Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro pet godina. Podnosiocu se dodeljuje naknada nematerijalne štete od 400 evra, dok se zahtev za materijalnu štetu odbacuje kao preuranjen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 10321/13 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Nišu I. 18/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P . iz Niša je , 27. maja 2013. godine, preko punomoćnika S . A, advokata iz Niša, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 18/09.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da Osnovni sud u Nišu nije sproveo izvršenje u osporenom izvršnom postupku, iako je od podnošenja predloga za izvršenje prošlo više godina; da je podnosilac kao izvršni poverilac predložio da se izvršenje sprovede naplatom sa žiro računa izvršnog dužnika koji je u trenutku podnošenja predloga za izvršenje, kao i više puta tokom ovih godina, bio „aktivan“, te je izvršenje moglo biti sprovedeno; da preduzeće poseduje veliku imovinu, pa je izvršni poverilac kao sredstvo izvršenja predložio popis, procenu i prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika; da se povreda prava na suđenje u razumnom roku sastoji u činjenici da prvostepeni sud u roku od više godina nije sproveo izvršenje, niti je preduzimao radnje izvršenja, već je donosio zaključke kojima je obustavljao sprovođenje izvršenja i time sprečavao izvršenje. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su mu u predmetnom izvršnom postupku povređeni pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Takođe, podnosilac je postavio i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i odgovor Višeg suda u Nišu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac , 6. januara 2009. godine Opštinskom sudu u Nišu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „N .“, d.o.o. iz Niša, na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 1118/08 od 2. septembra 2008. godine, radi naplate novčanog potraživanja na ime neisplaćenih zarada za period od avgusta 2005. do aprila 2006. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 18/09 od 8. januara 2009. godine određeno je predmetno izvršenje.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 7. juna 2010. godine utvrđen je prekid postupka izvršenja određenog rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 18/09 od 8. januara 2009. godine, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom Odlukom Agencije za privatizaciju broj 10-1097/10-60/02 od 10. maja 2010. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 31. maja 2011. godine predložio nastavak postupka i tražio je promenu sredstava izvršenja, tako što je predložio da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, i to prenosom novčanih iznosa sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 29. juna 2011. godine, u stavu prvom izreke, nastavljen je postupak izvršenja koji je prekinut rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 7. juna 2010. godine; u stavu drugom izreke promenjeno je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 18/09 od 8. januara 2009. godine u pogledu sredstva izvršenja, tako što je umesto izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika, određeno izvršenje zabranom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i prenosom istih na račun izvršnog poverioca, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca na ime neisplaćenih zarada.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 28. septembra 2011. godine odlučeno je da se zastane sa izvršnim postupkom po rešenju Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 29. juna 2011. godine, na vreme od šest meseci od dana donošenja rešenja, iz razloga što je Odlukom Agencije za privatizaciju broj 10-1097/10-60/02 od 10. maja 2010. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Zatim je ponovo rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 9. aprila 2012. godine odlučeno da se zastane sa izvršnim postupkom po rešenju Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 29. juna 2011. godine, na vreme od šest meseci od dana donošenja rešenja, sa razloga što je pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Zaključkom Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 10. septembra 2012. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije da sprovede rešenje Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 29. juna 2011. godine, tako što će novčana sredstva sa računa izvršnog dužnika preneti na račun izvršnog poverioca, a Narodna banka Srbije je 1. oktobra 2012. godine obavestila sud da izvršenje I. 12384/10 nije sprovedeno.

Izvršni poverilac je podneskom od 21. marta 2013. godine predložio nastavak postupka izvršenja i tražio je promenu sredstva izvršenja tako što je predložio da se izvršenje sprovede na nepokretnostima izvršnog dužnika, i to zabeležbom rešenja o izvršenju u javnim knjigama Službe za katastar nepokretnosti u P, procenom i prodajom predmetne nepokretnosti u svojini izvršnog dužnika i namirenjem izvršnog poverioca iz prodajne cene nepokretnosti, prenosom na račun izvršnog poverioca.

Zaključkom Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 19. aprila 2013. godine nastavljeno je sprovođenje izvršenja određenog rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 29. juna 2011. godine, radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca, i to zabeležbom zaključka u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti i prodajom nepokretnosti u svojini izvršnog dužnika, te prenosom na račun izvršnog poverioca.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 10321/13 od 6. novembra 2013. godine obustavljen je postupak izvršenja određen rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 18/09 od 8. januara 2009. godine, koje je promenjeno u pogledu sredstava izvršenja rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 29. juna 2011. godine, usled otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom. U obrazloženju rešenja je navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 19/13 od 17. septembra 2013. godine nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak, te da se u smislu člana 93. stav 1. Zakona o stečaju, od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti izvršenje osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, a da se postupci koji su u toku obustavljaju.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje imovine i drugih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari , bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2 . ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka koji je pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Nišu 6. januara 2009. godine, a okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 10321/13 od 6. novembra 2013. godine, kojim je obustavljen predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak trajao četiri godine i deset meseci, što samo po sebi ukazuje na to da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, Ustavni sud nalazi da trajanje ovog izvršnog postupka ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirio svoja potraživanja.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj.

Dakle, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Nišu, a zatim Osnovni sud u Nišu, u ovom izvršnom postupku nisu postupali u skladu sa načelom hitnosti, te je nedelotvorno postupanje izvršnog suda presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje ovog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da je postavljeni zahtev bio od materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlogom za izvršenje traženo namirenje većeg novčanog potraživanja, proisteklog iz radnog odnosa po osnovu neisplaćenih zarada. Međutim, podnosilac je doprineo dužem trajanju postupka, s obzirom na to da je u dva navrata tražio od izvršnog suda promenu sredstava izvršenja u predmetnom izvršnom postupku.

Ustavni sud konstatuje da je osporeni izvršni postupak prekinut rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 12384/10 od 7. juna 2010. godine, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, saglasno odredbi člana 20ž stav 1. tada važećeg Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), kojom je bilo propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da se činjenica što je postupak bio prekinut zbog restrukturiranja izvršnog dužnika ne može staviti na teret postupajućem sudu, imajući u vidu da je izvršni postupak prekinut saglasno tada važećim zakonskim odredbama.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da Rešenjem IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji.

Takođe, izvršni sud je odredio zastajanje u predmetnom postupku u smislu člana 9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), kojim je propisano da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa (stav 5.), te da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku (stav 6.).

Dalje, Ustavni sud konstatuje da su se u konkretnom slučaju ispunili zakonski uslovi za obustavu osporenog izvršnog postupka, kada je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 24/13 od 24. septembra 2013. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, u skladu sa odredbama člana 93. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 11/11 i 71/12-Odluka US).

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 10321/13 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Nišu I. 18/09), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U delu ustavne žalbe, kojim se ističe povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je taj zahtev preuranjen, imajući u vidu da je nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda St. 19/13 od 17. septembra 2013. godine otvoren stečajni postupak, te da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost naplate svog potraživanja u stečajnom postupku. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je i zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete odbacio kao preuranjen, i rešio kao u tački 3. izreke.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti