Odbačaj ustavne žalbe koalicije zbog nedostatka aktivne legitimacije za izborna prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu političke koalicije protiv rešenja Skupštine opštine Sjenica i presude Višeg suda. Utvrđeno je da koalicija, kao pravno lice, nema legitimaciju za isticanje povrede izbornog prava koje pripada isključivo fizičkim licima, te je žalba nedopuštena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1429/2011
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi koalicije „Jedinstvena lista Srpske radikalne stranke, Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije“ iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba koalicije „Jedinstvena lista Srpske radikalne stranke, Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije“ izjavljena protiv rešenja Skupštine opštine broj 06-2/2011-2 od 10 februara 2011. godine i presude Višeg suda u Novom Pazaru P. 10/11 od 18. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Koalicija „Jedinstvena lista Srpske radikalne stranke, Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije“ iz Sjenice, preko punomoćnika Momira Kovačevića i Radislava Pajevića, obojice iz Sjenice, podnela je 28. marta 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede čl. 2, 3, 5, 21, 32, 36, 51, 52, 53, 176. i 180. Ustava Republike Srbije i povrede prava iz čl. 6, 8, 10. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac ustavne žalbe „dezavuisan“ preuzimanjem nadležnosti od strane Višeg suda u Novom Pazaru i da je taj sud propustio da obavesti podnosioca o tome da nije nadležan, čime je povređeno njegovo pravo na delotvoran pravni lek i „blagovremenu zaštitu prava“.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da je podnosilac ustavne žalbe, preko lica koja su koalicionim sporazumom ovlašćena da podnesu izbornu listu, dostavio predsedniku Skupštine opštine Sjenica predlog za donošenje odluke o potvrđivanju mandata odborniku Milojici Kaličaninu; da je nezakonitim postupanjem stavljen na glasanje predlog koji je neblagovremen, podnet od strane neovlašćenog predlagača, nepostojeće izborne liste i da je skupština opštine donela osporeno rešenje kojim se potvrđuje mandat odborniku Živojinu Timotijeviću.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom. Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredba člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisuje da ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu, kao i da se ustavna žalba mora zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se potvrđuju navodi o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava ili slobode.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporenim rešenjem Skupštine opštine Sjenica broj 06-2/2011-2 od 10. februara 2011. potvrđen je odbornički mandat Živojinu Timotijeviću iz Sjenice.

Osporenom presudom Višeg suda u Novom Pazaru P. 10/11 od 18. februara 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba Momira Kovačevića i Radislava Pajevića iz Sjenice, predstavnika koalicije „Jedinstvena lista Srpske radikalne stranke, Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije“ iz Sjenice, kojom je traženo da Skupština opštine Sjenica donese odluku o potvrđivanju mandata odborniku te liste Milojici Kaličaninu iz Sjenice.

4. Podnosilac ustavne žalbe se poziva na to da su osporenim aktima povređena ustavna načela o nosiocima suverenosti, vladavini prava i političkim strankama iz čl. 2, 3. i 5. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da navedena načela kao ustavnopravne kategorije ne ulaze u domen konkretnih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, pa prema tome ne mogu biti predmet razmatranja u postupku po ustavnoj žalbi.

U pogledu navoda ustavne žalbe kojima se ističe da je osporenim aktima podnosiocu povređeno izborno pravo zajemčeno članom 52. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je tom odredbom Ustava utvrđeno da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično, te da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom. Imajući u vidu sadržinu prava koje se jemči navedenom odredbom Ustava, Ustavni sud nalazi da imalac izbornog prava može biti samo fizičko lice, zbog čega je ustavna žalba koalicije „Jedinstvena lista Srpske radikalne stranke, Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije“ izjavljena zbog povrede izbornog prava, ratione personae, nedopuštena.

Ustavni sud je, ispitujući navode podnosioca o povredi prava na pravično suđenje, konstatovao da je odredbom člana 49. stav 1. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 129/07), u tekstu koji je važio do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 54/11), bilo propisano da je protiv odluka skupštine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena žalba nadležnom okružnom sudu. Prema stavu 2. istog člana Zakona, žalba je dopuštena i u slučaju kada skupština propusti da donese odluku o prestanku mandata odbornika, a pravo na podnošenje žalbe iz stava 2. ovog člana ima svaki odbornik (stav 4.). Polazeći od navedenih odredaba Zakona, a imajući u vidu da se u postupku zaštite izbornog prava shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak u upravnim sporovima (član 54. stav 3. istog zakona), Ustavni sud je utvrdio da je za odlučivanje o žalbi protiv odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata nadležan sud koji odlučuje u upravnim sporovima. Imajući u vidu da je o žalbi podnosioca odlučivao Viši sud u Novom Pazaru, a ne Upravni sud, Ustavni sud ocenjuje da je osporeni akt doneo sud koji, saglasno važećim propisima, nije bio nadležan da odlučuje u predmetnom postupku. Ustavni sud je, međutim, imao u vidu da u je u postupku okončanom osporenom presudom Višeg suda u Novom Pazaru odlučivano o pasivnom izbornom pravu odbornika Milojice Kaličanina, a ne o pravu podnosioca ustavne žalbe, kao predlagača kandidata, u smislu odredaba člana člana 51. i člana 52. stav 1. Zakona, kojima je predviđen postupak zaštite izbornog prava zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovođenja, utvrđivanja i objavljivanja rezultata izbora. Polazeći od izloženog, a imajući u vidu da podnosilac povredu prava na pravično suđenje u osporenom postupku ističe u vezi sa povredom izbornog prava, koje mu Ustav ne jemči, ovaj sud ocenjuje da je ustavna žalba ratione personae nedopuštena i u odnosu na član 32. stav 1. Ustava.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava i prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je ustavna žalba i u ovom delu nedozvoljena, jer ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ovih ustavnih prava.

U pogledu navoda ustavne žalbe da je osporenim aktima povređeno načelo zabrane diskriminacije, Ustavni sud ukazuje da do povrede označenog ustavnog načela može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem određenog Ustavom garantovanog prava ili slobode. Imajući u vidu prethodno iznete ocene o povredama označenih ustavnih prava, Ustavni sud konstatuje da se ne može prihvatiti ni tvrdnja podnosioca o povredi načela iz člana 21. Ustava, zbog njegove akcesorne prirode.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbačaj ustavne žalbe koalicije zbog nedostatka aktivne legitimacije za izborna prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti