Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je podnosilac, koji je bio tužilac u postupku, svojim ponašanjem i procesno-pravnom neaktivnošću značajno doprineo dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1426/2012
11.02.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. B. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. februara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. B. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1267/11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. B. iz Čačka podneo je 24. februara 2012. godine, preko punomoćnika Dragane Ranković, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1267/11.

U prilog tvrdnji o povredi navedenog prava, podnosilac ističe da Narodna banka Srbije nije sprovodila izvršenje po rešenju suda iz aprila 2008. godine zbog restrukturiranja dužnika, te da sud nije preduzimao sve zakonom propisane radnje u cilju okončanja predmetnog izvršnog postupka, što je dovelo do toga da izvršenje nije sprovedeno ni nakon četiri godine. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 1267/11 i izveštaj Narodne banke Srbije broj IX/2-639/2/15 od 5. januara 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

J. B, ovde podnosilac ustavne žalbe , podneo je 21. aprila 2008. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje pro tiv izvršnog dužnika F. „A.“ d.o.o. iz Čačka, radi prinudne naplate potraživanja po osnovu minimalne zarade, dosuđenog presudom tog suda od 25. oktobra 2007. godine, i to plenidbom novčanih sredstava sa tekućeg računa dužnika i nj ihovim prenosom na račun poverioca.

Opštinski sud u Čačku je 22. aprila 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 515/08.

Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1189/08 od 7. jula 2008. godine potvrđeno je navedeno rešenje o izvršenju i 17. jula iste godine dostavljeno je Narodnoj banci Srbije na sprovođenje.

Podnescima iz jula i avgusta 2011. godine izvršni poverilac je obavestio sud da se izvršenje ne sprovodi.

Osnovni sud u Čačku je zaključkom od 3. novembra 2011. godine naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu da na osnovu rešenja o izvršenju izvrši plenidbu i prenos novčanih sredstava sa računa dužnika na račun poverioca.

Narodna banka Srbije je dopisom od 24. aprila 2012. godine obavestila sud da je izvršenje delimično sprovedeno, a poverilac je podneskom od 31. januara 2014. godine obavestio sud da je njegovo potraživanje namireno.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1267/11 od 3. februara 2014. godine zaključen je predmetni izvršni postupak.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije broj IX/2-639/2/15 od 5. januara 2015. godine, sa sprovođenjem izvršenja se zastalo do 9. novembra 2011. godine, zbog toga što je 31. marta 2010. godine nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja, a izvršenje je sprovedeno u periodu od 18. novembra 2011. do 28. maja 2012. godine, kada je poveriočevo potraživanje namireno u celosti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11) propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, i da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku (član 9. st. 5. i 6.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.)

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), koji se primenjivao u vreme osporenog izvršnog postupka, odredbama člana 14. st. 1. i 2. bilo je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije, dok je članom 20ž bilo propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.).

5. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe, a polazeći od toga da je cilj izvršnog postupka namirenje poveriočevog potraživanja, to, po shvatanju Ustavnog suda, ispunjenje, odnosno prinudna realizacija dužnikove obaveze, predstavlja činjenicu koja dovodi do prestanka potraživanja utvrđenog izvršnom ispravom, što predstavlja osnov za donošenje odluke o zaključenju izvršnog postupka. Stoga, po nalaženju Ustavnog suda, odluka kojom se zaključuje izvršni postupak je deklaratornog karaktera, jer namirenjem potraživanja prestaju pretpostavke za dalje vođenje postupka i preduzimanje izvršnih radnji. Identično stanovište Ustavni sud je izneo u svom Rešenju Už-3993/2012 od 8. septembra 2014. godine.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da je predmetni izvršni postupak suštinski okončan 28. maja 2012. godine, kada je Narodna banka Srbije sprovela prinudno izvršenje, dakle četiri godine nakon pokretanja predmetnog postupka. Okolnost da je izvršni sud rešenje o zaključenju konkretnog postupka doneo tek 3. februara 2014. godine, po oceni Ustavnog suda, nije od uticaja na sam momenat kada je predmetni izvršni postupak namirenjem poveriočevog potraživanja zapravo okončan.

Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud rešenje o izvršenju doneo u roku od jednog dana i da je predmetno rešenje, nakon njegove pravnosnažnosti u julu 2008. godine, dakle tri meseca posle pokretanja postupka, dostavio Narodnoj banci Srbije na sprovođenje. Međutim, iz dostavljenog izveštaja Narodne banke Srbije nije moguće utvrditi razloge zbog kojih izvršenje nije sprovođeno do 31. marta 2010. godine kada je nad dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja, a što je prema pomenutom izveštaju Narodne banke Srbije bio razlog da se zastane sa sprovođenjem izvršenja do novembra 2011. godine. Pri tome, nadležni izvršni sud u pomenutom periodu od jula 2008. do marta 2010. godine nije preduzeo nijednu radnju u cilju utvrđivanja činjenice da li se konkretno izvršenje sprovodi ili ne. Takođe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao pitanje koje se postavlja i u ovom konkretnom slučaju, a tiče se postupanja ne samo nadležnog izvršnog suda, već i Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje postupka restrukturiranja nad subjektima privatizacije (videti npr. odluke Ustavnog suda Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine, Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine i Už-3531/2010 od 13. juna 2012. godine na www.ustavni.sud.rs). U pomenutim odlukama Ustavni sud je, ukazujući na svoj stav izražen u Rešenju IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine, prema kojem nakon 31. decembra 2008. godine više nije bilo moguće sprovoditi restrukturiranje, zaključio da se subjekti privatizacije nakon označenog datuma više nisu mogli nalaziti u postupku restrukturiranja, zbog čega nisu ni postojali razlozi za prekid izvršnih postupaka, odnosno u konkretnom slučaju razlozi za nesprovođenje izvršenja.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1267/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog i neefikasnog postupanja organa nadležnih za sprovođenje izvršenja. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti