Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji je trajao preko četiri godine, iako je zakonski rok za odlučivanje tri dana. Kao satisfakcija, određeno je objavljivanje odluke u "Službenom glasniku".

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borisa Milijića, Ilije Marića, Branka Karbinovića i Zlatana Aciganovića, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Borisa Milijića, Ilije Marića, Branka Karbinovića i Zlatana Aciganovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu R. 691/08 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba Borisa Milijića, Ilije Marića, Branka Karbinovića i Zlatana Aciganovića izjavljena protiv zaključka Trgovinskog suda u Beogradu R. 525/05 od 3. avgusta 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11883/05 od 13. marta 2006. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11095/05 od 26. decembra 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11547/05 od 6. decembra 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1281/05 od 24. novembra 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 12619/05 od 24. novembra 2005. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu R. 691/08 od 7. novembra 2008. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pvž. 223/08 od 9. aprila 2008. godine.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Boris Milijić, Ilija Marić, Branko Karbinović i Zlatan Aciganović, svi iz Beograda, podneli su 5. decembra 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog porvede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu R. 691/08, kao i protiv zaključka Trgovinskog suda u Beogradu R. 525/05 od 3. avgusta 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11883/05 od 13. marta 2006. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11095/05 od 26. decembra 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11547/05 od 6. decembra 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1281/05 od 24. novembra 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 12619/05 od 24. novembra 2005. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu R. 691/08 od 7. novembra 2008. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pvž. 223/08 od 9. aprila 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi naveli da su pred Trgovinskim sudom u Beogradu pokrenuli vanparnični postupak sa zahtevom za izdavanje „sudskog rešenja“ za uvid u dokumentaciju zavisnog društva, čiji je osnivač privredno društvo čiji su oni akcionari, da je, prema Zakonu o privrednim društvima, rok za postupanje suda po podnetom predlogu tri dana, ali da se posle dve i po godine, postupak nalazio na početku, zbog čega je dužina trajanja postupka „nekompatibilna zahtevu 'razumnog roka' iz člana 32. stav 1. Ustava, čime je podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje“. Takođe je navedeno da je Trgovinski sud u Beogradu u zaključku P. 525/05 od 3. avgusta 2005. godine pogrešno utvrdio činjenično stanje koje je bilo bitno za donošenje pravične i na zakonu zasnovane odluke, kao i da su veća Višeg trgovinskog suda, suprotno obrazloženju odluke tog suda Pž. 3705/05 od 16. juna 2005. godine i odredbi člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, rešenjima Pž. 11883/05 od 13. marta 2006. godine, Pž. 11095/05 od 26. decembra 2005. godine, Pž. 11547/05 od 6. decembra 2005. godine, Pž. 1281/05 od 24. novembra 2005. godine i Pž. 12619/05 od 24. novembra 2005. godine, usvojila žalbe protivnika predlagača i odbacila predloge za izdavanje rešenja za uvid u poslovnu dokumentaciju zavisnih društava, te su „ovim postupcima oba suda“ podnosiocima ustavne žalbe povredili pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.), kao i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, dok je odredbom člana 113. Zakona propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku na osnovu uvida u spise predmeta Trgovinskog suda u Beogradu R. 691/08 i obaveštenja tog suda o tuku ovog vanparničnog postupka utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe Boris Milijić i Ilija Marić, kao akcionari privrednog društva „PUPIN TELEKOM“ a.d. i Branko Karbinović i Zlatan Aciganović, kao bivši akcionari „PUPIN TELEKOM“ a.d. su 1. avgusta 2005. godine, u svojstvu predlagača pokrenuli pred Trgovinskim sudom u Beogradu, vanparnični postupak, u kome su tražili da sud obaveže protivnika predlagača privredno društvo „PUPIN TELEKOM-INŽINjERING“ d.o.o, čiji je osnivač „PUPIN TELEKOM“ a.d, da im dozvoli da izvrše uvid u dokumentaciju tog zavisnog društva. U predlogu je navedeno da su predlagači 14. jula 2005. godine podneli zahtev privrednom društvu „PUPIN TELEKOM-INŽENjERING“ d.o.o. za pristup dokumentaciji i aktima tog privrednog društva, ali da je njihov zahtev 20. jula 2005. godine odbijen kao neosnovan. Podneskom od 15. avgusta 2005. godine, podnosioci su, postupajući po zaključku Trgovinskog suda R. 525/05 od 3. avgusta 2005. godine, delimično izmenili zahtev od 1. avgusta 2005. godine, tako što su tražili da sud naloži privrednom društvu „PUPIN TELEKOM-INŽENjERING“ d.o.o. da im omogući uvid radi kopiranja i ostvarivanja prava u uvid, u radno vreme i u prostorijama društva, a za taksativno navedenu dokumenataciju. Povodom ovog zahteva formiran je predmet R. 528/05.

Trgovinski sud u Beogradu, odlučujući o podnetom zahtevu, doneo je 20. novembra 2005. godine rešenje R. 528/05, kojim je delimično usvojio zahtev predlagača i naložio protivniku predlagača da predlagačima dozvoli i stavi na raspolaganje, uvid i kopiranje dokumentaciju navedenu u stavu 1. izreke, dok je odbio zahtev u odnosu na dokumentaciju navedenu u stavu 2. izreke.

Protiv ovog rešenja protivnik predlagača izjavio je žalbu 28. decembra 2005. godine.

Odlučujući o podnetoj žalbi, Viši trgovinski sud doneo je rešenje Pvž. 393/06 od 27. marta 2006. godine, kojim je ukinuo rešenje Trgovinskog suda u Beogradu R. 528/05 od 20. novembra 2005. godine i predmet vratio na ponovno odlučivanje. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da podneti predlog sa dokumentacijom koju su predlagači priložili nije dostavljen protivniku predlagača, čime protivniku predlagača nije bilo omogućeno da učestvuje u postupku. Takođe je navedeno da je odredbom člana 372. stav 3. Zakona o privrednim društvima propisano da članovi ili akcionari društava povezanih kapitalom moraju imati celovitu informaciju o strukturi grupe, sistemu upravljanja, licima koja upravljaj grupom, poslovima koji se obavljaju unutar grupe, kao i o principima rešavanja sukoba interesa pojedinog društva i drugih povezanih društava, ali da se iz prava na informisanje ne može crpeti i pravo na pristup aktima pojedinog člana društva povezanog kapitalom, ako lice koje zahteva pristup aktima nije akcionar ili član tog privrednog društva. Po mišljenju drugostepenog suda, zbog pogrešnog tumačenja navedene odredbe Zakona o privrednim društvima, prvostepeni sud nije pravilno cenio da li predlagači spadaju u krug lica kojima je protivnik predlagača dužan da omogući pristup aktima.

Po vraćanju spisa Trgovinskom sudu u Beogradu 25. aprila 2006. godine, predmet je dobio novi broj R. 179/06. U ponovnom postupku Trgovinski sud u Beogradu je zaključkom R. 179/06 od 13. jula 2006. godine naložio protivniku predlagača da se izjasni na zahteve predlagača od 1. i 15. avgusta 2005. godine. Nakon što se protivnik predlagača 31. jula 2006. godine izjasnio o navedenim predlozima, Trgovinski sud u Beogradu je 7. novembra 2006. godine doneo rešenje R. 179/06, kojim je odbacio predlog kao nedozvoljen. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je Trgovinski sud u Beogradu, uvidom u predmet tog suda R. 531/05, utvrdio da je o istovetnom predlogu podnosilaca, koji je takođe podnet 1. avgusta 2005. godine, već odlučeno rešenjem tog suda R. 531/05 od 28. decembra 2005. godine, kojim je odbijen predlog kao neosnovan, te je, na osnovu člana 279. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, sud rešio kao u izreci.

Protiv ovog rešenja predlagači su 8. decembra 2006. godine izjavili žalbu, navodeći da su u pitanju dva različita postupka u kojima su kao protivnici predlagača označena dva različita privredna društva. Zaključkom R. 179/06 od 22. juna 2007. godine Trgovinski sud 2007. godine naložio je protivniku predlagača da se izjasni na žalbu predlagača. Nakon što je protivnik predlagača 3. septembra 2007. godine postupio po nalogu suda, spisi predmeta su 29. novembra 2007. godine upućeni Višem trgovinskom sudu. Međutim, Viši trgovinski sud je 5. decembra 2007. godine doneo rešenje Pvž. 798/07, da se vraćaju spisi ovog predmeta Trgovinskom sudu u Beogradu radi izjašnjenja postupajućeg sudije o iznetim navodima u žalbi i združivanja spisa predmeta tog suda R. 531/05. Spisi predmeta R. 179/06 dostavljeni su Trgovinskom sudu u Beogradu 25. decembra 2007. godine, koji ih je ponovo dostavio Višem trgovinskom sudu, sa traženom dokumentacijom, 7. aprila 2008. godine.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši trgovinski sud, doneo je osporeno rešenje Pvž. 223/08 od 9. aprila 2008. godine, kojim je ukinuo rešenje Trgovinskog suda u Beogradu R. 179/06 od 7. novembra 2006. godine, s obzirom na to da se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, jer je rešenjem R. 531/05 odlučeno o zahtevu predlagača prema drugom protivniku predlagača. Nakon donošenja ovog rešenja, je spisi predmeta dostavljeni su Trgovinskom sudu u Beogradu 24. aprila 2008. godine, a predmet je dobio novi broj R. 691/08.

U drugom ponovnom postupku Trgovinski sud u Beogradu je rešenjem R. 691/08 od 29. oktobra 2008. godine, naložio protivniku predlagača da u roku od tri dana dostavi dokaz da je protivnik predlagača u likvidaciji, dok je osporenim rešenjem R. 691/08 od 7. novembra 2008. godine naložio predlagačima da precizno označe protivnika predlagača, kao i da sudu dostave sve relevantne dokaze koji su neophodni radi odlučivanja, posebno imajući u vidu da li se predlog podnosi protiv akcionarskog društva ili deoničkog društva, te da u tom smislu dostave relevantne dokaze o svojstvu akcionara ili člana društva. Protivnik predlagača je 18. novembra 2008. godine dostavio traženu dokumentaciju. Predlagači su u podnesku od 1. decembra 2008. godine naveli da se nakon podnošenja predloga promenio organizacioni oblik upravljanja privrednog društva „PUPIN TELEKOM“ a.d., tako da više ne postoje upravni odbori zavisnih društava, već svim zavisnim društvima, pa i društvom „PUPIN TELEKOM-INŽENjERING“ d.o.o. upravlja jedinstveni upravni odbor „na nivou“ akcionarskog društva, što podrazumeva da je celokupna dokumentacija „u nadležnosti“ tog upravnog odbora, zbog čega ovim podneskom kao protivnika predlagača označavaju matično društvo „PUPIN TELEKOM“ a.d., kao pravnog sledbenika „prethodnog organizacionog oblika upravljanja“. Nakon što su se prvooznačeni protivnik predlagača – „PUPIN TELEKOM-INŽENjERING“ d.o.o. i drugooznačeni protivnik predlagača – „PUPIN TELEKOM“ a.d. 25. februara 2009. godine izjasnili o navedenom podnesku predlagača, tako što su istakli da se protive subjektivnom preinačenju zahteva, Trgovinski sud u Beogradu doneo je rešenje R.691/08 od 7. aprila 2009. godine, kojim se ne dozvoljava preinačenje predloga i odbija zahtev predlagača od 1. i 15. avgusta 2005. godine za izdavanje sudskog naloga.

Protiv ovog rešenja predlagači su 27. aprila 2009. godine izjavili žalbu. Viši trgovinski sud je, odlučujući o podnetoj žalbi, doneo rešenje Pvž. 393/09 od 29. septembra 2009. godine, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Beogradu R. 691/08 od 7. aprila 2009. godine.

4. Ustavom Republike Srbije, između ostalog, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da se oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom (član 58).

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je: da je privredno društvo dužno da svoje ortake, članove ili akcionare informiše o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im učini dostupnim informacije i dokumenta koja se u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom ili statutom moraju učiniti dostupnim, da nadležni organ ili ovlašćeno lice privrednog društva koje ne postupi na način iz stava 1. ovog člana odgovara za štetu koja je time prouzrokovana ortacima, članovima ili akcionarima društva, kao i da ako nadležni organ propusti da izvrši dužnost iz stava 1. ovog člana, ortaci, članovi i akcionari mogu podneti pisani zahtev sudu da u vanparničnom postupku izda nalog za postupanje na način iz stava 1. ovog člana (član 43); da se odredbe ovog zakona kojima se uređuje pristup aktima i ostalim dokumentima akcionarskog društva i pristup aktima akcionarskog društva po odluci suda, shodno primenjuju i na pristup aktima i ostalim dokumentima društva s ograničenom odgovornošću i pristup aktima društva s ograničenom odgovornošću po odluci suda (član 175); da je akcionarsko društvo dužno, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, da akta iz člana 342. ovog zakona stavi na raspolaganje svakom akcionaru ili ranijem akcionaru za period u kome je bio akcionar društva, radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida i to u radno vreme društva u prostorijama društva (član 343. stav 1.); da ako članovi upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da stave na raspolaganje akta u skladu sa članom 343. ovog zakona, u roku od pet dana od dana podnošenja pisanog zahteva, lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovog prava, kao i da po ovom zahtevu sud donosi odluku u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva (član 344. st. 1. i 2.); da je Upravni odbor podređenog društva dužan da za godišnju skupštinu akcionara ili članova društva pripremi pisani izveštaj o odnosima sa ostalim članicama društava povezanih kapitalom u prethodnoj poslovnoj godini kao sastavni deo izveštaja o poslovanju društva, da ako je revizija finansijskih izveštaja podređenog društva po zakonu kojim se uređuje računovodstvo i revizija obavezna, to važi i za reviziju izveštaja njegovog upravnog odbora o odnosima društva sa drugim članicama društava povezanih kapitalom, kao i da članovi ili akcionari društava povezanih kapitalom u smislu ovog zakona moraju imati celovitu informaciju o strukturi grupe, sistemu upravljanja, licima koja upravljaju grupom, poslovima koji se obavljaju unutar grupe, kao i o principima rešavanja sukoba interesa pojedinog društva i drugih povezanih društava (član 372.).

Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i, 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05) propisano je da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odlugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je vanparnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom otpočeo podnošenjem predloga ovde podnosilaca ustavne žalbe Trgovinskom sudu u Beogradu 1. avgusta 2005. godine, da je ustavna žalba podneta 5. decembra 2008. godine, a da je predmetni vanparnični postupak okončan donošenjem rešenja Višeg trgovinskog suda Pvž. 393/09 od 29. septembra 2009. godine, te da je navedeni postupak trajao ukupno četiri godine i dva meseca.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem tog postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja vanparničnog postupka, počev od 1. avgusta 2005. godine, kada je podnet predlog, pa do njegovog pravnosnažnog okončanja - 29. septembra 2009. godine.

Navedena dužina trajanja vanparničnog postupka, s obzirom na njegovu vrstu i prirodu, sama po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, ponašanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Ispitujući navedene kriterijume u konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje da je zadatak Trgovinskog suda u Beogradu bio samo da dâ pravnu ocenu da li predlagači, s obzirom na to da su akcionari, odnosno bivši akcionari matičnog privrednog društva, o čemu su dostavili dokaze uz podneti predlog, imaju pravo uvida u dokumentaciju zavisnog deoničarskog društva, čiji je osnivač navedeno akcionarsko društvo i da, ukoliko nađe da ovo pravo imaju, donese rešenje kojim odbija ili usvaja predlog, vodeći računa o tome u koju dokumentaciju od one koja je navedena u predlogu se može izvršiti uvid.

Međutim, Trgovinski sud u Beogradu je prvo doneo rešenje kojim je delimično usvojio predlog, ali da ga prethodno nije dostavio protivniku predlagača na izjašnjenje. Stoga je, između ostalog, Viši trgovinski sud ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Potom je Trgovinski sud u Beogradu šest i po meseci nakon vraćanja spisa predmeta, doneo rešenje kojim je odbacio predlog podnosilaca kao nedozvoljen, jer je o istom predlogu već odlučeno u predmetu tog suda R. 531/05, iako se zapravo nije radilo o istovetnim predlozima. Protiv ovog rešenja predlagači su izjavili žalbu 8. decembra 2006. godine, ali je Trgovinski sud u Beogradu spise ovog predmeta dostavio Višem trgovinskom sudu skoro godinu dana kasnije, propustivši, pri tome, da združi spise predmeta R. 531/05, kako bi drugostepeni sud mogao da odluči o osnovanosti žalbe, te je viši sud spise vratio prvostepenom sudu, kome je trebalo tri i po meseca da postupi po nalogu drugostepenog suda i dostavi tražene kompletne spise. Nakon što je Viši trgovinski sud doneo rešenje Pvž. 223/08 od 9. aprila 2008. godine, kojim je ukinuo rešenje Trgovinskog suda u Beogradu i tom sudu 24. aprila 2008. godine vratio spise predmeta na ponovni postupak, trgovinski sud je tek šest meseci kasnije, rešenjima od 29. oktobra i 7. novembra 2008. godine, naložio strankama da se izjasne, odnosno dostave određene dokaze, da bi, pošto su stranke 18. novembra, odnosno 1. decembra 2008. godine postupile po nalozima, sud četiri meseca kasnije - 7. aprila 2009. godine doneo treće po redu rešenje, kojim je odbio predlog kao neosnovan.

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da ponašanje podnosilaca ustavne žalbe nije doprinelo dužini trajanja vanparničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pogrešnim i nedelotvornim postupanjem, Trgovinski sud u Beogradu isključivo odgovoran što je o zahtevu podnosilaca ustavne žalbe odlučivano više od četiri godine, u postupku u kome je, saglasno odredbi člana 344. stav 2. Zakona o privrednim društvima, odluka trebalo da bude doneta u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u vanparničnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu R. 691/08 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva podnosilaca ustavne žalbe i u skladu sa usvojenim stavom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te je odlučeno kao u stavu 3. izreke.

6. Ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe u delu kojim su osporeni navedeni akti Trgovinskog suda u Beogradu i Višeg trgovinskog suda, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava, Sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedozvoljena iz sledećih razloga:

Kao prvo, iz odredbe člana 170. Ustava, kao i iz odredaba čl. 82. i 113. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine. Stoga je Ustavni sud utvrdio da u odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporavaju zaključak Trgovinskog suda u Beogradu R. 525/05 od 3. avgusta 2005. godine, rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. 11883/05 od 13. marta 2006. godine, rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. 11095/05 od 26. decembra 2005. godine, rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. 11547/05 od 6. decembra 2005. godine, rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. 1281/05 od 24. novembra 2005. godine i rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. 12619/05 od 24. novembra 2005. godine, nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi, jer su osporeni pojedinačni akti doneti pre stupanja na snagu Ustava.

Drugo, kako iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnih akata ili radnji protiv kojih su iscrpljena pravna sredstava, to je Sud utvrdio da ova pretpostavka nije ispunjena u odnosu na osporeno rešenje Višeg trgovinskog suda Pvž. 223/08 od 9. aprila 2008. godine, jer je ustavna žalba izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je ukinuta prvostepena odluka i predmet vraćen na ponovni postupak, u kome će nadležni organi nastaviti da odlučuju o pravu ili obavezi podnosilaca.

Ustavni sud ukazuje da se, kako to sledi iz odredbe člana 84. stav 1. Ustava, ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta koji se osporava. Stoga, ustavna žalba u ovom delu ne bi bila blagovremena, s obzirom na to da je osporeno rešenje dostavljeno podnosiocima ustavne žalbe 14. maja, odnosno 6. i 26. juna 2008. godine, a ustavna žalba je izjavljena 5. decembra 2008. godine.

Konačno, u pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno rešenje Trgovinskog suda u Beogradu R. 691/08 od 7. novembra 2008. godine, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim aktom naloženo predlagačima, ovde podnosiocima ustavne žalbe da precizno označe protivnika predlagača, odnosno da je u pitanju procesni akt kojim se ne odlučuje o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe. Kako iz odredbe člana 170. Ustava, odnosno člana 82. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe i ta da se ustavnom žalbom osporava pojedinačni akt kojim je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od Ustavom zajemčenih prava ili sloboda podnosioca, to je Ustavni sud utvrdio da ni u ovom delu ustavne žalbe nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju akti navedeni u tački 2. izreke odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti