Odbijena i odbačena ustavna žalba protiv radnji u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu u delu koji se odnosi na navodno nezakonito lišenje slobode nakon isteka zadržavanja, nalazeći da su radnje podnosioca doprinele kašnjenju. Ostatak žalbe, koji se tiče procesnih radnji, odbačen je kao preuranjen ili očigledno neosnovan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1430/2019
06.03.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko Veće, u sastavu: predsednik suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi E. N. iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba E. N. izjavljena protiv radnji Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije, kao i protiv radnji Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju i Osnovnog suda u Prijepolju, izvršenih 14. januara 2019. godine, zbog povrede dopunskih prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, zajemčenih odredbama člana 29. stav 2. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. E. N. iz Prijepolja podneo je Ustavnom sudu, 12. februara 2019. godine, preko punomoćnika M. D, advokata iz Prijepolja, ustavnu žalbu protiv radnji Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije, radnji Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju i radnji Osnovnog suda u Prijepolju izvršenih nakon isteka zadržavanja određenog rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine, kao i radnji u vezi sa zapisnikom tog državnog organa o pretresanju stana i drugih prostorija Pu. 36/19 od 11. januara 2019. godine, radnji Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju u predmetu Kt. 2/19, radnji Osnovnog suda u Prijepolju u predmetu K. 19/19, kao i protiv rešenja Osnovnog suda u Prijepolju Kv. 16/19 od 18. januara 2019. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, dopunskih prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na pravnu pomoć, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 29. stav 2, člana 32. stav 1, člana 33. st. 1, 2. i 5, člana 34. stav 3, člana 36. stav 2. i člana 67. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju radnje državnih organa koje su, najpre, navodno izvršene nakon isteka perioda zadržavanja određenog prema podnosiocu rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine, zatim radnje koje su prethodile određivanju pritvora prema podnosiocu, kao i drugostepeno rešenje suda kojim je prema podnosiocu pravnosnažno određen pritvor.

U ustavnoj žalbi je povreda istaknutih ustavnih prava, pored ostalog, obrazložena i sledećim tvrdnjama:

- da su podnosiocu povređena prava na slobodu i bezbednost i dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, zajemčena odredbama člana 27. stav 1. i člana 29. stav 2. Ustava, osporenim radnjama kako Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije, tako i Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju i Osnovnog suda u Prijepolju, koje su se sastojale u lišenju slobode podnosioca 14. januara 2019. godine od strane policijskih službenika, a po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, u zgradi Osnovnog suda u Prijepolju nakon isteka vremena zadržavanja određenog rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine;

- da su podnosiocu, sa jedne strane, povređena posebna prava okrivljenog i pravo na pravnu pomoć, zajemčena odredbama člana 33. st. 1. i 2. i člana 67. stav 1. Ustava, osporenim radnjama Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju u predmetu Kt. 2/19, koje su se sastojale u uskraćivanju prava podnosicu da 14. januara 2019. godine u najkraćem vremenu, na saslušanju pred tim državnim organom u svojstvu osumnjičenog, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, da pripremi odbranu, da sa braniocem nesmetano opšti, dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, kao i da iznese odbranu pred tim organom postupka, a sa druge strane, da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava, osporenim radnjama Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju u predmetu Kt. 2/19, koje su se sastojale u postupanju ovog državnog organa nakon podnošenja zahteva za izuzeće od strane branioca na ročištu pred Osnovnim sudom u Prijepolju 14. januara 2019. godine, a bez odlučivanja o podnetom zahtevu;

- da su podnosiocu povređeni pravo na pravično suđenje i posebna prava okrivljenog, zajemčeni odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava, osporenim radnjama Osnovnog suda u Prijepolju u predmetu K. 19/19, koje su se sastojale u neodlučivanju sudije za prethodni postupak tog suda o predlogu odbrane da, u smislu člana 302. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, naloži Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju da preduzme određene dokazne radnje, kao i osporenim radnjama Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, koje su se sastojale u tome da je to tužilaštvo odbilo izvođenje dokaza u korist odbrane i u tome što nije ispitalo kao svedoka M.D, a koju dokaznu radnju je prethodno prihvatilo da izvede u korist odbrane;

- da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava, osporenim radnjama kako Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije, tako i Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju u predmetu Kt. 2/19 i Osnovnog suda u Prijepolju u predmetu K. 19/19, koje su se sastojale u nedostavljanju podnosiocu i njegovim braniocima, i pored više zahteva, snimka pretresa stana i drugih prostorija podnosioca, izvršenog 11. januara 2019. godine, bez prisustva svedoka, od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju uz optičko snimanje, a koji čini sastavni deo zapisnika o pretresu;

- da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju Kv. 16/19 od 18. januara 2019. godine, kojim je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Prijepolju K. 19/19 od 15. januara 2019. godine, a kojim je prema podnosiocu određen pritvor u trajanju od 30 dana, podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava, jer Osnovni sud u Prijepolju nije mogao ni odrediti pritvor, a da podnosilac prethodno nije saslušan u svojstvu osumnjičenog, odnosno ukoliko mu nije omogućeno da se upozna sa optužbom, to jest da u celosti pročita krivičnu prijavu.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu, utvrdi da su mu osporenim radnjama i aktom povređena označena ustavna prava, poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Prijepolju Kv. 16/19 od 18. januara 2019. godine i odredi da isti sud donee novu odluku o žalbi branilaca podnosioca.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeno rešenje i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Zapisnikom o pretresanju stana i drugih prostorija Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju Pu. 36/19 od 11. januara 2019. godine je, između ostalog, konstatovano da je pretresanje stana podnosioca naredio sudija za prethodni postupak Višeg suda u Užicu Naredbom Kpp. pov. 16/19 od 11. januara 2019. godine, pri čemu podnosilac nije zahtevao prisustvo advokata, a pretresanje je izvršeno i završeno istog tog dana u 08.20 časova, bez prisustva svedoka, na osnovu člana 156. stav 7. Zakonika o krivičnom postupku, zato što se pretpostavljao oružani otpor ili druga vrsta nasilja. Navedeni zapisnik je, bez primedaba, potpisao i podnosilac ustavne žalbe.

Službenom beleškom o obaveštenju primljenom od građana Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije, Odsek za suzbijanje privrednog kriminaliteta Pu. 36/19 od 11. januara 2019. godine je, između ostalog, konstatovano da je davanje obaveštenja od strane građanina, ovde podnosioca ustavne žalbe, započeto u 10.45 časova, da uzimanju službene beleške prisustvuje i advokat M. D, koga je samoinicijativno angažovao podnosilac, i da je završeno u 11.05 časova. Navedenu Službenu belešku su, bez primedaba, potpisali i podnosilac i imenovani advokat.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine prema osumnjičenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određeno je zadržavanje u trajanju od 48 časova i koji se ima računati od 12. januara 2019. godine od 10.15 časova, kada je uhapšen. Navedeno rešenje je sadržalo i pouku o pravnom leku - da protiv tog rešenja imenovani i njegov branilac imaju pravo žalbe sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Prijepolju u roku od šest sati od dostavljanja rešenja, a to rešenje su, bez primedaba, potpisali i podnosilac i njegov branilac.

Zapisnikom Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju o saslušanju okrivljenog Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine je, između ostalog, konstatovano: da su saslušanju prisutni M.Đ.K, zamenik javnog tužioca, E. N, okrivljeni, advokati M. D. i D. D, branioci i zapisničar; da je započeto u 08.45 časova; da je okrivljeni pre saslušanja, a nakon uzimanja ličnih podataka, poučen i upozoren o svojim pravima iz člana 68. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku; da je okrivljenom pročitana krivična prijava Ku. 582/19 i Ku. 6/19; da je osumnjičeni istakao da je njegov maternji jezik bosanski jezik i da želi da se ovaj postupak vodi na bosanskom jeziku i da traži da bude obezbeđen prevodilac za bosanski jezik nakon čega će se izjasniti na navode krivične prijave; da je u 09.30 časova pristupila prevodilac za bosanski jezik K.A; da je tumač pročitala krivičnu prijavu na bosanskom jeziku u delu krivičnog dela i opisa krivičnog dela, biće krivičnog dela koje se osumnjičenom stavlja na teret; da je omogućeno braniocu D. D. da obavi poverljiv razgovor u trajanju od pet minuta; da advokat M. D. izjavljuje da podnosi zahtev za izuzeće postupajućeg zamenika Osnovnog javnog tužioca; da je advokatu data reč da iznese razloge za izuzeće, ali da branilac odbija da to učini; da advokat čita podnesak u kome se citiraju odredbe člana 39. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku; da advokat D. D. podnosi zahtev za izuzeće postupajućeg zamenika osnovnog javnog tužioca M.Đ.K. i da se istom nalaže da odmah saopšti razloge za izuzeće; da advokat D. D. čita podnesak koji je uzeo od advokata M. D; da D. D. izjavljuje da traži izuzeće vršioca funkcije Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju R.Ž. i prvog zamenika M.I; da se spisi predmeta dostavljaju na odluku o zahtevu za izuzeće, da je završeno u 09.55 časova.

Zapisnikom Osnovnog suda u Prijepolju K. 19/19 od 14. januara 2019. godine, povodom predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine za određivanje pritvora prema E. N. iz Prijepolja, je, između ostalog, konstatovano: da su saslušanju prisutni M.V, sudija, M.Đ.K, zamenik javnog tužioca, E. N, okrivljeni, advokati M. D. i D. D, branioci i zapisničar; da je započeto u 12.00 časova; da je zamenik Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju M.Đ.K. predao sudu rešenje A. 10/19 od 14. januara 2019. godine i kopiju rešenja Višeg javnog tužilaštva u Užicu A. 10/19 od 14. januara 2019. godine; da je policijsko zadržavanje prema okrivljenom E. N. po rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine isteklo jutros u 10.15 časova, pri čemu je predlog za određivanje pritvora Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine predat u sudu jutros u 10.20 časova, a iznet postupajućem sudiji od strane upisničara u 10.40 časova, u toku glavnog pretresa u predmetu K. 207/15; da je branilac advokat D. D. u vezi prednjeg kazao, pored ostalog, da je vršilac funkcije Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju, na zahtev branioca, da se osumnjičeni oslobodi, bio izričit da se osumnjičeni više ne nalazi u nadležnosti Osnovnog tužilaštva, već da je u nadležnosti suda i to je bilo u 11.33 časova, nakon čega se ponovo išlo kod predsednika ovog suda, ali je stanje ostalo nepromenjeno; da je zamenik Osnovnog javnog tužiilaštva u Prijepolju predala i braniocima po primerak rešenja Osnovnog javnog tužiilaštva u Prijepolju A. 10/19 od 14. januara 2019. godine; da je, imajući u vidu sve prednje, a i činjenicu da se radi o hitnom predmetu, sud doneo rešenje da se današnje ročište ne otvara, da se ročište povodom predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju za određivanje pritvora prema E. N. zakazuje za 15. januar 2019. godine sa početkom u 10.15 časova, što se usmeno saopštava zameniku Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju M.Đ.K, okrivljenom E. N, njegovim braniocima, advokatima D. D. i M. D, te im ima služiti umesto poziva, jer drugi poziv neće dobijati; da je okrivljeni E. N. upozoren na posledice nedolaska na ročište; da se primerak današnjeg zapisnika dostavi Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, radi daljeg postupanja po predlozima branilaca; da je braniocima sud predao primerak predloga za određivanje pritvora; da je završeno u 12.40 časova.

Zapisnikom Osnovnog suda u Prijepolju K. 19/19 od 15. januara 2019. godine, povodom predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine za određivanje pritvora prema E. N. iz Prijepolja, je, između ostalog, konstatovano: da su saslušanju prisutni M.V, sudija, M.Đ.K, zamenik javnog tužioca, E. N, okrivljeni, advokati M. D. i D. D, branioci i zapisničar; da je započeto u 10.15 časova; da je Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju podnelo ovom sudu predlog Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine za određivanje pritvora prema E. N; da je okrivljeni E. N, pored ostalog, kazao da se pridružuje svemu što je njegova odbrana rekla i da je, s obzirom na dosadašnje postupanje policije i tužilaštva, spremio stvari za pritvor i da smatra da ne postoje razlozi za određivanje pritvora prema njemu; da je završeno u 11.40 časova.

Prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju K. 19/19 od 15. januara 2019. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor u trajanju od 30 dana, a u koji se uračinava vreme provedeno na zadržavanju po rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine, od 12. januara 2019. godine od 10.15 časova do 14. januara 2019. godine u 10.15 časova.

Osporenim drugostepenim rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju Kv. 16/19 od 18. januara 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog E. N, advokata D. D. i M. D, podneta 18. januara 2019. godine protiv rešenja ovog suda K. 19/19 od 15. januara 2019. godine.

Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju podnelo je Osnovnom sudu u Prijepolju 7. februara 2019. godine Optužni predlog protiv okrivljenog, kome je stavljeno na teret da je izvršio dva krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju Kv. 27/19 od 8. februara 2019. godine prema okrivljenom je produžen pritvor, određen rešenjem ovog suda K. 19/19 od 15. januara 2019. godine, u trajanju do još 30 dana, tako da po ovom rešenju isti može trajati najduže do 10. marta 2019. godine.

Dopisom sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Prijepolju Kpp. 3/19 od 8. februara 2019. godine, advokat M. D. iz Prijepolja je, pored ostalog, obavešten o sledećem: da je 4. februara 2019. godine, sudiji za prethodni postupak ovog suda, podneo predlog da se, u smislu člana 302. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, naloži Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju da, u predmetu Kt. 2/19, preduzme određene dokazne radnje, bliže navedene u istom; da je, postupajući po istom, sudija za prethodni postupak pribavio i izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju Kt. 2/19 i utvrdio da u napred navedenom predmetu Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, nije vođena istraga i da je isti, ovom sudu, 7. februara 2019. godine, podneo optužni predlog Kt. 2./19 protiv okrivljenog E. N. iz Prijepolja, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio dva krivična dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koji je po prispeću u sud zaveden pod brojem K. 30/19; da je članom 501. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku predviđeno da će postupakjući sudija (a ne sudija za prethodni postupak), po prijemu optužnog akta, pored ostalog, ispitati, da li je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost istog, a stavom 5. istog člana da će sudija, ako utvrdi, da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnog akta, narediti da se preduzmu određene dokazne radnje ili da se prikupe određeni dokazi; da, imajući u vidu prednje, kao i činjenicu da je, i pre nego što je sudija za prethodni postupak u zakonom predviđenom roku, odlučio o predlogu advokata M. D, u međuvremenu, od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, ovom sudu, već podnet optužni predlog Kt. 2/19, protiv E. N. iz Prijepolja, te napred navedene zakonske odredbe, to sudija za prethodni postupak ovim putem obaveštava advokata M. D. da je njegov predlog prosledio potupajućem sudiji u predmetu ovog suda K. 30/19, koji je kod takvog stanja stvari, shodno članu 501. st. 3. i 5. Zakonika o krivičnom postupku ovlašćen i nadležan da ceni, da li je u konkretnom slučaju potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnog akta ili ne i ako jeste da naredi preduzimanje određenih dokaznih radnji ili prikupljanje određenih dokaza.

4. Odredbama Ustava, čiju povredu ističe podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu (član 29. stav 2.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. (član 30. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega, kao i da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane i da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. st. 1, 2. i 5.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć (član 67. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da je krivični postupak pokrenut donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku (član 498. stav 2.) (član 7. stav 1. tačka 3)); da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da su u postupku u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a drugi jezici i pisma u službenoj upotrebi su u skladu sa Ustavom i zakonom, kao i da stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik i pismo, a ako se postupak ne vodi na njihovom jeziku i ako, nakon pouke o pravu na prevođenje, ne izjave da znaju jezik na kome se postupak vodi i da se odriču prava na prevođenje, obezbediće im se na teret budžetskih sredstava prevođenje onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i drugog pisanog dokaznog materijala (član 11. st. 1. i 3); da se odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno primenjuju i na javne tužioce i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zamenjuju u postupku, zapisničare, prevodioce, tumače i stručna lica, kao i na veštake, ako ovim zakonikom nije drugačije određeno (član 116.) i da javni tužilac odlučuje o izuzeću lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da ga zamenjuju u postupku, kao i da o izuzeću javnog tužioca odlučuje neposredno viši tužilac, a o izuzeću Republičkog javnog tužioca odlučuje Državno veće tužilaca po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva (član 42. st. 2. i 3.); da se pretresanju može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak ili je držalac stana i drugih prostorija nedostupan, kao i da se, ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana, pretresanje može preduzeti i bez prisustva svedoka. (član 156. st. 3. i 7.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, kao i ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tač. 2) i 3)); da o određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti, da će pre donošenja odluke iz stava 1. ovog člana sud saslušati okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora, da saslušanju mogu da prisustvuju javni tužilac i branilac, da je sud dužan da na pogodan način obavesti javnog tužioca i branioca o vremenu i mestu saslušanja okrivljenog i da se saslušanje može obaviti i u odsustvu obaveštenih lica (član 212. st. 1. do 3); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.), da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 214. st. 1. do 3.); da policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora (član 211.), ali je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu, kao i da će prilikom dovođenja, policija javnom tužiocu predati izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja (član 291. stav 1.); da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv, da o zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje, da u rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja, kao i da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja i da o žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe, a žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 294. st. 1. do 3.); da predsednik veća objavljuje početak dokaznog postupka i da se u dokaznom postupku izvode dokazi o činjenicama koje su predmet dokazivanja (član 83. st. 1. i 2.) (član 394. st. 1. i 2.); da, posle saslušanja optuženog, predsednik veća određuje vreme u kojem se najpre izvode dokazi koje predloži tužilac, potom dokazi koje predloži odbrana, nakon toga dokazi čije izvođenje je odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog, a na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije, a ako postoje opravdani razlozi predsednik veća može odrediti drugačiji redosled i produžiti vreme za izvođenje dokaza (član 396.); da će se u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, primenjivaće se odredbe čl. 496. do 520. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika (član 495.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela, da, pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, ali ne duže od 30 dana, kao i da se, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pritvor može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni, produžiti najviše za još 30 dana (član 498. st. 1. i 2.); da se skraćeni postupak pokreće na osnovu optužnog predloga javnog tužioca ili na osnovu privatne tužbe kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo (član 499. stav 1.).

Odredbama člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) bilo je propisano da će se, ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

5. Ustavni sud je, najpre, meritorno razmotrio navode podnosioca ustavne žalbe kojima se osporavaju radnje državnih organa koje su izvršene nakon isteka perioda zadržavanja određenog prema njemu rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine, odnosno radnje koje su prethodile određivanju pritvora prema podnosiocu.

Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe u ovom delu zasniva na tvrdnjama da podnosilac, kao lice lišeno slobode 12. januara 2019. godine u 10.15 časova bez odluke suda, nije bio bez odlaganja, ni najkasnije u roku od 48 časova, predat nadležnom sudu, niti je pak, 14. januara 2019. godine u 10.15 časoova, nakon isteka vremena zadržavanja određenog rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine, pušten na slobodu. Podnosilac ustavne žalbe tvrdi da su mu ovakvim postupanjem, odnosno radnjama kako Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije, tako i Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju i Osnovnog suda u Prijepolju, povređena prava na slobodu i bezbednost i dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, zajemčena odredbama člana 27. stav 1. i člana 29. stav 2. Ustava.

Polazeći od navedenog i krećući se u okviru navoda i zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenu osnovanosti ovih iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava na slobodu i bezbednost i dopunskih prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1. i člana 29. stav 2. Ustava, jedinstveno cenio u okviru prava iz člana 29. stav 2. Ustava.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine zajemčenog prava iz člana 29. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se navedenim ustavnim pravom svakome garantuje da će lišenje slobode bez odluke suda biti svedeno na najkraće moguće vreme, te je zato utvrđeno da se lice lišeno slobode mora najkasnije u roku od 48 časova predati nadležnom sudu, što znači sudu koji će odlučiti o osnovanosti lišenja slobode donošenjem odluke o određivanju pritvora ili puštanjem tog lica na slobodu. Dakle, Ustavom utvrđeni rok od 48 časova ne odnosi se na rok u kome lice mora biti saslušano od strane sudije, kako to tumači podnosilac ustavne žalbe, niti rok u kome mora biti doneta sudska odluka o eventualnom daljem lišenju slobode - pritvoru. Pri tome, Ustavni sud i ovom prilikom ističe da značaj prava na ličnu slobodu podrazumeva naročitu hitnost postupanja nadležnog suda od trenutka kada je lice koje je lišeno slobode predato sudu do trenutka kada je odlučeno o njegovom pritvaranju, kao i za vreme dok se lice nalazi u pritvoru.

U konkretnom slučaju, iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti nesporno proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe 12. januara 2019. godine u 10.15 časova bio lišen slobode bez odluke suda, na osnovu rešenja o zadržavanju Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine i da protiv tog rešenja, iako je bio poučen, podnosilac nije koristio pravo žalbe sudiji za prethodni postupak, kao i da to rešenje podnosilac ustavnom žalbom i ne osporava. Po navedenom rešenju podnosilac je mogao biti zadržan najduže 48 časova, dakle do 14. januara 2019. godine u 10.15 časova.

Iz dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, kojom je podnosilac potkrepljivao svoje iznete tvrdnje, proizlazi da je pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Prijepolju saslušanje podnosioca kao okrivljenog započeto 14. januara 2019 godine u 08.45 časova, o čemu je sastavljen Zapisnik o saslušanju okrivljenog Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine. Iz navedenog, prima facie, proizlazi da su iznete tvrdnje podnosioca u odnosu na radnje Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenja kriminalističke policije, u ovom delu, neosnovane, jer je očigledno da je i pre isteka vremena zadržavanja određenog rešenjem tog državnog organa 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine podnosilac predat nadležnom tužilaštvu, kao samostalnom državnom organu i organu krivičnog postupka i time, de iure, više nije ni bio u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno policije.

U odnosu na radnje Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, osporene u ovom delu, Ustavni sud je, dalje, utvrdio da je to nadležno tužilaštvo započelo saslušanje podnosioca kao okrivljenog 14. januara 2019 godine u 08.45 časova. Tokom tog saslušanja, nakon uzimanja ličnih podataka okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i date pouke i upozorenja o njegovim pravima iz člana 68. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, okrivljenom je pročitana krivična prijava Ku. 582/19 i Ku. 6/19, ali je on istakao da je njegov maternji jezik bosanski jezik i da želi da se ovaj postupak vodi na bosanskom jeziku, kao i da traži da bude obezbeđen prevodilac za bosanski jezik nakon čega će se izjasniti na navode krivične prijave. Nadležno tužilaštvo je, potom, u 09.30 časova obezbedilo prevodioca za bosanski jezik K.A, koja je pročitala krivičnu prijavu na bosanskom jeziku u delu krivičnog dela i opisa krivičnog dela i biće krivičnog dela koje se osumnjičenom stavlja na teret. U daljem toku saslušanja, kako to proizlazi iz Zapisnika o saslušanju okrivljenog Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine, omogućeno je braniocu D. D. da obavi poverljiv razgovor sa okrivljenim, a potom su oba prisutna branioca - advokata podneli zahtev za izuzeće postupajućeg zamenika Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju M.Đ.K, kao i vršioca funkcije Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju R.Ž i prvog zamenika M.I, nakon čega je odlučeno da se spisi predmeta dostavljaju na odluku o zahtevu za izuzeće, usled čega je saslušanje završeno u 09.55 časova.

Ustavni sud primećuje da je upravo zbog veoma ekstenzivnog korišćenja prava okrivljenog, od strane samog okrivljenog i dvojice njegovih izabranih branilaca, koje se ogledalo, pored ostalog, u podnošenju zahteva za tumača za bosanski jezik, a potom i zahteva za izuzeće ne samo postupajućeg zamenika Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju M.Đ.K, već i vršioca funkcije Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju R.Ž. i prvog zamenika M.I, saslušanje moralo da bude završeno i nije moglo da bude dalje vršeno od strane postupajućeg, nadležnog javnog tužioca. S tim u vezi, a iz činjeničnog stanja, koje je jasno u ovom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe svakako bilo omogućeno korišćenje jezika koji razume u postupku i da je podnošenje zahteva za tumača za bosanski jezik bilo usmereno isključivo na svojevrsnu procesnu opstrukciju i odugovlačenje saslušanja okrivljenog pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Prijepolju. Ovaj stav Ustavni sud potkrepljuje i nesumnjivo potvrđuje, pored ostalih, i činjenica da je i samo punomoćje za podnošenje ustavne žalbe, koje je podnosilac svojeručno potpisao svom punomoćniku - advokatu u ovom ustavnosudskom predmetu, u celosti sačinjeno na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, te je pretpostavka da je pre potpisivanja podnosilac pročitao tekst punomoćja, razumeo ga i saglasio se sa njegovom sadržinom, odnosno da očigledno razume i aktivno koristi ne samo srpski jezik, već i ćiriličko pismo.

U vezi sa ovakvim saslušanjem okrivljenog od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju u predmetu tog tužilaštva Kt. 2/19, Ustavni sud je ocenio da je to saslušanje, i pored navedenog ponašanja okrivljenog i njegovih branilaca, i započeto i završeno pre isteka vremena zadržavanja određenog rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine, odnosno pre 14. januara 2019. godine u 10.15 časova.

Razmatrajući dalje postupanje i radnje Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, ali i Osnovnog suda u Prijepolju u predmetu tog suda K. 19/19, Ustavni sud je utvrdio da iz Zapisnika Osnovnog suda u Prijepolju K. 19/19 od 14. januara 2019. godine, proizlazi da je to saslušanje okrivljenog pred nadležnim sudom započeto u 12.00 časova, povodom predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine za određivanje pritvora prema njemu i da je taj predlog predat u sudu istog dana u 10.20 časova, a iznet postupajućem sudiji od strane upisničara u 10.40 časova, u toku glavnog pretresa u predmetu K. 207/15. Ustavni sud je, dalje, utvrdio da je na istom saslušanju okrivljenog upravo jedan od njegovih branilaca - advokat D. D. izjavio da je vršilac funkcije Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju, na zahtev branioca, da se osumnjičeni oslobodi, bio izričit da se osumnjičeni više i ne nalazi u nadležnosti Osnovnog tužilaštva, već da je u nadležnosti suda i da je to bilo u 11.33 časova, nakon čega se ponovo išlo kod predsednika ovog suda, ali je stanje ostalo nepromenjeno. Postupajući sudija je, potom, između ostalog, doneo rešenje da se to ročište za saslušanje o određivanju pritvora i ne otvara, te da se ročište povodom predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju za određivanje pritvora prema E. N. zakaže za naredni dan - 15. januar 2019. godine sa početkom u 10.15 časova, uz upozorenje okrivljenom na posledice nedolaska na ročište, nakon čega je ovo ročište i završeno u 12.40 časova. Ustavni sud konstatuje i to da je narednog dana, 15. januara 2019. godine održano novo ročište povodom predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine za određivanje pritvora prema okrivljenom, koji je saslušan i izjasnio se o tom predlogu, nakon čega je prema njemu i određen pritvor rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju K. 19/19 od 15. januara 2019. godine.

Sagledavajući u celini hronologiju postupanja i radnje Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju u predmetu tog tužilaštva Kt. 2/19 i Osnovnog suda u Prijepolju u predmetu tog suda K. 19/19, ali i posebno imajući u vidu ponašanje okrivljenog i njegovih branilaca, Ustavni sud je ocenio da je, najpre, nesporno da je podnosilac predat nadležnom tužilaštvu najkasnije 14. januara 2019. godine u 08.45 časova i da je, potom, nadležnost tog tužilaštva nad okrivljenim završena najkasnije u 09.55 časova istog dana. Imajući u vidu to da je, nakon toga, istog dana u 10.40 časova, dakle neposredno po isteku vremena zadržavanja određenog rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenja kriminalističke policije 03/34/1 broj: Ku. 582/18 Ku. 6/19 LS 8/19 od 12. januara 2019. godine, nadležnom sudu nesumnjivo i nesporno već bio podnet i predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju Kt. 2/19 za određivanje pritvora prema okrivljenom, kao i činjenicu da je tužilaštvo obavestilo branioce okrivljenog da se on više i ne nalazi u nadležnosti Osnovnog tužilaštva, već da je u nadležnosti suda, što sve ne spore ni sami branioci okrivljenog i punomoćnici podnosioca ustavne žalbe, to je Ustavni sud ocenio da ne postoji nijedna indicija, niti podnosilac dostavlja bilo koji dokaz, osim sopstvenih tvrdnji, u prilog tome da nije bio predat sudu neposredno po isteku rešenjem određenog perioda zadržavanja. Podnosilac ustavne žalbe, na kome je teret dokazivanja iznetih tvrdnji, ne dostavlja nijedan dokaz, niti osnovano obrazlaže, gde se nalazio 14. januara 2019. godine u periodu od 09.55 časova do početka saslušanja pred Osnovnim sudom u Prijepolju u 12.00 časova. Na ovom mestu, Ustavni sud još jednom podvlači svoj ranije zauzet stav da se Ustavom utvrđeni rok od 48 časova ne odnosi na rok u kome lice mora biti saslušano od strane sudije, kako to tumači i očigledno pogrešno računa podnosilac ustavne žalbe, niti rok u kome mora biti doneta sudska odluka o eventualnom daljem lišenju slobode – pritvoru (videti, između ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-2544/2011 od 29. septembra 2011. godine, dostupno na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud je ocenio da bi, čak i da je postojalo izvesno kašnjenje u predaji okrivljenog nadležnom sudu po isteku perioda zadržavanja, za šta Sudu nije pružen nijedan dokaz niti indicija, to kašnjenje nesumnjivo bilo uzrokovano isključivo opisanim ponašanjem samog okrivljenog i njegovih branilaca i ne bi se moglo ni staviti na teret postupajućim državnim organima. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud ne može da prenebregne ponašanje podnosioca ustavne žalbe i njegov eventualni doprinos ishodu postupka i radnji koje osporava. Štaviše, iz utvrđenog činjeničnog stanja, logično proizlazi da je okrivljeni bio van nadležnosti tužilaštva već nakon završetka saslušanja pred tim organom, u 09.55 časova, nakon čega ga je sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Prijepolju tog istog dana, 14. januara 2019. godine i pustio na slobodu, da bi tek narednog dana, nakon saslušanja okrivljenog pred nadležnim sudom bilo doneto rešenje o određivanju pritvora prema njemu. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe bilo suštinski i u potpunosti obezbeđeno poštovanje principa pravne sigurnosti i da mu je pružena zaštita od proizvoljnog postupanja državnih organa, a što je jedan od osnovnih ciljeva ustavnih garancija koje se jemče licu lišenom slobode.

Ustavni sud je imao u vidu i navod ustavne žalbe da su branioci o protivpravnom lišenju slobode obavestili, između ostalih, i predsednika suda, ali da „niko nije preduzeo ništa povodom navedenih prijava“. Međutim, kako predsednik suda nije nadležan da „odlučuje o protivpravnom lišenju slobode“, što je punomoćnicima podnosioca kao advokatima svakako dobro poznato, to ni izneti navodi ustavne žalbe nisu od značaja za drugačiju odluku Ustavnog suda u konkretnom slučaju

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud, u svetlu svih okolnosti konkretnog slučaja, nije mogao da prihvati kao osnovane navode ustavne žalbe, u ovom delu, te je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim radnjama Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije, kao i radnjama Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju i Osnovnog suda u Prijepolju, izvršenih 14. januara 2019. godine, nisu povređena dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, zajemčena odredbama člana 29. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15-dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu, u ovom delu, odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6.1. Razmatrajući, dalje, navode ustavne žalbe da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava, osporenim radnjama Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju u predmetu Kt. 2/19, koje su se sastojale u u postupanju ovog državnog organa nakon podnošenja zahteva za izuzeće od strane branioca na ročištu pred Osnovnim sudom u Prijepolju 14. januara 2019. godine, a bez odlučivanja o podnetom zahtevu, Ustavni sud, najpre, ukazuje na to da iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi da izuzeće javnog tužioca predstavlja poseban institut krivičnog procesnog prava kojim se obezbeđuje da u krivičnom postupku, kao stranka, ne učestvuje javni tužilac koji je zbog određenih ličnih ili pravnih odnosa sa ostalim licima koja učestvuju u postupku morao biti izuzet (osnovi za obavezno izuzeće) ili su utvrđene okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nespristrasnost (osnov za fakultativno izuzeće). Prema stavu Ustavnog suda, (ne)odlučivanje o izuzeću javnog tužioca ne predstavlja radnju kojom se neposredno odlučuje o pravima okrivljenog u krivičnom postupku, kao što ni rešenje o takvom eventualnom izuzeću, kao akt koji može da proizađe iz osporene radnje, ne predstavlja pojedinačni pravni akt kojim se neposredno odlučuje o pravima okrivljenog u krivičnom postupku, s obzirom na to da se rešenje kojim se odbija zahtev za izuzeće tužioca može pobijati žalbom protiv presude. Ustavni sud smatra da se pravni put u odnosu na ovakve radnje i akte iscrpljuje tek donošenjem pravosnažne odluke o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe. I ovaj stav, mutatis mutandis, Ustavni sud je već zauzeo u svojoj dosadašnjoj sudskoj praksi (videti, između ostalih, Rešenje Ustavnog suda Už-403/2009 od 1. oktobra 2009. godine, dostupno na internet stranici Ustavnog suda.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporene radnje koje se odnose na izuzeće javnih tužilaca ne predstavljaju pojedinačne radnje državnog organa protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, u ovom delu, odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

6.2. Razmatrajući, dalje, navode ustavne žalbe da su podnosiocu povređeni pravo na pravično suđenje i posebna prava okrivljenog, zajemčeni odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava, osporenim radnjama kako Osnovnog suda u Prijepolju u predmetu K. 19/19, koje su se sastojale u neodlučivanju sudije za prethodni postupak tog suda o predlogu odbrane da, u smislu člana 302. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, naloži Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju da preduzme određene dokazne radnje, tako i Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, koje su se sastojale u tome da je to tužilaštvo odbilo izvođenje dokaza u korist odbrane i u tome što nije ispitalo kao svedoka M.D, a koju dokaznu radnju je prethodno prihvatilo da izvede u korist odbrane, ali i osporenim radnjama Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju, Odeljenje kriminalističke policije, Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju u predmetu Kt. 2/19 i Osnovnog suda u Prijepolju u predmetu K. 19/19, koje su se sastojale u nedostavljanju podnosiocu i njegovim braniocima, i pored više zahteva, snimka pretresa stana i drugih prostorija podnosioca izvršenog 11. januara 2019. godine, bez prisustva svedoka od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju uz optičko snimanje, a koji čini sastavni deo zapisnika o pretresu, Ustavni sud polazi od toga da se podnosilac ustavne žalbe ovom sudu obraća u svojstvu okrivljenog u krivičnom postupku koji se vodio protiv njega.

Osporene radnje, u ovom delu, prema oceni Ustavnog suda ne mogu da se dovedu u vezu sa neposrednim odlučivanjem o pravima, ili o optužbama protiv podnosioca ustavne žalbe, već se odnose na dokazni postupak koji predstoji kao naredni i bitan deo kontradiktornog krivičnog postupka. Nadležni krivični sud će, u daljem toku tog krivičnog postupka koji se vodi protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, sve relevantne činjenice i pravna pitanja utvrđivati i razjašnjavati na glavnom pretresu, kada će oceniti sve izvedene dokaze i, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Okrivljeni će, pak, takođe u daljem toku krivičnog postupka, u fazi kontradiktornog, usmenog i javnog glavnog pretresa, imati pravo i mogućnost da osporava, kako postojanje i način pribavljanja dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost. Ustavni sud naročito ukazuje na to da će okrivljeni imati i pravo na žalbu protiv krivične presude donete u tom postupku i da će tek po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva moći izjaviti i ustavnu žalbu, u slučaju ako bi navedena povreda pravila krivičnog postupka eventualno dovela do povrede označenih ustavnih prava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, osporene radnje po svojoj pravnoj prirodi mogu predstavljati samo procesne radnje činjenja ili propuštanja organa postupka, u smislu odredaba ZKP, a ne pojedinačne radnje ili pravna akta kojima bi se neposredno u predmetnoj fazi postupka odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe ili optužbama protiv njega i protiv kojih bi se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba mogla izjaviti. I ovaj stav, mutatis mutandis, Ustavni sud je već zauzeo u svojoj dosadašnjoj sudskoj praksi (videti, između ostalih, Rešenje Ustavnog suda Už-4052/2010 od 24. marta 2011. godine, dostupno na internet stranici Ustavnog suda.

Dodatno, Ustavni sud je imao u vidu i, u ovom delu, iznete tvrdnje podnosioca, koje se posredno odnose na zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Područna policijska uprava u Prijepolju Pu. 36/19 od 11. januara 2019. godine, koji je donet na osnovu Naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Užicu Kpp. pov. 16/19 od 11. januara 2019. godine. S tim u vezi, iako je stav Ustavnog suda da se odluke kojima se upravlja postupkom načelno ne mogu osporavati ustavnom žalbom, naredba o pretresanju stana, s obzirom na njen specifični karakter, može predstavljati akt kojim se pod odgovarajućim uslovima mogu ograničiti određena Ustavom zajemčena prava i prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Međutim, kako podnosilac ustavne žalbe i ne osporava navedenu naredbu niti zapisnik donet na osnovu nje, to ni ovi navodi ustavne žalbe nisu od uticaja na drugačiju odluku Ustavnog suda, u ovom delu.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, i u ovom delu, odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

6.3. Razmatrajući, dalje, navode ustavne žalbe da su podnosiocu povređena posebna prava okrivljenog i pravo na pravnu pomoć, zajemčena odredbama člana 33. st. 1. i 2. i člana 67. stav 1. Ustava, osporenim radnjama Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju u predmetu Kt. 2/19, koje su se sastojale u uskraćivanju prava podnosicu da 14. januara 2019. godine u najkraćem vremenu, na saslušanju pred tim državnim organom u svojstvu osumnjičenog, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, da pripremi odbranu, da sa braniocem nesmetano opšti, dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, kao i da iznese odbranu pred tim tužilaštvom, Ustavni sud je, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio da su ovi navodi ustavne žalbe očigledno neosnovani, kao i da se ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom istaknutog ustavnog prava na pravnu pomoć.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu, kao licu okrivljenom za krivično delo, omogućeno pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.

Naime, kako to jasno proizlazi iz zapisnika Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju o saslušanju okrivljenog Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine, tokom saslušanja podnosioca, kao okrivljenog, postupajući nadležni javni tužilac je, nakon uzimanja ličnih podataka okrivljenog i date pouke i upozorenja o njegovim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP, pročitao krivičnu prijavu Ku. 582/19 i Ku. 6/19, a pošto je okrivljeni istakao da je njegov maternji jezik bosanski jezik i da želi da se ovaj postupak vodi na bosanskom jeziku, kao i da traži da bude obezbeđen prevodilac za bosanski jezik nakon čega će se izjasniti na navode krivične prijave, obezbeđen mu je prevodilac za bosanski jezik, koja je pročitala krivičnu prijavu na bosanskom jeziku u delu krivičnog dela i opisa krivičnog dela i biće krivičnog dela koje se osumnjičenom stavlja na teret. Prema oceni Ustavnog suda, i pored veoma ekstenzivnog korišćenja prava okrivljenog, od strane samog okrivljenog i njegove dvojice izabranih branilaca, kako je to već prethodno navedeno, tužilaštvo je podnosiocu nesumnjivo omogućilo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku za koji tvrdi da ga razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe bilo očigledno, suštinski i u potpunosti obezbeđeno poštovanje posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 33. st. 1. i 2. Ustava.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravnu pomoć, zajemčenu odredbama člana 67. stav 1. Ustava, kojima je propisano da se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć, Ustavni sud je ocenio da se, u ovom delu, sadržina ovog prava ne može dovesti u vezu sa osporenim radnjama državnih organa u konkretnom slučaju.

Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, u ovom delu, odbacio kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

6.4. Konačno, u odnosu na navode ustavne žalbe da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju Kv. 16/19 od 18. januara 2019. godine, kojim je odbijena žalba protiv rešenja Osnovnoig suda u Prijepolju K. 19/19 od 15. januara 2019. godine, a kojim je prema podnosiocu određen pritvor u trajanju od 30 dana, njemu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava, jer Osnovni sud u Prijepolju nije mogao ni odrediti pritvor, a da podnosilac prethodno nije saslušan u svojstvu osumnjičenog, odnosno ukoliko mu nije omogućeno da se upozna sa optužbom, to jest da u celosti pročita krivičnu prijavu, Ustavni sud je ocenio da su i ovi navodi ustavne žalbe očigledno neosnovani.

Naime, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u članu 211. stav 1. tač. 1) do 4) ZKP.

Ustavni sud je utvrdio da je, u konkretnom predmetu, predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju Kt. 2/19 od 14. januara 2019. godine za određivanje pritvora prema E. N. iz Prijepolja, okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika n krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika i predloženo da se prema njemu odredi pritvor i to u smislu člana 498. stav 1. u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 2) ZKP. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da je, upravo suprotno navodima „da podnosilac prethodno nije saslušan u svojstvu osumnjičenog, odnosno ukoliko mu nije omogućeno da se upozna sa optužbom, to jest da u celosti pročita krivičnu prijavu Osnovni sud u Prijepolju nije mogao ni odrediti pritvor“, podnosilac bio saslušan pred nadležnim sudom, izjasnio se o podnetom predlogu za određivanje pritvora, kao što je u potpunosti i na ustavnopravno prihvatljiv način upoznat sa optužbom, kako je prethodno navedeno.

Ustavni sud posebno naglašava da je, krećući se u okviru navoda ustavne žalbe, a nakon uvida u rešenja o određivanju pritvora, suprotno iznetim navodima podnosioca, ocenio da su ona zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se prema podnosiocu ustavne žalbe odredi pritvor po označenom zakonskom osnovu, te da je rešenje o određivanju pritvora doneto iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njemu navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je mera pritvora bila neophodna radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, što je drugostepeni sud potvrdio osporenim rešenjem na ustavnopravno prihvatljiv način.

Stoga, Ustavni sud je iznete navode ustavne žalbe, i u ovom delu, ocenio kao očigledno neosnovane, te je posledično i saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, i u ovom delu, odbacio kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijena i odbačena ustavna žalba protiv radnji u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti