Odluka Ustavnog suda o žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ocenjujući da trajanje postupka od skoro tri godine nije nerazumno zbog složenosti predmeta. Ostatak žalbe odbacuje zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. oktobra 2011. godine doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragiše Jovanovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Upravnim sudom u predmetu Uvp. II 70/10 (2008).

2. Odbacuje se ustavna žalba Dragiše Jovanovića izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd broj D–479922 od 5. aprila 2007. godine, rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija Beograd 02/1 broj I. 442767 od 22. maja 2007. godine, presude Okružnog suda u Beogradu U. 1714/07 od 26. oktobra 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Uvp. II 174/07 od 26. marta 2009. godine, rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija Beograd 02/1 broj I. 442767 od 3. decembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Jovanović iz Beograda podneo je 27. jula 2009. godine Ustavnom sudu us¬¬tavnu žalbu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd broj D–479922 od 5. aprila 2007. godine, rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija Beograd 02/1 broj I. 442767 od 22. maja 2007. godine, presude Okružnog suda u Beogradu U. 1714/07 od 26. oktobra 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Uvp. II 174/07 od 26. marta 2009. godine, rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija Beograd 02/1 broj I. 442767 od 3. decembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine, zbog povrede prava na život iz člana 24. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu Uvp. II 118/08, po zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 3. maja 2008. godine podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine, ali da ni nakon jedne godine i tri meseca Vrhovni sud Srbije nije odlučio o njegovom zahtevu, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Predložio je da Ustavni sud u celini usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja, utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete i odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru¬ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u ra¬zum¬nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno¬va¬no¬sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje¬govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd D–479922, spise predmeta Vrhovnog suda Srbije Uvp. II 174/07 i spise predmeta Upravnog suda Uvp. II 70/10 (2008) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosud¬s¬koj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 25. jula 2005. godine podneo Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd zahtev za donošenje konačnog rešenja o invalidskoj penziji.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd je 5. aprila 2007. godine doneo osporeno rešenje broj D–479922 kojim je, pored ostalog, podnosiocu zahteva utvrdio pravo na invalidsku penziju od 1. januara 1997. godine, u mesečnom iznosu od 1.039,77 dinara.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd je 22. maja 2007. godine, rešavajući o žalbi podnosioca, doneo osporeno rešenje 02/1 broj I. 442767 kojim je u tački 1. dispozitiva odbio žalbu, a u tački 2. dispozitiva u vršenju revizije poništio rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd broj D–479922 od 5. aprila 2007. godine i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje.

Okružni sud u Beogradu je 26. oktobra 2007. godine, rešavajući o tužbi podnosioca, doneo osporenu presudu U. 1714/07 kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd 02/1 broj I. 442767 od 22. maja 2007. godine.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd je 3. decembra 2007. godine, u izvršenju presude Okružnog suda u Beogradu U. 1714/07 od 26. oktobra 2007. godine, doneo osporeno rešenje 02/1 broj I. 442767 kojim je odbio žalbu izjavljenu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd broj D–479922 od 5. aprila 2007. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 18. decembra 2007. godine podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 1714/07 od 26. oktobra 2007. godine.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd je 14. januara 2008. godine dostavio Vrhovnom sudu Srbije spise predmeta D–479922, radi odlučivanja o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 1714/07 od 26. oktobra 2007. godine.

Okružni sud u Beogradu je 11. aprila 2008. godine, rešavajući o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd 02/1 broj I. 442767 od 3. decembra 2007. godine, doneo osporenu presudu U. 179/08 kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd 02/1 broj I. 442767 od 3. decembra 2007. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 3. maja 2008. godine podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine.

Vrhovni sud Srbije je dopisom od 28. maja 2008. godine zahtevao od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd da mu dostavi spise predmeta D–479922, radi odlučivanja o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd je dopisom od 3. jula 2008. godine obavestio Vrhovni sud Srbije da nije u mogućnosti da mu dostavi spise predmeta D– 479922, jer se već nalaze u tom sudu, radi odlučivanja o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 1714/07 od 26. oktobra 2007. godine.

Vrhovni sud Srbije je 26. marta 2009. godine, odlučujući o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 1714/07 od 26. oktobra 2007. godine, doneo osporenu presudu Uvp. II 174/07 kojom je odbio zahtev.

Vrhovni sud Srbije je 24. juna 2009. godine vratio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija Beograd spise predmeta D–479922, koji je 14. jula 2009. godine spise dostavio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd, kao prvostepenom organu.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd je 10. maja 2010. godine, u postupku pokrenutom 23. septembra 2004. godine po službenoj dužnosti, na osnovu člana 42. Sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju, doneo rešenje broj D–479922 kojim je, pored ostalog, podnosiocu ustavne žalbe, kao korisniku invalidske penzije po rešenju Filijale za grad Beograd broj D–479922 od 5. aprila 2007. godine odredio novi iznos invalidske penzije od 10.230,54 dinara mesečno, počev od 1. oktobra 2004. godine, kao prvog narednog dana po isteku meseca u kome je pokrenut postupak za ponovno utvrđivanje i obračun penzije, te je odredio da se ovim rešenjem menja rešenje Filijale za grad Beograd broj D–479922 od 5. aprila 2007. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 7. juna 2010. godine izjavio žalbu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd broj D–479922 od 10. maja 2010. godine.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd je 26. oktobra 2010. godine, u izvršenju presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine, doneo rešenje 02/1 broj I. 442767 kojim je delimično uvažio žalbu, poništio rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd broj D–479922 od 5. aprila 2007. godine i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da se protiv tog rešenja može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu, u roku od 30 dana od dana prijema ovog rešenja.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd je 27. oktobra 2010. godine, odlučujući o žalbi podnosioca, doneo rešenje 02/1 broj I. 442767 kojim je uvažio žalbu, poništio rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd broj D–479922 od 10. maja 2010. godine i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd je uz dopis od 10. februara 2011. godine dostavio Upravnom sudu spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd D–479922, radi odlučivanja o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine.

Upravni sud je 7. aprila 2011. godine, odlučujući o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine, doneo presudu Uvp. II 10/10 (2008) kojom je odbio zahtev.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitna je odredba člana 32. stav 1. Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pra¬vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je postupak po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine pokrenut 3. maja 2008. godine, a da je okončan presudom Upravnog suda Uvp. II 10/10 (2008) od 7. aprila 2011. godine.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao dve godine i 11 meseci.

Navedeno trajanje postupka moglo bi ukazivati na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih i sudskih organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio usložnjen činjenicom da je u vreme podnošenja zahteva za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine pred Vrhovnim sudom Srbije već tekao i postupak po zahtevu istog podnosioca za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 1714/07 od 26. oktobra 2007. godine, tako da su se spisi predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd D–479922 nalazili kod tog suda, radi odlučivanja o navedenom zahtevu sve do 24. juna 2009. godine. Takođe, pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd paralelno je vođen i postupak po službenoj dužnosti radi ponovnog utvrđivanja i obračuna invalidske penzije podnosioca po Sporazumu između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju, tako da su se spisi predmeta D–479922 nalazili kod prvostepenog organa uprave od 14. jula 2009. godine do 10. maja 2010. godine, a zatim kod drugostepenog organa uprave do 27. oktobra 2010. godine, kada je odlučeno o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac podneo zahtev za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine, kojom je uvažena njegova tužba i poništeno rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd 02/1 broj I. 442767 od 3. decembra 2007. godine. Imajući u vidu da je podnosilac izjavio vanredno pravno sredstvo protiv odluke Okružnog suda kojom je uspeo u upravnom sporu, kao i da je bila sporna visina invalidske penzije, a ne pravo na invalidsku penziju, Ustavni sud je ocenio da predmet odlučuvanja nije bio od egzistencijalnog značaja za podnosioca.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da on nije doprineo dugom trajanju predmetnog postupka.

Ocenjujući postupanje sudova u predmetnom postupku, Ustavni sud je našao da Vrhovni sud Srbije i Upravni sud nisu mogli da odluče o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine bez spisa predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd D–479922, jer takva mogućnost nije predviđena zakonom. U konkretnom slučaju, spisi predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd D. 479922 su se nalazili kod Vrhovnog suda Srbije od 14. januara 2008. godine do 24. juna 2009. godine, radi odlučivanja o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 1714/07 od 26. oktobra 2007. godine. Nakon što je Vrhovni sud Srbije 24. juna 2009. godine vratio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd spise predmeta D–479922, navedeni spisi su dostavljeni prvostepenom organu, radi donošenja rešenja o novom obračunu penzije broj D–479922 od 10. maja 2010. godine, a zatim su ponovo prosleđeni drugostepenom organu, radi odlučivanja o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv navedenog prvostepenog rešenja. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd je uz dopis od 10. februara 2011. godine dostavio Upravnom sudu spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd D–479922, a Upravni sud je 7. aprila 2011. godine doneo presudu Uvp. II 10/10 (2008) kojom je odbio zahtev.

Polazeći od toga da predmet odlučivanja nije bio od egzistencijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, da je zahtev podnosioca odbijen zato što nije imao uporište u materijalnom pravu, da su postojali objektivni razlozi zbog kojih su spisi predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd D–479922 dostavljeni sudu na odlučivanje tek nakon dve godine i osam meseci od podnošenja zahteva, te da je Upravni sud odlučio o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine u roku od dva meseca od prijema spisa predmeta, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. U vezi sa navodom podnosioca ustavne žalbe da su mu osporenim aktima povređena prava na život, na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava, na pravno sredstvo i na imovinu, zajemčena članom 24, članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je u tom delu ustavna žalba preuranjena. Naime, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd D–479922 utvrdio da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd 26. oktobra 2010. godine, u izvršenju osporene presude Okružnog suda u Beogradu U. 179/08 od 11. aprila 2008. godine, doneo rešenje 02/1 broj I. 442767 kojim je delimično uvažio žalbu, poništio rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za grad Beograd broj D–479922 od 5. aprila 2007. godine i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje, te da je u obrazloženju rešenja podnosilac ustavne žalbe poučen da protiv tog rešenja može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu, u roku od 30 dana od dana prijema ovog rešenja. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaze da je konkretnom slučaju iscrpeo pravna sredstva propisana Zakonom o upravnim sporovima, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 -ispravka i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti