Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 800 evra i materijalne štete u visini priznatih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14279/2021
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. J . iz Beograda, M . T . iz Beograda , Lj. T . iz sela Sokolac kod Ljubovije, Z . P . iz sela Plužac kod Osečine i B. N . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sed nici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. J, M . T, Lj . T, Z . P . i B . N . i utvrđuje da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 231/21 (stari broj St. 48/16).

2. Utvrđuje se pravo Z. J, M . T, Lj . T, Z . P . i B . N . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 231/21 (stari broj St. 48/16). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo Z. J, M . T, Lj . T, Z . P . i B . N . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 231/21 (stari broj St. 48/16), umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuje se ustavna žalba Z. J, M . T, Lj . T, Z . P . i B . N . izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St 1480/21 od 28. maja 2021. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 3989/21 od 30. jula 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. J . iz Beograda i ostala lica navedena u uvodu i izreci podneli ove odluke podneli su Ustavnom sudu, 7. oktobra 2021. godine, preko punomoćnika M. R, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima 5. januara 2022. godine, 10. novembra 2023. godine i 2 3. aprila 2024. godine, protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St 1480/21 od 28. maja 2021. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 3989/21 od 30. jula 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, čl. 58. i 60. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St . 231/21 (stari broj St. 48/16).

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosilaca radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad u predmetnom stečajnom postupku, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete, kao i nematerijalne štete u iznosu od po 1.200 evra.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe podneli su prijavu potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 231/21 (stari broj St. 48/16) nad stečajnim dužnikom „P.“ d.o.o. Beograd, koji postupak je pokrenut 12. aprila 2016. godine, a koje potraživanje je priznato u postupku.

Podnosioci su 29. marta 2021. godine podneli prigovor radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka.

Privredni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4 St 1480/21 od 28. maja 2021. godine odbio kao neosnovan prigovor.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Rž St 3989/21 od 30. jula 2021. godine potvrdio osporeno prvostepeno rešenje.

Privredni sud u Beogradu je 25. oktobra 2021. godine doneo rešenje 6 St 48/16, kojim je između ostalog, obustavljen stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika „Partizanski put“ d.o.o. u stečaju Beograd i nastavljen postupak stečaja nad stečajnom masom navedenog stečajnog dužnika.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 231/21 (stari broj St. 48/16), Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), Evropski sud konstatovao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim (koja je detaljno izneta u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine), predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao pet godina, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 231/21 (stari broj St. 48/16) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 231/21 (stari broj St. 48/16) povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Budući da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio povredu njihovog prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, to Ustavni sud nije posebno razmatrao tvrdnje podnosilaca o povredi prava na rad.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 231/21 (stari broj St. 48/16). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 231/21 (stari broj St. 48/16), umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

9. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u dopis Privrednog suda u Beogradu od 9 . maja 2024. godine i fotokopiju povratnice, utvrdio da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe 6. septembra 2021. godine primio osporeno rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St 3989/21 od 30. jula 2021. godine (kojim je potvrđeno osporeno rešenje Privrednog suda u Beogradu R4 St 1480/21 od 28. maja 2021. godine) što znači da je poslednji dan roka za izjavljivanje ove žalbe, vezano za osporena rešenja, istekao 6. oktobra 2021. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu, odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, odlučujući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti