Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog arbitrerne primene procesnog prava i nejednake sudske prakse
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio žalbu podnosioca kome je Viši sud odbacio tužbu za uplatu doprinosa, proglasivši se nenadležnim. Utvrđeno je da takvi sporovi spadaju u sudsku nadležnost i da je isti sud u drugim, identičnim slučajevima, postupao drugačije, čime su povređena ustavna prava.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1430/2014
09.11.2016.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Nedeljkovića iz sela Stropsko kod Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2016. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Nedeljkovića i utvrđuje da su rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 2878/13 od 17. januara 2014. godine podnosiocu usta vne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 2878/13 od 17. januara 2014. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju P. 4046/11 od 6. septembra 201 1. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dragan Nedeljković iz sela Stropsko kod Vranja podneo je Ustavnom sudu, 18. februara 2014. godine, preko punomoćnika Zorana Stamenkovića, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je za odlučivanje o zahtevima koji se odnose na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje stvarno nadležan redovan sud, te se ističe da je Viši sud u Nišu u istoj činjeničnoj i pravnoj situac iji u drugim predmetima odlučivao o takvim zahtevima. Podnosilac osporava drugostepeno rešenje i u delu kojim je rešeno o troškovima postupka. Polazeći od navedenog, podnosilac smatra da su mu osporenim drugostepenim rešenjem povređena označena ustavna prava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeno rešenje i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:
Presudom Osnovnog suda u Vranju P. 4046/11 od 6. septembra 2012. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Nacionalna služba za zapošljavanje - Filijala Vranje da Republičkom Fondu PIO Vranje za tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, uplati iznos od 65.810,50 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom na ime doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje koje će se obračunati na osnovicu koju čini iznos razlike novčane naknade za period od 16. juna 2005. godine do 16. juna 2008. godine ; stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tužena obaveže da mu po osnovu razlike novčane naknade između isplaćenog iznosa do pripadajućeg po rešenju broj 1040022101/010800 od 31. maja 2001. godine isplati iznos od 2.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom ; stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 42.225,00 dinara. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je među strankama nesporno da za period od 16. juna 2005. do 16. juna 2008. godine tužiocu nisu isplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u iznosu od 65.810,50 dinara. Takođe se ističe i da je u postupku izvršenja u predmetu I. 2822/11 tužena na ime naknade za slučaj nezaposlenosti platila tužiocu iznos od 317.960,00 dinara za navedeni period.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 2878/13 od 17. januara 2014. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Vranju P. 4046/11 od 6. septembra 2012. godine u stavu prvom izreke i u tom delu je tužba odbačena. Stavom drugim izreke drugostepenog rešenja preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke navedene prvostepene presude, tako što je rešeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da se osnovano žalbom tužene ukazuje da je prvostepeni sud, odlučujući o zahtevu tužioca za uplatu doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje, odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16 . ZPP). Citirajući odredbe čl. 2. i 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, člana 3. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, člana 22. stav 3 . i člana 23. Zakona o uređenju sudova, kao i člana 1. Zakona o parničnom postupku, Viši sud je našao da prvostepeni sud nije bio nadležan da odlučuje o samostalnom zahtevu za uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u situaciji kada je o isplati novčanih iznosa koji služe kao osnovica za obračun doprinosa već odlučeno u nekom prethodnom postupku.
4. Podnosilac ustavne žalbe je dostavi o presude Višeg suda u Nišu Gž. 17/10 od 26. marta 2010. godine i Gž. 134/13 od 4. oktobra 2013. godine, kao i presudu Osnovnog suda u Vranju P. 56/11 od 15. septembra 2011. godine za koje je smatrao da se odnose na istu činjeničnu i pravnu situaciju, kao što je situacija u kojoj se on nalazi o u predmetnom postupku, a u kojima je Viši sud u Nišu doneo drugačije rešenje.
5. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).
Odredbom člana 69. stav 3. Ustava se utvrđuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, kao i pravo na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.
Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe bitne su i sledeće odredbe zakona: Odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS" br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11 i 7/12) propisuju: da se dorinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog oscijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tač. 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka. 2)); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).
Odredbom člana 125. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 71/03 i 84/04 - dr. zakon) je bilo propisano da k orisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu, da je osnovica na koju se plaćaju doprinosi utvrđeni iznos novčane naknade, da obračun i uplatu doprinosa za osiguranje iz stava 1. ovog člana vrši Nacionalna služba, u skladu sa opštim aktom.
Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu (član 16. stav 2.).
Odredba člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13) propisuje da osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i p restanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pret rpi na radu ili u vezi sa radom, sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
Član 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12 i 93/12) predviđa da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.), a ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).
6. Imajući u vidu navedene ustavnopravne razloge na kojima podnosilac temelji tvrdnje o povredi označenih prava , Ustavni sud je ocenio da se on u suštini žali na primenu procesnog prava i istovremeno ukazuje na različito postupanje Višeg suda u Nišu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili propise u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca.
Ocenjujući da li je u predmetnom parničnom postupku došlo do arbitrerne primene procesnog prava na štetu podnosioca, Ustavni sud najpre ukazuje na to da novčana naknada u slučaju privremene nezaposlenosti predstavlja specifično primanje koje de facto potiče iz radnog odnosa, jer se sredstva za isplatu ove naknade obezbeđuju uplatom doprinosa za slučaj privremene nezaposlenosti za vreme trajanja radnog odnosa koji ulaze u bruto zaradu zaposlenog. Pravo na novčanu naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti zajemčeno je članom 69. stav 3. Ustava, kao jedno od vidova socijalne zaštite zaposlenih. Korisniku naknade u slučaju privremene nezaposlenosti zakonom je priznato pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje koje se obezbeđuje uplatom doprinosa od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. U parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe podnosilac je tužbenim zahtevom tražio da se obaveže tužena Nacionalna služba za zapošljavanje da izvrši svoju zakonsku obavezu tako što će Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja uplatiti za tužioca određeni novčani iznos na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a po osnovu ostvarene naknade za vreme privremene nezaposlenosti. Dakle, podnosilac je u parničnom postupku istakao imovinski zahtev za isplatu socijalnog davanja koje proističe iz radnog odnosa, a ne zahtev za obračunavanje, prinudnu isplatu ili kontrolu uplate doprinosa za socijalno osiguranje. Stoga je osporeno rešenje o apsolutnoj nenadležnosti suda da postupa po tužbi podnosioca zasnovano na proizvoljnoj primeni odredaba Zakona o uređenju sudova, Zakona o parničnom postupku i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim odbijanje Višeg suda u Nišu da postupa u sporo vima o pravima iz radnog odnosa, odnosno povodom radnog odnosa. Takvom praksom sužava se pravo na pristup sudu, kao jedna od garantija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Ocenjujući navode podnosioca o različitom postupanju Višeg suda u Nišu u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustav ni sud je izvršio uvid u presude tog suda Gž. 17/10 od 26. marta 2010. godine i Gž. 134/13 od 4. oktobra 2013. godine, koje su priložene uz ustavnu žalbu kao dokaz nejednakog postupanja, i utvrdio da je Viši sud u Nišu prihvatio da odlučuje o zahtevima tužilaca kojima su tražili da se obaveže tužena Nacionalna služba za zapošljavanje da izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti , a koji nisu postavljeni istovremeno sa zahtevima za isplatu neisplaćene novčane naknade koje služe kao osnovica za obračun traženog doprinosa. Pri tome je Viši sud usvajao takve tužbene zahteve i obavezivo Nacionalnu službu da korisnicima naknade izvrši uplatu neisplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Imajući napred izneto u vidu, Ustavni sud nalazi da je u navedenim spor ovima, u odnosu na spor podnosioca ustavne žalbe koji je vodio protiv tužene Nacionalne služba za zapošljavanje , postojala bitno slična činjenična i pravna situacija, zbog čega su osnovani navodi podnosioca o različitom postupanju istog drugostepenog suda, kao suda poslednje instance.
Presudu Osnovnog suda u Vranju P. 56/11 od 15. septembra 2011. godine priložen a uz ustavnu žalbu, Ustavni sud nije cenio, s obzirom na to da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je bil a predmet preispitivanja od strane drugostepenog suda u žalbenom postupku.
Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim drugostepenim rešenjem povređena prava podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, zbog čega je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tačk i 1. izreke.
Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem drugostepenog rešenja i određivanjem da Viši sud u Nišu donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju P. 4046/11 od 6. septembra 201 1. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.
Navode ustavne žalbe koji se odnose na troškove parničnog postupka, Ustavni sud nije ocenjivao, s obzirom na to da je osporena drugostepena presuda poništena i da će žalba tužene biti predmet ponovnog razmatranja u postupku pred Apelacionim sudom u Nišu.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić