Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi naknade za korišćenje suvlasničkog dela stana. Sud je ocenio da trajanje postupka od nepune dve godine i četiri meseca nije nerazumno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1426/2009
15.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Predić Joksić iz Sidneja, Australija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljiljane Predić Joksić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Trećim opštinskom sudom u Beogradu vodio u predmetu P. 975/07, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Predić Joksić iz Sidneja, Australija, je 27. jula 2009. godine, preko punomoćnika Tatjane Todorović, advokata iz Kragujevca, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju, u postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 975/07.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je celokupan način postupanja suda izazvao „stalno i bespotrebno dopisivanje“ stranaka, koje je dodatno produžilo postupak i izazvalo nove troškove; da je postupajući sudija „direktno odgovoran“ za izbor „nedovoljno profesionalnog“ i stručnog veštaka, jer je zbog nepostupanja izabranog veštaka došlo do „potpunog zastoja“ u postupku; da ponašanje punomoćnika druge parnične stranke predstavlja „nepoštovanje procesne discipline, koju je sud dužan da sankcioniše“; da su ročišta zakazivana u „neopravdano dugim“ vremenskim intervalima, kao i da je iz svega što je navedeno „uočljiv nedostatak pravne akcije“ Trećeg opštinskog suda u Beogradu u osporenom postupku, jer je sud „dužan da primeni adekvatno i raspoloživo pravno sredstvo i time onemogući ometanja od strane bilo kog učesnika u postupku“. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi da su u osporenom parničnom postupku povređena navedena prava podnositeljke ustavne žalbe.

2. U odgovoru na ustavnu žalbu koji je Ustavnom sudu dostavljen 4. januara 2010. godine, navedeno je da se postupajući sudija isključivo pridržavao Zakona i Sudskog poslovnika, kako u pogledu zakazivanja ročišta koja su uglavnom zakazivana na dva meseca, tako i u pogledu dostavljanja podnesaka jedne parnične stranke na odgovor drugoj parničnoj stranci, zatim da je sudija preduzeo sve mere da se sudski veštak izjasni na iznete primedbe, da je odredio izvođenje dokaza novim veštačenjem, te da s obzirom na navedeno, po mišljenju postupajućeg sudije, podnositeljki ustavne žalbe nisu povređena naznačena prava.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj, 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 975/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. aprila 2007. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu podnela tužbu protiv tužene Jasmine Predić, radi isplate naknade za korišćenje suvlasničkog dela stana u Beogradu. Po ovoj tužbi formiran je premet P. 975/07.

Tužbenim zahtevom koji je, po nalogu suda od 10. aprila 2007. godine, preciziran podneskom od 3. maja 2007. godine, traženo je da sud obaveže tuženu da tužilji na ime naknade za korišćenje ¼ dvosobnog stana u Beogradu, u Ulici Dubljanska 60/a, za period od 1. decembra 1988. godine do 1. marta 2007. godine isplati ukupan iznos od 15.150 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem bankarskom kursu važećem na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 1. marta 2007. godine pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, kao i iznos od 90 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem bankarskom kursu važećem na dan isplate, počev od 1. marta 2007. godine pa ubuduće, sve do stupanja tužilje u posed njenog suvlasničkog dela, ili otuđenja istog, svakog 1. do 5. u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose počev od dospeća svake pojedinačne rate. Uz tužbu je predloženo da sud odredi privremenu meru kojom se tuženoj zabranjuje otuđenje ili opterećenje njenog suvlasničkog udela od ¾ na predmetnoj nepokretnosti, uz zabeležbu navedene zabrane u odgovarajućim zemljišnjim i javnim knjigama.

Tužba je dostavljena tuženoj na odgovor 9. maja 2007. godine. U podnesku, koji je sudu dostavljen 21. maja 2007. godine, tužena je navela da traži da tužilja obezbedi troškove postupka, s obzirom da je tužilja državljanin Australije, kao i da joj je prebivalište u Australiji, a da bi troškovi ovog postupka mogli biti veliki, te da do odluke suda o ovom zahtevu ne može da se izjasni na navode iz tužbe. Nakon ovog podneska usledilo je više podnesaka obe parnične stranke u kojima su se one izjašnjavale na navode i predloge druge parnične stranke ili postupale po nalogu suda.

Nakon što su parnične stranke u avgustu 2007. godine okončale upućivanje sudu podnesaka i odgovora na podneske, sud je 29. avgusta zakazao pripremno ročište za 15. novembar 2007. godine. Do zakazivanja ročišta za glavnu raspravu, četiri puta je održano pripremno ročište (15. i 24. novembra 2007. godine, 31. januara i 12. februara 2008. godine), na kome su se parnične stranke izjasnile o navodima iz tužbe, o tužbenom zahtevu, o predlogu za određivanje privremene mere, dostavljena su dva podneska tužilje i usvojen je predlog tužilje da se izvede dokaz veštačenjem na okolnost visine naknade za korišćenje predmetnog dela stana u periodu od 1. decembra 1988. godine, pa do davanja pismenog nalaza i mišljenja veštaka. U ovom periodu doneto je, van ročišta, rešenje P. 975/07 od 26. decembra 2007. godine, kojim je odbijen predlog tužene da tužilja obezbedi troškove postupka. Protiv ovog rešenja tužena je 5. februara 2008. godine izjavila žalbu. Nakon odgovora tužilje na žalbu, koji je sudu dostavljen 18. februara 2008. godine, opštinski sud je 24. februara 2008. godine dostavio spise predmeta Okružnom sudu u Beogradu, radi odlučivanja o podnetoj žalbi. Do dostavljanja odgovora tužilje na žalbu, sud je nastavio da postupa po podnetoj tužbi, držanjem pripremnog ročišta 12. februara 2008. godine.

Okružni sud u Beogradu je, odlučujući o žalbi tužene, svojim rešenjem Gž. 2694/08 od 18. aprila 2008. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 975/07 od 26. decembra 2007. godine. U međuvremenu, ročište za glavnu raspravu koje je bilo zakazano za 17. april 2008. godine, odloženo je jer se spis predmeta nalazio u Okružnom sudu u Beogradu.

Međutim, postupajući u predmetu do dostavljanja spisa Okružnom sudu u Beogradu, Treći opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 975/07 od 12. februara 2008. godine naložio izvođenje dokaza veštačenjem i odredio veštaka ekonomsko-finansijske struke, koji je dao svoj nalaz i mišljenje 25. avgusta 2008. godine. Na ovaj nalaz i mišljenje primedbe su dale obe parnične stranke, tužilja podneskom od 17-tog, a tužena podneskom od 18. septembra 2008. godine. S obzirom na to da su navedeni podnesci uručeni parničnim strankama na ročištu za glavnu raspravu koje je bilo zakazano za 18. septembar 2008. godine, ovo ročište je odloženo na predlog parničnih stranaka. Naredna tri ročišta za glavnu raspravu (10. decembra 2008. godine, 27. marta i 21. maja 2009. godine) su odložena na predlog parničnih stranaka, jer se sudski veštak nije izjasnio na primedbe koje su parnične stranke dale na nalaz i mišljenje. Sud je dopisima od 11. decembra 2008. godine i 23. februara 2009. godine ponovio nalog sudskom veštaku da se u roku od 15 dana izjasni na primedbe parničnih stranaka na nalaz i mišljenje koje je dostavio sudu 25. avgusta 2008. godine, pod pretnjom novčanog kažnjavanja u iznosu od 30,000,00 dinara, a rešenjem P. 975/07 od 10. aprila 2009. godine je i izrekao novčanu kaznu veštaku, zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja. Na ročištu održanom 15. septembra 2009. godine doneto je rešenje P. 975/07 kojim je određen drugi veštak ekonomsko-finansijske struke. Podneskom od 9. decembra 2009. godine tužilja je tražila izuzeće novoodređenog sudskog veštaka.

5. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je: da će sud svakoj stranci pružiti mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke (član 5. stav. 1); da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice (član 7. stav 1.); da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da sud može kazniti novčano veštaka koji ne dođe na ročište, iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda, kao i veštaka koji bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje (član 254. stav 1.); da će sud kad veštak ne dostavi nalaz i mišljenje u ostavljenom roku, pošto istekne rok koji je strankama ostavljen da se o tome izjasne, odrediti drugog veštaka (član 258. stav 1.).

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Službeni list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82, „Službeni list SRJ“, broj 46/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 46/06) propisano je da kad strani državljanin ili lice bez državljanstva koje nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji pokreće parnicu pred sudom Savezne Republike Jugoslavije, dužan je da tuženom, na njegov zahtev, obezbedi parnične troškove.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da se privremena mera može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (član 291.); da se privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može odrediti ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati, a da izvršni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu (član 299. st. 1. i 2.); da se radi obezbeđenja novčanog potraživanja, može odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a naročito zabrana izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu (član 300. stav 1. tačka 2)).

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citirane odredbe člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu 2. aprila 2007. godine, do podnošenja ustavne žalbe 27. jula 2009. godine trajao nepune dve godine i četiri meseca, s tim što se poslednja procesna radnja odnosi na zahtev podnositeljke ustavne žalbe za izuzeće novoodređenog veštaka, koji je podnet sudu decembra 2009. godine.

Prema oceni Ustavnog suda, navedena dužina trajanja postupka ne ukazuje na to da je u predmetnom parničnom postupku podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, ponašanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Ispitujući navedene kriterijume u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 975/07 nije bilo složenih pravnih pitanja, ali da je radi potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja bilo potrebno izvesti dokaz veštačenjem. Ustavni sud konstatuje i da su brojni podnesci obe parnične stranke u dosadašnjem toku postupka, s obzirom na predloge iznete u tim podnescima i odbijanja suprotne strane da se saglasi sa iznetim predlozima, objektivno onemogućavali postupajući sud da otpočne sa glavnom raspravom.

Ustavni sud je ocenio i da se dosadašnje postupanje Trećeg opštinskog suda u Beogradu ne može smatrati neaktivnošću suda. Ovo iz razloga što je sud samo osam dana od podnošenja tužbe pozvao podnositeljku ustavne žalbe da precizira tužbeni zahtev, a odmah po prijemu podneska kojim je izvršeno traženo preciziranje, tužbu je dostavio drugoj parničnoj stranci na odgovor. Opštinski sud je i sve naredne podneske dostavljao parničnim strankama u kratkim rokovima od podnošenja. U toku ovog dela postupka četiri puta je držano pripremno ročište i održano je jedno ročište za glavnu raspravu. Sud je već na pripremnom ročištu odredio izvođenje dokaza veštačenjem. Sa druge strane, kako su četiri naredna ročišta za glavnu raspravu morala biti odložena, jer određeni veštak nije dostavljao dopunski nalaz i mišljenje, sud je nakon izrečenih opomena veštaku i upozorenja da će biti novčano kažnjen, iskoristio svoje procesno ovlašćenje i doneo rešenje kojim se taj veštak kažnjava. Kako ni doneto rešenje nije uticalo na ponašanje veštaka, sud je, upravo saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku, odredio novog veštaka, kako bi sprečio nepotrebno prolongiranje postupka. U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe u vezi odnosa suda prema ponašanju tužene, odnosno prema predlozima i izjašnjenjima koja je tužena iznosila u podnescima, Ustavni sud ukazuje da se ti predlozi i izjašnjavanja ne mogu smatrati zloupotrebom prava, jer i druga stranka u sporu ima pravo da preduzima mere kojima štiti svoje interese, što joj sud mora dopustiti da ne bi učinio povredu prava na pravično suđenje. Po oceni Ustavnog suda, predlozi druge strane vezani za zahtev za obezbeđenje troškova postupka, a povodom toga i zahtevi da podnositeljka ustavne žalbe dokaže da je domaći državljanin i da ima prebivalište u Republici Srbiji, ne mogu se smatrati zloupotrebom procesnih ovlašćenja koja je sud dužan da spreči, već radnjama usmerenim na zaštitu sopstvenog prava. Ovo iz razloga što Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sadrži izričitu obavezu stranom državljaninu ili licu bez državljanstva koje nema prebivalište u Republici Srbiji da, kad pokreće parnicu pred domaćim sudom, tuženom, na njegov zahtev, obezbedi parnične troškove, a činjenica da podnositeljka ustavne žalbe živi na adresi u Australiji, koja je navedena i u ustavnoj žalbi, realno je mogla uticati na stanovište tužene strane da su ispunjeni uslovi za obezbeđenje troškova postupka. Ustavni sud takođe ukazuje da se ne mogu prihvatiti navodi ustavne žalbe da su ročišta zakazivana u neopravdano dugim vremenskim intervalima. Naprotiv, aktivnost suda postojala je i nakon donošenja rešenja kojim je odbijen predlog tužene za obezbeđenje troškova postupka, tako što je sud i posle izjavljivanja žalbe protiv ovog rešenja, sve do dostavljanja odgovora na žalbu i upućivanja spisa predmeta drugostepenom sudu, održao pripremno ročište i odredio izvođenje dokaza veštačenjem. Isto tako, sam postupak po žalbi na ovo rešenje trajao je nešto više od tri meseca.

Kada je reč o dosadašnjem ponašanju podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud ocenjuje da se ne može smatrati da je bilo zloupotrebe procesnih ovlašćenja na strani podnositeljke, kao tužilje u ovom parničnom postupku, ali Sud ukazuje da je i ona koristila sva raspoloživa procesna sredstva u cilju zaštite prava za koja smatra da joj pripadaju, uključujući i zahtev za izuzeće novoodređenog sudskog veštaka, što je neminovno moralo uticati na dužinu trajanja postupka.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da u dosadašnjem toku postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 975/07 podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu.

7. Odlučujući o istaknutim povredama prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava, odnosno garantovanih odredbama čl 6. i 13. Evropske konvencije i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju, Ustavni sud, kao prvo, ukazuje da su navedenim odredbama Konvencije garantovana prava čija je sadržina istovetna pravima zajemčenim označenim odredbama Ustava, te stoga Ustavni sud ocenu vrši u odnosu na odredbe Ustava Republike Srbije. Sa druge strane, kako prava iz čl. 32, 36. i 58. Ustava podnositeljki ustavne žalbe mogu biti povređena ili uskraćena tek odlukom kojom se predmetni parnični postupak okončava, a protiv koje je, saglasno odredbama člana 170. Ustava, odnosno člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, dužna da pre podnošenja ustavne žalbe iskoristi zakonom propisana pravna sredstva, to je Sud utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba nedopuštena, s obzirom na to da je predmetni parnični postupak još u toku. Stoga je u ovom delu Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

U pogledu navoda podnositeljke o „povredi prava na zaštitu državljana i Srba u inostranstvu, predviđenog članom 13. Ustava“, Ustavni sud ukazuje da se odredbom člana 13. Ustava ne jemče ljudska ili manjinska prava i slobode, već ova odredba predstavlja jedno od načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije, a prema kome Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu i razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom. Stoga je Sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti