Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom postupku pred katastrom

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred Republičkim geodetskim zavodom. Postupak za upis zabeležbe trajao je preko pet godina, što je ocenjeno kao nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad 2 u predmetu broj 952-02-13-520/2015 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom de lu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Novog Sada, preko punomoćnika R . V, advokata iz Novog Sada, podnela je Ustavnom sudu, 5. februara 20 21. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad 2 u predmetu broj 952-02-13-520/2015, kao i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 18253/17 od 19. novembr a 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, ističe da je predmetni upravni postupak trajao pet godina, a da je osporena presuda doneta nakon više od tri godine od pokretanja upravnog spora.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud poništi osporeni akt i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, osporeni akt i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 19. novembra 201 5. godine podnela Republičkom geodetskom zavodu – Služba za Katastar nepokretnosti Novi Sad 2 zahtev „za upis stanarskog prava u ime i korist R. B .“ na porodičnoj stambenoj zgradi u ulici N. broj 1 u Novom Sadu, na osnovu rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu R. 1586/88 od 30. marta 1993. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-13-520/2015 od 10. maja 201 6. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za upis zabeležbe postojanja stanarskog prava u korist R. B . na spornoj nepokretnosti . U obrazloženju rešenja je navedeno: da članom 82. Zakona o državnom premeru i katastru nije predviđen upis zabeležbe postojanja stanarskog prava; da su opšti uslovi za upis zabeležbe postojanj e upisane nepokretnosti i upisanog prethodnika; da sporna nepokretnost n ije upisana u katastar nepokretnosti, a protivnici predlagača iz dostavljenog rešenja nisu upisani kao vlasnici te nepokretnosti, te dostavljena isprava ne ispunjava uslove iz čl. 83, 84. i 85. navedenog zakona.

Podnositeljka ustavne žalbe je 23. maja 201 6. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja, koja je odbijena r ešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-7063/2016 od 25. jula 2016. godine , iz razloga navedenih u pobijan om rešenju.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 18253/17 od 19. novembr a 2020. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta 2. decemb ra 2017. godine protiv predmetnog rešenja drugostepenog organa. Prihvatajući u svemu razloge tog organa za odbijanje žalbe, Upravni sud je našao da odlukom o žalbi nije povređen zakon na štetu podnositeljke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalih, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da je u ostalim slučajevima organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. stav 1.).

Saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09), ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad 2 u predmetu broj 952-02-13-520/2015 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava .

Ustavni sud je konstatovao da je osporeni postupak započeo 19. novembra 201 5. godine, podnošenjem zahteva podnositeljke ustavne žalbe za upis zabeležbe i da je pravnosnažno okončan osporenom presud om Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 18253/17 od 19. novembr a 2020. godine, dakle, da je trajao duže od pet godina , što može ukazivati na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponaša nja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije bio složen, ni u pogledu činjeničnih, niti pravnih pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je on a ima la materijalni interes da se u razumnom roku odluči o njenom zahtevu za upis zabeležbe stanarskog prava u korist njenog pokojnog supruga.

Ispitujući postupanje upravnih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ odluku o zahtevu doneo posle šest meseci, te da je o žalbi podnositeljke odlučeno u roku propisanom zakonom. Po nalaženju ovog suda, za dugo trajanje osporenog postupka odgovoran je prevashodno Upravni sud, koji je o tužbi podnositeljke odlučivao nepune tri godine, što se ne može smatrati efikasnim postupanjem.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da je ona imala zakonsku mogućnost da podnese žalbu i, eventualno, tužbu Upravnom sudu zbog „ćutanja administracije“, zbog kašnjenja u odlučivanju prvostepenog organa po njenom zahtevu. Međutim, imajući u vidu da je odluka o zahtevu doneta nepunih pet meseci po proteku roka propisanog zakonom, ovaj sud je ocenio da podnošenje pravnih sredst ava za ubrzanje postupka, u konkretnom slučaju, ne bi bitno uticalo na trajanje postupka u celini.

Ustavni sud je, polazeći od navedenog, našao da je u predmetnom upravnom postupku povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine ( predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 18253/17 od 19. novembr a 2020. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Imajući u vidu sadržinu osporenog akta, Ustavni sud nalazi da je Upravni sud naveo detaljne razloge z bog kojih je ocenio da rešenjem čiju je zakonitost ispitivao nije povređen zakon na štetu podnositeljke. Po oceni ovog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu označenih prava zajemčenih Ustavom.

Ustavni sud je, stoga, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud nije posebno odlučivao o zahtevima za naknadu nematerijalne štete „zbog povrede prava ličnosti“ i za naknadu materijalne štete, budući da je podnositeljka te zahteve istakla u vezi sa o sporenom presudom Upravnog suda.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.