno prihva tljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takvo tumačenje bilo na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 664/21 od 27. septembra 2021. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravno na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeni akt, te da će žalba podnosioca biti ponovo razmatrana, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe o povredi načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava, kao ni o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na rad, zajemčenih čl. 36. i 60. Ustava.

6. U vezi sa istaknutom povredom prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud, imajući u vidu prethodno utvrđeno da je taj postupak u vreme izjavljivanja ustavne žalbe bio u toku, ukazuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je predviđeno da zaštitu ovog prava u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud.

S druge strane, u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku R4I. 316/21, vođenom po prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja označenog izvršnog postupka, Ustavni sud je konstatovao da ustavna žalba ne sadrži navode kojima bi bila potkrepljena ova tvrdnja. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je postupak po prigovoru, od podnošenja prigovora do donošenja osporenog rešenja, ukupno trajao nešto više od pet meseci, ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu označenog ustavnog prava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i nalaganje otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija, te je odbio ovaj zahtev, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 4 . izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

9. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja žalbe u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti