Odlučivanje o zateznoj kamati na neisplaćenu penziju i blagovremenost ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv dopunske presude o troškovima i kamati. Istovremeno, odbacuje žalbu protiv glavnih presuda kao neblagovremenu, jer se rok računa od dostavljanja glavne, a ne dopunske odluke kojom je meritorno već odlučeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Obradović iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

 

O D L U K A

 

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Marije Obradović izjavljena protiv dopunske presude Okružnog suda u Nišu Gž. 1835/09 od 26. maja 2009. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Marije Obradović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 7352/08 od 2. marta 2008. godine i presude Okružnog suda u Nišu Gž. 1835/09 od 15. aprila 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Marija Obradović iz Niša, preko punomoćnika Milisava Đorđevića, advokata iz Niša, podnela je Ustavnom sudu 25. jula 2009. godine ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka navodi da su osporenim presudama prvostepeni i drugostepeni sud odbili njen zahtev da joj se, pored ostalog, dosudi zakonska zatezna kamata na ime naknade štete zbog manje isplaćene porodične penzije, počev od dvadesetog u mesecu za prethodni mesec do dana isplate. Podnositeljka smatra da su navedeni sudovi pogrešno zaključili da se isplata zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose određuje od dana podnošenja tužbe, a ne od dana dospelosti svakog traženog pojedinačnog mesečnog iznosa porodične penzije, budući da isplata penzija ne predstavlja povremena potraživanja u smislu člana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, već obračunska potraživanja. Samim tim postupajući sudovi su u, konkretnom slučaju, po mišljenju podnositeljke, primenom odredaba čl. 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima morali usvojiti njen tužbeni zahtev u potpunosti i dosuditi tužbom traženu zakonsku zateznu kamatu. Imajući u vidu izneto i da drugostepeni sud nije naveo razloge zbog kojih je odbio navedeni tužbeni zahtev, podnositeljka tvrdi da je njoj povređeno pravo na pravično suđenje. Takođe ističe da se povreda Ustavom zajemčenog prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. Ustava ogleda u činjenici da su drugi sudovi u istovrsnim sporovima u kojima je isti pravni osnov, isti vremenski period i isti tuženi dosuđivali zakonske zatezne kamate na ime naknade štete zbog manje isplaćene vojne porodične penzije, počev od dvadesetog u mesecu za prethodni mesec do dana isplate.

2. Ustavna žalba je ustanovljena kao pravno sredstvo Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovima pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u ustavnom žalbom osporene akte i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Opštinski sud u Nišu je doneo osporenu presudu P. 7352/08 od 2. marta 2008. godine, kojom je u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe i obavezao tuženi Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u Beogradu da tužilji na ime naknade štete zbog manje isplaćene porodične penzije isplati dosuđene iznose obračunate za svaki mesec u periodu od novembra 2005. godine do novembra 2007. godine, sa zateznom kamatom na sve dosuđene iznose počev od 24. novembra 2008. godine kao dana podnošenja tužbe, pa do isplate, a u roku od 15 dana od prijema presude, dok je stavom drugim izreke odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan u delu kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade štete zbog manje isplaćene porodične penzije isplati tražene iznose za period od 1. avgusta 2004. godine do 24. novembra 2005. godine, sa zateznom kamatom počev od dvadesetog u mesecu za prethodni mesec, kao i za isplatom zatezne kamate na iznose iz stava prvog izreke, a za period počev od dvadesetog u narednom mesecu za svaki prethodni mesec pa do 24. novembra 2008. godine, a stavom trećim izreke je tuženi obavezan tužilji da isplati troškove postupka.

Postupajući po žalbama tužilje i tuženog protiv prvostepene presude, Okružni sud u Nišu je doneo osporenu presudu Gž. 1835/09 od 15. aprila 2009. godine kojom je u stavu prvom izreke usvojio žalbu tužilje i navedenu prvostepenu presudu preinačio u stavu drugom izreke, tako što je obavezao tuženog da tužilji isplati dosuđene iznose na ime štete u vidu neisplaćenog dela porodične penzije za vreme od 1. avgusta 2004. godine do 24. novembra 2005. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. novembra 2008. godine do isplate, u roku od 15 dana po prijemu presude, dok je odbio zahtev za kamatu na pojedinačne iznose počev od dvadesetog u mesecu za prethodni mesec, a stavom drugim izreke je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i trećem izreke.

Postupajući po predlogu tužilje za donošenje dopunske presude, Okružni sud u Nišu je doneo osporenu dopunsku presudu Gž. 1835/09 od 26. maja 2009. godine kojom je u stavu prvom izreke obavezao tuženog da tužilji plati pored već dosuđenih troškova postupka još 19.968,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude, dok je stavom drugim izreke odbio predlog tužilje za donošenje dopunske presude u pogledu zakonske zatezne kamate. U obrazloženju ove presude je istaknuto da je odbijen predlog za donošenje dopunske presude u pogledu zatezne kamate pošto je u tom delu meritorno odlučeno u celini, kao i da ne može biti osnov za donošenje dopunske presude činjenica da obrazloženje presude ne sadrži potpune razloge ili su razlozi pogrešni.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o postojanju povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se podnosilac ustavne žalbe poziva, a u odnosu na osporene presude od značaja sledeće odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je primenjivan u vreme njihovog donošenja, a kojima je propisano: da ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od 15 dana od prijema presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude, a sud će, bez održavanja ročišta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude (član 343. st. 1. i 2.); da ako je pored predloga za dopunu presude podneta i žalba protiv presude, prvostepeni sud će zastati sa dostavljanjem ove žalbe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za žalbu protiv ove odluke, ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena žalba, ova žalba zajedno sa žalbom protiv prvobitne presude dostaviće se drugostepenom sudu, kao i ako se prvostepena presuda pobija žalbom samo zbog toga što prvostepeni sud nije presudom odlučio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, žalba će se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda (član 345.); da presuda koja se više ne može pobijati žalbom postaje pravnosnažna ukoliko je njome odlučeno o zahtevu tužbe ili protivtužbe (član 346. stav 1.); da je sud vezan za svoju presudu čim je objavljena, a ako presuda nije objavljena, čim je otpravljena, te da presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena (član 348.).

5. Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i navedene ustavnopravne razloge, Ustavni sud je prethodno ocenio da podnositeljka u suštini osporava presude navedene u izreci ove odluke u delu kojim je odlučeno o njenom tužbenom zahtevu koji se odnosi na isplatu zatezne kamate uračunate u potraživanja na ime naknade štete zbog neisplaćene porodične penzije.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe, pored ostalog, osporava stav drugi dopunske presude Okružnog suda u Nišu Gž. 1835/09 od 26. maja 2009. godine.

Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje na koju podnositeljka ukazuje u odnosu na dopunsku presudu, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe kao podnosioca predloga za donošenje dopunske presude odlučivao zakonom ustanovljeni sud, koji je postupao u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti i koji je u toku postupka primenjivao zakonske odredbe o procesnim uslovima za donošenje dopunske presude, te da stoga podnositeljki ustavne žalbe osporenim stavom drugim dopunske presude nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje. Naime, na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima se uređuje dopunska presuda proizlazi da, u slučaju da postupajući sud ne odluči o postavljenom tužbenom zahtevu u celini ili svim istaknutim zahtevima, tužilac može podneti predlog da se donese dopunska presuda i da tako ishoduje odluku kojom će se odlučiti o celini postavljenog zahteva, odnosno o svim zahtevima. Predlog je neosnovan ako se utvrdi da je presudom čija se dopuna predlaže odlučeno o celokupnom zahtevu ili svim istaknutim zahtevima. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Nišu P. 7352/08 od 2. marta 2008. godine u celini odlučeno o tužbenom zahtevu podnositeljke koji se odnosi na isplatu zatezne kamate, kao i da je postupajući po žalbi izjavljenoj protiv navedene prvostepene presude o tom delu tužbenog zahteva takođe i Okružni sud u Nišu odlučio u celini presudom Gž. 1835/09 od 15. aprila 2009. godine.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je Okružni sud u Nišu osporenom dopunskom presudom u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima odbio kao neosnovan predlog za donošenje dopunske presude u pogledu navedene zatezne kamate, dajući za svoju odluku ustavnopravno prihvatljive razloge, budući da je u prvostepenom i drugostepenom postupku koji su prethodili donošenju dopunske presude već odlučeno o navedenom tužbenom zahtevu u celini, odnosno što eventualno nepostojanje potpunih razloga u obrazloženju presuda čija se dopuna predlaže ne može predstavljati osnov za donošenje dopunske presude. Zbog svega toga podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud, takođe, nalazi da dopunskom presudom podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, jer je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije pružila dokaze da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji postupali na drugačiji način, što bi predstavljalo uslov da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neosnovana, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu u tom delu odbio.

6. U pogledu osporenih presuda Opštinskog suda u Nišu P. 7352/08 od 2. marta 2008. godine i Okružnog suda u Nišu Gž. 1835/09 od 15. aprila 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u odnosu na navedene presude, u konkretnom slučaju, računa od dana kada je podnositeljki ustavne žalbe dostavljena presuda Okružnog suda u Nišu Gž. 1835/09 od 15. aprila 2009. godine, a ne od dana kada je podnositeljka primila dopunsku presudu donetu po predlogu za donošenje dopunske presude. Ovo iz razloga što je u pogledu zatezne kamate u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe u celini meritorno i konačno odlučeno presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 1835/09 od 15. aprila 2009. godine, dok je osporenim stavom drugim dopunske presude ta činjenica samo konstatovana, odnosno odlučivano je samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se usvoji njen predlog za donošenje dopunske presude u pogledu tog dela tužbenog zahteva.

Imajući u vidu izneto, kao i da je osporena presuda Okružnog suda u Nišu Gž. 1835/09 od 15. aprila 2009. godine dostavljena podnositeljki ustavne žalbe 4. maja 2009. godine, te da je ustavna žalba Ustavnom sudu podneta 25. jula 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Nišu P. 7352/08 od 2. marta 2008. godine i Okružnog suda u Nišu Gž. 1835/09 od 15. aprila 2009. godine, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić