Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv dva rešenja. Prvo rešenje je doneto pre proglašenja Ustava, dok drugo predstavlja procesno rešenje o upravljanju postupkom kojim se ne odlučuje o pravima i obavezama, te nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1421/2011
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bogomira Pavlovića iz Niša, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Bogomira Pavlovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 7/06 od 22. februara 2006. godine i rešenja Privrednog suda u Nišu P. 1084/2006 od 8. marta 2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Bogomir Pavlović iz Niša je 30. marta 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 7/06 od 22. februara 2006. godine i rešenja Privrednog suda u Nišu P. 1084/2006 od 8. marta 2011. godine.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 82. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da se ustavna žalba u ovom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je ona podneta protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava, kao i da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv akta koji je donet, odnosno radnje koja je izvršena nakon stupanja na snagu Ustava, 8. novembra 2006. godine.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, utvrdio da se pred Trgovinskim sudom u Nišu vodio parnični postupak po tužbi tužioca D. Ž. iz Niša protiv tuženih DP ''INIS'' u stečaju i Bogomira Pavlovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđenja i dodele stana.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Prev. 7/06 od 22. februara 2006. godine usvojena je revizija tužioca i ukinute su presuda Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 1852/2005 od 29. septembra 2005. godine u stavu drugom izreke, kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trgovinskog suda u Nišu P. 344/2004 od 6. decembra 2004. godine i presuda Trgovinskog suda u Nišu P. 344/04 od 6. decembra 2004. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije doneto pre proglašenja Ustava, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu.

4. Nakon donošenja osporenog revizijskog rešenja, u ponovnom postupku, presudom Trgovinskog suda u Nišu P. 1084/06 od 25. decembra 2006. godine, u stavu prvom izreke utvrđeno je pravo tužioca D. Ž. na dodelu stana, pa je tužiocu dodeljen na korišćenje dvoiposoban stan u Nišu u ul. Sretena Mladenovića broj 18/14 kao prvom na rang listi za dodelu stanova iz 1998. godine u svojstvu zakupca na neodređeno vreme, što je prvotuženi DP ''Inis'' u stečaju iz Niša dužan priznati i predati mu stan na korišćenje u roku od 15 dana. U drugom stavu izreke ove presude konstatovano je da je tužba tužioca povučena u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na drugotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je traženo da sud utvrdi da je isti bez pravnog osnova korisnik stana u Nišu, u ul. Sretena Mladenovića broj 18/14 i da je dužan da se iseli iz stana i isti prazan od lica i stvari preda prvotuženom DP ''Inis'' u stečaju iz Niša, a trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan prigovor presuđene stvari u ovoj pravnoj stvari istaknut od strane drugotuženog, dok je četvrtim i petim stavom izreke odlučeno o troškovima postupka.

Presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 1835/07 od 26. decembra 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba drugotuženog, a presuda Trgovinskog suda u Nišu P. 1084/06 od 25. decembra 2006. godine potvrđena.

Presudom Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Prev. 134/08 od 14. oktobra 2008. godine odbijena je kao neosnovana revizija drugotuženog, izjavljena protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1835/07 od 26. decembra 2007. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 5. februara 2009. godine podneo protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 7/06 od 22. februara 2006. godine, presude Trgovinskog suda u Nišu P. 1084/06 od 25. decembra 2006. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 1835/07 od 26. decembra 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 134/08 od 14. oktobra 2008. godine predlog za ponavljanje postupka.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev. 36/10 od 11. februara 2010. godine, u stavu prvom izreke, odbačen je kao nedozvoljen predlog drugotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje postupka pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu Prev. 7/06, dok je u drugom stavu izreke odlučeno da se predmet P. 1084/06 vrati Privrednom sudu u Nišu na dalji postupak.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Nišu P. 1084/2006 od 8. marta 2011. godine odbijen je zahtev drugotuženog kojim je tražio da Privredni sud u Nišu dostavi spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu, radi preispitivanja odluke tog suda iskazane u rešenju Prev. 36/10 od 11. februara 2010. godine.

5. Ustavni sud konstatuje da je nakon donošenja osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije nastavljen postupak pred prvostepenim sudom koji je okončan donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 134/08 od 14. oktobra 2008. godine. Nakon toga je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za ponavljanje postupka o kome je delimično odlučio Vrhovni kasacioni sud rešenjem Prev. 36/10 od 11. februara 2010. godine.

Odlučujući o delu ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Privrednog suda u Nišu P. 1084/2006 od 8. marta 2011. godine, Ustavni sud ocenjuje da ono predstavlja procesno rešenje o upravljanju postupkom kojim nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe i ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, odnosno iz člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu protiv kojeg je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe.

Konačno, Ustavni sud je našao da je u konkretnoj situaciji bez značaja okolnost što podnosilac ustavne žalbe nije naveo ni ustavno pravo na čiju se povredu poziva, niti je naznačio odredbe Ustava kojima se to pravo jemči, jer nema mesta dostavljanju ustavne žalbe na uređenje.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 311/2008: Ustavna žalba odbačena zbog nenadležnosti, neblagovremenosti i neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 485/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 6382/2011: Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešnog tumačenja procesnih normi
• Už 2729/2010: Odluka o odbijanju ustavne žalbe u sporu za naknadu štete zbog robe na Kosovu i Metohiji
• Už 892/2008: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i bez ustavnopravnih razloga
• Už 2769/2010: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine
• Už 232/2007: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini postupka