Nedopuštenost ustavne žalbe protiv rešenja o odbijanju zahteva za izuzeće
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbijanju zahteva za izuzeće sudije. Sud je obrazložio da takvo rešenje ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama stranaka, te se ne može pobijati ustavnom žalbom.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jasne Tornjanski iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Jasne Tornjanski izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu VII Su. 39/11-29 od 21. januara 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Jasna Tornjanski iz Beograda je izjavila 31. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu VII Su. 39/11-29 od 21. januara 2011. godine zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 36. st. 1. i 2. Ustava.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeni akt "u suštini falsifikat", jer ga je donela Tanja Šobat kao vršilac funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, iako ista od 1. januara 2011. godine ex lege nije "v.f. predsednika" Prvog osnovnog suda u Beogradu, s obzirom da navedeni status po zakonu može da traje najduže godinu dana.
Podnositeljka je predložila da Ustavni sud osporeni pojedinačni akt poništi.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
3 U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se po tužbi podnositeljke ustavne žalbe pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 987/10 vodi parnica, i da je osporenim rešenjem, donetim od strane v. f. predsednika suda, odbijen zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za izuzeće postupajućeg sudije.
4. Ustavni sud ukazuje da je institut izuzeća, odnosno isključenja sudije u parničnom postupku regulisan odredbama čl. 65. do 72. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09). Iz ovih odredaba Zakona proizlazi da institut izuzeća, odnosno isključenja sudije treba da obezbedi vođenje i okončanje postupka od strane nezavisnog i nepristrasnog suda. Međutim, sud rešenjem o izuzeću ne odlučuje o pravima i obavezama parničnih stranaka. Odluka o zahtevu za izuzeće je jedno od procesnih rešenja koje se ne može pobijati posebnom žalbom, ali se može pobijati žalbom protiv presude, odnosno rešenja kojim se okončava prvostepeni parnični postupak.
Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet u donošenju presude, prema odredbi člana 361. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku, predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude, pa čak i (pod zakonom propisanim uslovima) revizija, a po iscrpljivanju ovih pravnih sredstava i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda odredaba parničnog postupka dovela do povrede Ustavom zajemčenih prava. Ustavni sud je isti stav već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1416/2009 od 24. septembra 2009. godine).
Kako osporeno rešenje o odbijanju zahteva za izuzeće sudije ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa kojim je odlučivano o pravima i obavezama parničnih stranaka, te kako se protiv istog ne može izjaviti ustavna žalba, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Na osnovu svega iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević