Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu pravnog lica utvrdivši povredu prava na odbranu. Prvostepeni sud je saslušao svedoka pre zakazanog termina bez prisustva okrivljenog i branioca, onemogućivši im postavljanje pitanja. Osporena drugostepena presuda je poništena, a predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14220/2021
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi pravnog lica DOO „M.“ Crvenka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba pravnog lica DOO „M.“ Crvenka i utvrđuje da je presudom Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr. 2313/19 od 15. juna 2021. godine i presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 14397/21 od 20. jula 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na odbranu, zajemčeno odredbom člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 14397/21 od 20. jula 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavio protiv presude Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr. 2313/19 od 15. juna 2021. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Pravno lice DOO „M.“ Crvenka, podnelo je Ustavnom sudu, 6. oktobra 2021. godine, preko punomoćnika dr M. J, advokata iz Kule, ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr. 2313/19 od 15. juna 2021. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 14397/21 od 20. jula 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i čl. 33, 34. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno; da je postupajući sud izvodio samo dokaze koji idu na štetu okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe; da je „prvostepeni sud doneo osporenu presudu oslanjajući se na navode policijskog službenika V.B, kog je postupajući sudija saslušao 16. aprila 2021. godine u 8:38 časova, a braniocu okrivljenog je uručen poziv za pretres za isti dan, ali u 11:10 časova. S obzirom da je branilac okrivljenog dobio poziv za 11:10 časova, isti nije mogao da zna da će se svedok saslušati nekoliko sati ranije, mada je isti trebao biti saslušan u 11:10 časova, jer je i svedok imao poziv za 11:10 časova. Na ovaj način je okrivljenom uskraćeno pravo na odbranu, jer nije imao mogućnost da postavlja pitanja svedoku, a što je moglo biti od uticaja na konačnu odluku suda“; da je u konkretnom slučaju povređeno pravo iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene presude. Takođe, podnosilac je zahtevao naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i naknadu troškova sastava ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr. 2313/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr. 2313/19 od 13. avgusta 2019. godine pokrenut prekršajni postupak protiv okrivljenog pravnog lica, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog prekršaja iz člana 327. stav 1. tačka 56. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-Odluka US, 55/14, 96/15, 9/16-Odluka US, 24/18, 41/18-dr. zakon, 41/18, 87/18 i 23/19) i N.S, zbog prekršaja iz člana 327. stav 2. tačka 56. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima;

- da je za 16. aprila 2021. godine u predmetu Pr. 2313/19 planirano ročište za suočenje, te da su pozvani na suočenje predstavnik okrivljenog pravnog lica B.S, svedok P.D. i svedok V.B. Na dostavnici za svedoka V.B. je u odeljku „naziv pismena“ navedeno – „poziv za suočenje za 16. aprila 2021. godine“, a takođe je i u gornjem desnom uglu konstatovano – „suočenje“;

- da je svedok V.B. saslušan 16. aprila 2021. godine u periodu od 08:38 do 08:45 časova, bez prisustva predstavnika okrivljenog pravnog lica i njegovog branioca;

- da je istog dana saslušan predstavnik okrivljenog pravnog lica u prisustvu branioca u vremenskom periodu od 11:16 do 11:49 časova;

- da je osporenom presudom Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr. 2313/19 od 15. juna 2021. godine, stavom prvim izreke, okrivljeni N.S. oslobođen od odgovornosti, dok je stavom drugim izreke okrivljeno pravno lice oglašeno odgovornim zbog prekršaja iz člana 327. stav 1. tačka 56. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i izrečena mu je novčana kazna u iznosu od 50.000 dinara;

- da je osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 14397/21 od 20. jula 2021. godine žalba branioca okrivljenog pravnog lica odbijena, a presuda Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr. 2313/19 od 15. juna 2021. godine je potvrđena.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno da „s obzirom da je na osnovu dokaznog postupka i bez iskaza svedoka V.B, činjenično stanje pravilno utvrđeno, to okolnost da je navedeni svedok saslušan 16. aprila 2021. godine u 08:38 časova, a da je predstavnik okrivljenog pravnog lica saslušan istog datuma u 11:16 časova, čijem saslušanju je prisustvovao i branilac okrivljenog, nije od uticaja na drugačije rešavanje u ovoj pravnoj stvari, odnosno Prekršajni apelacioni sud nalazi da time nije učinjena povreda prava okrivljenog na odbranu, jer je policijski službenik B.S, koji je prethodno saslušan, a omogućeno je odbrani da se o tom dokazu izjasni, u svom iskazu suštinski naveo ono što je naveo i svedok V.B, odnosno svojim iskazom je teretio okrivljenog u potpunosti, te su žalbeni navodi odbijeni kao neosnovani“.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac, između ostalog je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (član 33. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. stav 5.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (član 34. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16-Odluka US, 91/19 i 91/19 - dr. zakon) propisano je: da se pre donošenja odluke, okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom (član 93. stav 1.); da u prekršajnom postupku okrivljeni mora već na prvom saslušanju biti obavešten o prekršaju za koji se tereti i o osnovama optužbe, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona sprovodi bez saslušanja okrivljenog (član 93. stav 2.); da ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pisanu odbranu, a njegovo saslušanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, odluka se može doneti i bez saslušanja okrivljenog, da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere, da je sud dužan da prilikom prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravu na branioca (član 93. stav 3.); da se pretres određuje kada sud oceni da je to potrebno radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja (član 239. stav 1.); da se na pretres pozivaju okrivljeni i njegov branilac, oštećeni, podnosilac zahteva za pokretanje postupka i drugi učesnici postupka, da ako je okrivljeni pravno lice na pretres poziva predstavnik pravnog lica (član 239. stav 2.); da sud može odlučiti da se pretres održi u odsustvu okrivljenog koji je uredno pozvan ako je on saslušan, a sudija nađe da njegovo prisustvo nije neophodno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 240. stav 1.); da se pod istim uslovima pretres može održati i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika odnosno branioca okrivljenog pravnog lica (član 240. stav 2.); da se pretres može održati i bez prisustva podnosioca zahteva (član 240. stav 3.); da će se pretres održati i ako ne dođe uredno pozvani branilac okrivljenog koji nedolazak nije opravdao, a okrivljeni se sa tim saglasio (član 240. stav 4.); da bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala ili je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude ili rešenja postoji i ako sud u toku prekršajnog postupka ili prilikom donošenja odluke nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane (član 264. stav 2. tačka 4.).

5.1. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr. 2313/19 od 15. juna 2021. godine i Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 14397/21 od 20. jula 2021. godine povređeno pravo iz člana 32. stav 1. i člana 33. Ustava.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta odredaba člana 32. stav 1. i člana 33. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenih prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud je imao u vidu i dobro ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa autonomnim značenjem pojmova Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i primene krivičnog aspekta člana 6. Konvencije, o pravu na pravično suđenje, na prekršajne postupke i, posebno, o pitanjima kontradiktornosti i ispitivanja svedoka.

Evropski sud dosledno utvrđuje da se opšti zahtevi pravičnosti sadržani u članu 6. Konvencije primenjuju na sve krivične postupke u autonomnom značenju Konvencije, bez obzira na vrstu predmetnog kaznenog dela. Tako je utvrdio da su ti opšti zahtevi pravičnosti primenljivi u brojnim presudama koje se odnose na prekršajne postupke (videti, primera radi, presudu u predmetu Negulescu protiv Rumunije, od 16. februara 2021. godine, po predstavci broj 11230/12 i presudu u predmetu Buliga protiv Rumunije, od 16. februara 2021. godine, po predstavci broj 22003/12).

Takođe, u više presuda Evropski sud je potvrdio da prekršaji koji se odnose na narušavanje ili remećenje mira mogu da spadaju u delokrug krivičnog aspekta člana 6. Konvencije (videti, primera radi, presudu u predmetu Lauko protiv Slovačke, od 2. septembra 1998. godine, po predstavci broj 4/1998/907/1119 i presudu u predmetu Nicoleta Gheorghe protiv Rumunije, od 3. aprila 2012. godine, po predstavci broj 23470/05).

Ova praksa Evropskog suda potvrđena je i u presudi Odbora u predmetu Lubarda i Milanov protiv Srbije (presuda od 29. aprila 2025. godine, po predstavkama br. 6570/19 i 43604/19). U ovom predmetu, pozivajući se na član 6. Konvencije, podnosioci predstavki su se žalili na povredu prava na pravično i kontradiktorno suđenje zbog nemogućnosti da učestvuju u ispitivanju svedoka na čijim iskazima su zasnovane njihove osude u prekršajnim postupcima.

Evropski sud je konstatovao da su u ovom predmetu primenljive dve grupe principa:

(1) oni koji se odnose na pravo na usmenu raspravu, posebno u kontekstu prava na ispitivanje i unakrsno ispitivanje svedoka (videti st. 40-44. presude Velikog veća Jussila protiv Finske, od 23. novembra 2006. godine, predstavka broj 73053/01); i

(2) oni koji se odnose na prihvatanje neproverenih inkriminišućih dokaza svedoka u krivičnom postupku (videti na primer st. 119-147. presude Velikog veća Al-Khawaja i Tahery protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 15. decembra 2011. godine, predstavke br. 26766/05 i 22228/06 i st. 111-131. presude Velikog veća Schatschaschwili protiv Nemačke, od 15. decembra 2015. godine, predstavka broj 9154/10).

Posebno, Evropski sud je ranije utvrdio da pre nego što optuženi može biti osuđen, svi dokazi protiv njega obično moraju biti izvedeni u njegovom prisustvu na javnoj raspravi radi kontradiktornosti. Izuzeci od ovog principa su mogući, ali ne smeju kršiti prava odbrane, koja, po pravilu, zahtevaju da se optuženom pruži adekvatna i propisna prilika da ospori i unakrsno ispita svedoka protiv sebe, bilo kada taj svedok daje svoj iskaz ili u kasnijoj fazi postupka. Ocenjujući ukupnu pravičnost suđenja, Evropski sud je primetio da su osude podnosilaca predstavki zasnovane na neproverenim dokazima koji su bili odlučujući za njihove osude i da nije bilo dovoljno faktora protivteže koji bi nadoknadili ograničenje prava odbrane podnosilaca. Evropski sud je zaključio da zahtevi za efikasnošću i ekonomičnošću u postupku, u datim okolnostima, nisu mogli da opravdaju mešanje u pravo podnosilaca predstavki da ispituju svedoke protiv sebe, te da je stoga došlo do povrede člana 6 stav 1. i stav 3. tačka d) Konvencije.

5.2. Ustavni sud je navode podnosioca o povredi prava na pravično suđenje, cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 33. stav 5. Ustava. Podnosilac obrazlaže povredu označenog ustavnog prava, time što je „prvostepeni sud doneo osporenu presudu oslanjajući se na navode policijskog službenika V.B, kog je postupajući sudija saslušao 16. aprila 2021. godine u 8:38 časova, a braniocu okrivljenog je uručen poziv za pretres za isti dan, ali u 11:10 časova. S obzirom da je branilac okrivljenog dobio poziv za 11:10 časova, isti nije mogao da zna da će se svedok saslušati nekoliko sati ranije, mada je isti trebao biti saslušan u 11:10 časova, jer je i svedok imao poziv za 11:10 časova. Na ovaj način je okrivljenom uskraćeno pravo na odbranu, jer nije imao mogućnost da postavlja pitanja svedoku, a što je moglo biti od uticaja na konačnu odluku suda“.

Ustavni sud konstatuje da su, u konkretnom slučaju na ročište od 16. aprila 2021. godine pozvani predstavnik podnosioca B.S, svedok P.D. i svedok V.B, a radi suočenja. Štaviše, na dostavnici za svedoka V.B, u odeljku „naziv pismena“ je navedeno – „poziv za suočenje za 16. aprila 2021. godine“. Dana 16. aprila 2021. godine svedok V.B. je saslušan u periodu od 08:38 do 08:45 časova bez prisustva predstavnika i njegovog branioca. Podnosilac je saslušan u vremenskom periodu od 11:16 do 11:49 časova istog dana, 16. aprila 2021. godine, u prisustvu branioca. Sledom navedenog, Ustavni sud konstatuje da se iz spisa predmeta ne može utvrditi zašto prvostepeni sud nije sproveo suočenje, iako je očito bilo planirano, te nije jasno zašto je svedok V.B. ispitan pre podnosioca ustavne žalbe. Sud je nesporno utvrdio da ispitivanju svedoka V.B. nisu prisustvovali predstavnik, ovde podnosioca ustavne žalbe i njegov branilac.

Ustavni sud konstatuje da pravo procesne inicijative okrivljeni ima u toku celog postupka, ravnopravno i pod istim uslovima kao i podnosilac zahteva za pokretanje postupka. Okrivljeni ima pravo da, sam ili preko branioca, podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviđena Zakonom o prekršajima. U odnosu na pravo da ispituje svedoke, Ustav u članu 33. stav 5. utvrđuje da okrivljeni ima pravo da ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane. Dakle, okrivljeni ima pravo da prisustvuje saslušanju svedoka i drugih lica i pravo da im postavlja pitanja. Ovo pravo odnosi se na svedoke bilo da su oni predloženi od strane podnosioca zahteva za pokretanje postupka ili od strane okrivljenog, ali i na druga lica koja se saslušavaju. To znači da okrivljeni ima pravo da bude obavešten, odnosno pozvan da prisustvuje svim procesnim radnjama u toku postupka, a naročito saslušanju lica koja se saslušavaju i da im postavlja pitanja, kako na pretresu tako i kada se postupak vodi bez pretresa i da tokom celog postupka ima pravo procesne inicijative u pogledu podnošenja dokaza, stavljanja predloga. Ova prava su zadovoljena ukoliko je okrivljenom data mogućnost da ih koristi, što se postiže obavezom obaveštavanja, odnosno pozivanja okrivljenog, pri čemu ono mora biti uredno, te prema tome, kao uslov poštovanja ovog prava, nije nužno da se okrivljeni tim pravom i koristio u toku postupka, već to predstavlja izbor okrivljenog.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da Prekršajni sud u Zrenjaninu u predmetu Pr. 2313/19 nije postupio u skladu sa članom 33. stav 5. Ustava, jer, iako je pozvao podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca na suočenje sa svedokom V.B. dana 16. aprila 2021. godine, isto suočenje je izostalo iz razloga što je svedok V.B. ispitan ranije, bez prisustva podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca, a čime je podnosiocu uskratio pravo da sam ili preko branioca ispituje svedoke optužbe, koje mu je zajemčeno odredbom člana 33. stav 5. Ustava. Nadalje, Ustavni sud je ocenio da Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Novom Sadu osporenom drugostepenom presudom nije otklonio napred utvrđenu povredu prava, već je potvrdio osporenu prvostepenu presudu, dajući obrazloženje koje je protivno odredbi člana 33. stav 5. Ustava.

Na osnovu svega napred navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 14397/21 od 20. jula 2021. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi koju je branilac podnosioca ustavne žalbe izjavio protiv presude Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr. 2313/19 od 15. juna 2021. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Budući da je Ustavni sud poništio osporenu presudu Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 14397/21 od 20. jula 2021. godine, Sud se nije posebno upuštao u ocenu navoda ustavne žalbe o povredi prava iz čl. 34. i 36. Ustava. Takođe, iz istog razloga Ustavni sud se nije upustio ni u ocenu navoda o tome da je pravo iz člana 33. Ustava povređeno iz razloga što je prekršajni sud samo izvodio dokaze koji idu na štetu podnosioca ustavne žalbe.

8. Ustavni sud je, u tački 3. izreke odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete, jer je ocenio da u ovom delu nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

Takođe, u pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK SUDA

dr Vladan Petrov, s.r.

Slični dokumenti

• Už 4917/2022: Odluka Ustavnog suda o pravičnosti postupka za odavanje vojne tajne M. S
• Už 15215/2021: Usvajanje ustavne žalbe zbog nedostavljanja presude braniocu u prekršajnom postupku
• Už 13919/2018: Odluka Ustavnog suda kojom se odbija ustavna žalba zbog zloupotrebe službenog položaja
• Už 1522/2024: Odluka Ustavnog suda Srbije o odbijanju žalbe zbog trajanja pritvora
• Už 3180/2023: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe na produženje pritvora okrivljenom
• Už 1891/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku za prevaru
• Už 171/2022: Dužina radnog spora i povreda prava na suđenje u razumnom roku