Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa ugovorom o zakupu stana

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu vlasnice stana, smatrajući da joj nije povređeno pravo na imovinu. Odluka suda da se u rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana unesu i članovi porodičnog domaćinstva zakupca predstavlja zakonitu meru koja ne ograničava dodatno njeno pravo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-143/2008
14.05.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Suzane Popović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. maja 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Suzane Popović izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.1903/07 od 6. septembra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.3918/07 od 22. marta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ustavnom sudu je 25. januara 2008. godine podneta blagovremena i dozvoljena ustavna žalba Suzane Popović iz Beograda, izjavljena protiv sudskih odluka označenih u izreci, koja je dopunjavana podnescima od 26. februara i 27. septembra 2008. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su osporena rešenja Okružnog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije nezakonita i da povređuju njeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava, jer je njima preinaeno vanparnično rešenje opštinskog suda koje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme između nje, kao vlasnice stana, i Milice Tapavički Ilić, kao nespornog zakupca, tako što je navedeno da će stan koristiti i suprug i maloletna deca zakupca, kao članovi njenog porodičnog domaćinstva, iako se nakon 29. jula 1973. godine više ne može sticati svojstvo korisnika na stanu u privatnoj svojini. Predlaže da Sud ustavnu žalbu usvoji, stavi van snage osporene sudske odluke i odredi da se otklone štetne posledice, tako da se podnositeljki ustavne žalbe ″obezbedi nesmetano korišćenje svih svojinskih ovlašćenja koja proizlaze iz prava svojine na stanu″.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u vanparnični predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu 1R. 224/2006 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Suzana Popović, podnositeljka ustavne žalbe, ugovorom od 26. aprila 2001. godine kupila je od ranijih vlasnika neuseljiv trosoban stan br. 3 sa nusprostorijama u površini od 138 m², koji se nalazi na drugom spratu zgrade u ulici Pop Lukina br. 1 u Beogradu. Kao vlasnik stana je upisana u katastar nepokretnosti po rešenju nadležnog upravnog organa od 8. aprila 2003. godine. Pre kupovine stana u njemu nikad nije bila, niti je imala saznanja da li ga još neko koristi i po kom pravnom osnovu, osim tadašnjeg nosioca stanarskog prava – zakupca stana Brigite Bestal Tapavički.
Predmetni stan je od 1905. godine u svojstvu zakupaca koristila porodica Vasić. Nosilac stanarskog prava u posleratnom periodu je bila Milica Vasić, udata Bestal, rođena 1905. godine, posle čije smrti je stanarsko pravo na stanu prešlo na njenu ćerku Brigitu Bestal Tapavički, rođenu 1929. godine. Pošto tadašnji vlasnici stana nisu želeli da sa njom zaključe ugovor o korišćenju stana, Brigita Bestal Tapavički je u vanparničnom postupku pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu ishodovala pravnosnažno rešenje od 18. septembra 1995. godine kojim je određena za nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu, a kao član njenog domaćinstva navedena je ćerka Milica Tapavički, rođena 1969. godine. Milica Tapavički se 1998. godine udala za Veljka Ilića, koji je potom došao da živi sa suprugom i taštom u ovom stanu, na čijoj adresi je i prijavio svoje prebivalište. U stanu sada žive i dva maloletna deteta Milice Tapavički Ilić i Veljka Ilića – sin Ivan rođen 2001. i ćerka Dana rođena 2003. godine. Brigita Bestal Tapavički je preminula marta 2005. godine, nakon čega se njena ćerka Milica obratila podnositeljki ustavne žalbe, kao novoj vlasnici stana, sa pozivom da zaključe ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme. Podnositeljka ustavne žalbe ovaj poziv nije prihvatila, jer je 12. maja 2004. godine podnela sudu tužbu protiv sada pok. Brigite Bestal, radi otkaza daljeg korišćenja stana i iseljenja po osnovu neplaćanja zakupnine.
Milica Tapavički Ilić je stoga podnela 12. maja 2005. godine vanparnični predlog Prvom opštinskim sudom u Beogradu protiv Suzane Popović, sa zahtevom da se donese rešenje kojim će se ona odrediti za zakupca na neodređeno vreme na opisanom stanu, koji će koristiti sa suprugom, sinom i ćerkom kao članovima svog porodičnog domaćinstva, a to rešenje bi zamenjivalo ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, do njegovog zaključenja između stranaka u skladu sa Zakonom o stanovanju. Tokom vanparničnog postupka, punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe je priznao status zakupca stana Milici Tapavički Ilić i nije se protivio postavljenom zahtevu da se ona rešenjem odredi za zakupca stana na neodređeno vreme, ali se izričito protivio da se kao članovi njenog porodičnog domaćinstva u rešenju odrede suprug Veljko i deca Ivan i Dana Ilić.
Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu 1R. 115/2005 od 17. marta 2006. godine predlagač Milica Tapavički Ilić je određena za zakupca predmetnog stana na neodređeno vreme, obavezana je da podnosiocu ustavne žalbe plaća mesečnu zakupninu prema izveštaju javnog preduzeća za stambene usluge, utvrđeno je da to rešenje zamenjuje ugovor o korišćenju stana, te je određeno da svaka strana snosi svoje troškove vanparničnog postupka. Istovremeno, odbijen je predlog u delu kojim je traženo da se u rešenju navede da će zakupac stan koristiti sa suprugom Veljkom, sinom Ivanom i ćerkom Danom, kao članovima porodičnog domaćinstva. Kao razlog za odbijanje ovog dela predloga u rešenju je navedeno da se nakon donošenja ranijeg republičkog Zakona o stambenim odnosima koji je stupio na snagu 29. jula 1973. godine, na stanu u svojini građana više ne može sticati svojstvo nosioca stanarskog prava, pa time ni svojstvo člana porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava.
Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž.11794/06 od 28. novembra 2006. godine, po žalbi predlagača, ukinuto je navedeno rešenje u delu u kom je predlog odbijen i u pogledu odluke o troškovima vanparničnog postupka, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Pri tome, drugostepeni sud je istakao da je pravilan stav prvostepenog suda da se na stanu u svojini građana posle 29. jula 1973. godine više ne može steći stanarsko pravo, ali da se u skladu sa odredbama važećeg Zakona o stanovanju u rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana moraju uneti lica koja će sa zakupcem koristiti stan, što ne znači da će ta lica moći da nastave da koriste stan u slučaju smrti ili iseljenja zakupca.
Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu 1R. 224/2006 od 26. januara 2007. godine, donetim u ponovnom postupku, još jednom je odbijen predlog Milice Tapavički Ilić da se u rešenju koje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme navedu i njen suprug, sin i ćerka, kao članovi porodičnog domaćinstva, a predlagač je obavezan da protivniku predlagača naknadi troškove vanparničnog postupka. U obrazloženju rešenja se navodi da se radi o pravnom, a ne o činjeničnom pitanju, te da drugostepeni sud ima mogućnost da donese preinačujuću odluku, ukoliko ne prihvata izraženi stav prvostepenog suda.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 3918/07 od 22. marta 2007. godine preinačeno je navedeno rešenje opštinskog suda doneseno u ponovnom postupku, tako što je usvojen predlog predlagača da se u rešenju navede da će stan koristiti sa članovima svog domaćinstva - suprugom Veljkom i decom Ivanom i Danom Ilić, ″koji imaju pravo da koriste ovaj stan, sve dok stan koristi predlagač u svojstvu zakupca″, a protivnik predlagača je obavezana da predlagaču naknadi troškove postupka.
Podnositeljka ustavne žalbe je protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja izjavila reviziju, koja je odbijena osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1903/07 od 6. septembra 2007. godine. Vrhovni sud je zaključio da su suprug i deca predlagača faktički korisnici stana i da moraju biti uneti u rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, nezavisno od nesporne činjenice da se više ne može sticati svojstvo nosioca stanarskog prava, pa time ni članova porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava na stanovima u svojini građana. Pri tome se pozvao i na odredbu člana 8. Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, uz navod da pravo na zasnivanje porodice obuhvata i pravo na zajednički život supružnika i dece. Pošto je sporni stan već opterećen pravom trajnog zakupa u korist predlagača, to se omogućavanje porodičnog života u njemu članovima porodičnog domaćinstva zakupca i zaštita prava predlagača na porodični život, ne može smatrati nesrazmernim mešanjem u pravo protivnika predlagača na imovinu. Revizijsko rešenje je dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 27. decembra 2007. godine.
4. Odredbama člana 58. Ustava, na čiju povredu su ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.) i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza, drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom. Odredbom člana 65. stav 1. Ustava, utvrđeno je da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i da su u tome ravnopravni.
Odredbama Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 44/96, 16/97, 46/98, 26/2001 i 101/2005) propisano je: da se o zakupu stana zaključuje ugovor između vlasnika stana (zakupodavac) i lica koje zakupljuje stan (zakupac), da se ugovor o zakupu zaključuje u pismenoj formi i da sadrži (između ostalog) naročito: ugovorne strane, podatke o stanu koji je predmet zakupa, visinu zakupnine i način i rokove plaćanja, kao i lica koja će koristiti stan (član 7. st. 1. i 2.); da zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana ako zakupac bez saglasnosti vlasnika stana koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje stan u podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predviđena ugovorom (član 10. stav 1. tač. 1. i član 35. stav 1. tač. 1.); da u slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi stan (prvenstveno bračni drug, a potom dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče), da su lica koja su ostala u stanu dužna da zakupodavca obaveste o smrti zakupca najkasnije u roku od 60 dana i da je zakupodavac dužan da u roku od 30 dana zaključi ugovor o zakupu stana, odnosno odredi lice koje koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini, zainteresovano lice može podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana (član 34. st. 1, 4. i 5.); da članovi porodičnog domaćinstva zakupca društvenog stana imaju pravo da trajno koriste taj stan, pod uslovima iz ovog zakona, ali da zakupac stana može, iz opravdanih razloga, da otkaže dalje korišćenje stana svakom članu porodičnog domaćinstva, osim maloletnom detetu, bračnom drugu ili licu koje je dužan da izdržava po zakonu (član 36. st. 1. i 2.); da nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana na neodređeno vreme koji to pravo ima na stanu u svojini građana, od dana stupanja na snagu ovog zakon nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa odredbama čl. 30. do 39. ovog zakona, a da vlasnik stana čiji se stan koristi na navedeni način ima prava i obaveze nosioca prava raspolaganja, u skladu sa odredbama ovog zakona, osim obaveze da omogući otkup tog stana po odredbama ovog zakona (član 40.).
Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/2005) utvrđeno je: da porodica uživa posebnu zaštitu države i da svako ima pravo na poštovanje svog porodičnog života (član 2.); da roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno i da su roditelji ravnopravni u vršenju roditeljskog prava (član 7. stav 1. i 2.); da su supružnici dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu (član 25.); da supružnici sporazumno određuju mesto stanovanja i odlučuju o vođenju zajedničkog domaćinstva (član 27.); da dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih (član 60. stav 1.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredbi Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima sudova nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava.
Podnositeljka ustavne žalbe je stan u ulici Pop Lukina br. 1 u Beogradu kupila kao neuseljiv tokom 2001. godine, jer je stan već bio opterećen zakonito ustanovljenim stanarskim pravom, odnosno pravom zakupa na neodređeno vreme u korist Brigite Bestal Tapavički. Osporenim rešenjima se, po oceni Ustavnog suda, ni na koji način ne utiče na već uspostavljeni režim korišćenja ove nepokretnosti, niti je došlo do oduzimanja ili ograničenja prava svojine podnosioca. Podnosilac ustavne žalbe i dalje ima zadržano i ničim uslovljeno pravo raspolaganja na predmetnoj nepokretnosti, što uključuje i pravo da je bez mešanja države otuđi, kao i pravo ubiranja plodova od nepokretnosti, koje je ograničeno jedino važećim zakonskim propisima o visini zakupnine. Pravo na posed, odnosno korišćenje stana, podnosilac ustavne žalbe nije imala ni u vreme pribavljanja ove nepokretnosti u svojinu, zbog isključivog neposrednog državinskog prava trećeg lica, kao titulara prava zakupa stana na neodređeno vreme. Osporenim rešenjima je odlučivano samo o tome da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi da se u rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana između podnositeljke ustavne žalbe, kao vlasnice stana, i Milice Tapavički Ilić, kao nespornog novog titulara prava zakupa na neodređeno vreme na predmetnom stanu, unese da će zakupac koristiti stan sa suprugom i dvoje maloletne dece kao članovima svog porodičnog domaćinstva. Pri tome su nadležni sudovi u razlozima osporenih odluka dali u svemu ustavnopravno prihvatljivo tumačenje merodavnog materijalnog prava, jer se, saglasno navedenim odredbama Zakona o stanovanju, u ugovoru o zakupu stana, kao bitan elemenat ugovora, moraju navesti i lica koja će sa zakupcem koristiti stan. U protivnom, svako korišćenje stana od strane lica koja ugovorom nisu obuhvaćena, može za zakupodavca da predstavlja otkazni razlog prema zakupcu. Suprug, kao i maloletni sin i ćerka zakupca bez sumnje čine članove njenog porodičnog domaćinstva, pa u odnosu na vlasnika stana imaju zaštićeno pravo da faktički koriste predmetni stan. Ovo pravo izvire iz zajemčenog prava supružnika i dece na zajednički život u okviru porodičnog doma, i nesporno traje sve dok stan, po sopstvenom zakonskom pravu, koristi i zakupac stana.
Suprotni navodi podnositeljke ustavne žalbe su izraz subjektivnog tumačenja relevantnih odredaba Ustava i Zakona o stanovanju i ne predstavljaju prihvatljiv argument ili dokaz o stvarno učinjenoj povredi Ustavom zajemčenog prava, te ne mogu da dovedu do drugačije odluke Suda.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da Okružni sud u Beogradu i Vrhovni sud Srbije nisu povredili pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu zajemčeno odredbama člana 58. Ustava, kada su osporenim rešenjima odlučili da se u rešenju koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana ima navesti da će zakupac koristiti stan sa suprugom, sinom i ćerkom, kao članovima porodice. Ustavna žalba je stoga odbijena kao neosnovana, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 109/07).
Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa ugovorom o zakupu stana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti