Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro šest godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra zbog nedelotvornog postupanja sudova, naročito zbog odlaganja ročišta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Stamenković iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetlane Stamenković i utvrđuje da j e u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P . 5956/05 povređeno pravo podnosi teljke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetlana Stamenković iz Leskovca podne la je 2. marta 201 0. godine, preko punomoćnika Violete Tasić, , advokata iz Leskovca , Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5956/05.

U ustavnoj žalb i je , između ostalog, navedeno : da je Opština Leskovac 18. oktobra 2005. godine u listu „Poslovi“ objavila oglas za jednog izvršioca na poslovima unapređenja i zaštite životne sredine radi zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme; da je podnositeljka ustavne žalbe podnela prijavu na posao, te da je 12. novembra 2005. godine dobila obaveštenje od Opštine Leskovac da je na konkursu izabrana kandidatkinja L. B; da je odbijen prigovor podnositeljke protiv odluke o izboru kandidata; da je podnositeljka podnela 7. decembra 2005. godine Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu radi poništaja odluke o izboru kandidata; da je prvostepena presuda doneta 5. oktobra 2007. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje; da su tuženi, Opština Leskovac i L. B, 13. i 21. decembra 2007. godine izjavili žalbe Okružnom sudu u Leskovcu protiv usvajajuće presude ; da je prvostepeni sud tek nakon skoro četiri meseca dostavio žalbu na odlučivanje Okružnom sudu ; da drugostepeni sud nije preduzeo nijednu radnju u predmetu do trenutka podnošenja ustavne žalbe.

Podnositeljka ustavne žalbe je ista kla zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P 1. 3134/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 7. decembra 2005. godine Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv tuženih Opštine Leskovac i L. B. iz Leskovca, kojom je tražila od suda da se poništi nezakonita odluka prvotužene broj 112-98/2005-09 od 10. novembra 2005. godine, kao i odluka broj 112-98/2005-09 od 23. novembra 2005. godine, kojom je odbijen prigovor tužilje, te da se obaveže prvotužena da donese odluku o izboru kandidata koji ispunjava uslove oglasa objavljenog u listu „Poslovi“ od 18. oktobra 2005. godine.

Tužilja je 8. juna 2006. godine podnela zahtev za izuzeće postu pajuće sudije.

Rešenjem predsednika Opštinskog suda u Leskovcu VII Su broj. 80/06 od 9. juna 2006. godine odbijen je zahtev tužilje.

Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 22. juna 2006. godine. Tokom 2006. godine zakazana su još četiri ročišta, od kojih dva ni su održana (ročište zakazano za 27. novembar 2006. godine zbog toga što je svedok Lj. M. obavestila sud da ne može da pristvuje ročištu a svedok A. N. nije uredno pozvan, dok na ročište zakazano za 23. decembar 2006. godine nije uredno pozvan svedok J. K.).

U 2007. godini održana su dva ročišta, dok pet roči šta nisu održana (23. februara i 3. aprila zbog sprečenosti sudije, a 31. januara, 5. i 17. septembra zbog nedolaska svedoka).

Opštinski sud u Leskovcu je presudom P. 5956/05 od 5. oktobra 2007. godine usvojio tužbeni zahtev tužilje.

Tužene su tokom decembra 2007. izjavile žalbu Okružnom sudu u Leskovcu, a t užilja je 27. decembra podnela odgovor na žalbu.

Dostavna naredeba za dostavu spisa predmeta Okružnom sudu data je u aprilu 2008. godine.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1. 635/10 od 28. maja 2010. godine preinačio ožalbenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje.

Tužilja je 16. jula 2010. godine izjavila reviziju Vrhovnom Kasacionom sudu.

Postupajući po reviziji Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev2. 298/11 od 5. oktobra 2011. godine preinačio presudu Apelacionog suda u Nišu Gž1. 635/10 od 28. maja 2010. godine i potvrdio presudu Opštinskog suda u Leskovcu P.5956/05 od 5. oktobra 2007. godine.

4. Odredb om člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik R S", broj 125/04) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbom člana 195. stav 3. Zakona o radu (" Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) propisano je da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pokrenut 7. decembra 2005. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Leskovcu i da je okončan donošenjem presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 298/11 od 5. oktobra 2011. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe do pravnosnažnog okončanja postupka .

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj radni spor trajao skoro šest godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe k ao stranke u postupku, postupanje nadležnih sud ova koji vode postupak i priroda za hteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu nisu bila naročito složena i nisu zahtevala sprovođenje obimnog dokaznog postupka .

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe , jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražen poništaj odluke o izboru kandidata za posao, kao i da tužena donose novu odluku o izboru kandidata koji ispunjava uslove iz konkursa . Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da ona nije doprinela dužini trajanja postupka.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje sudova koji nisu postupali u skladu sa odredbama procesnog zakona i Zakona o radu. Naime, u postupku pred Opštinskim sudom u Leskovcu od ukupno 12 zakazanih ročišta, nije održano 7, zbog nedolaska svedoka i sprečenosti sudije. Takođe, naredba za dostavu spisa predmeta Okružnom sudu u Leskovcu je data tek četiri meseca nakon što su se za to stekli uslovi. Zatim, Okružni sud u Leskovcu nije postupao po žalbi u periodu od skoro dve godine, iako se radilo o radnom sporu koji je zahtevao hitnost u postupanju.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5956/05 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredbe člana 89. stav 1 . Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke us vojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe la podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupk a. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog nedelotvornog postupanja sud a. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti