Povreda prava na pristup sudu zbog neosnovanog odbacivanja tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenja sudova kojima je odbačena tužba advokata za naplatu naknade. Odbacivanje tužbe kao „preuranjene“ jer je postojala mogućnost izvršnog postupka, predstavlja povredu prava na pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama I. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. S . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 9073/18 od 29. novembra 2019. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 8414/20 od 8. oktobra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 8414/20 od 8. oktobra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u B eogradu P. 9073/18 od 29. novembra 2019. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 8957/21 od 19. januara 2022. godine.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. S . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 8. februara 2021. godine, ustavnu žalb u protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 9073/18 od 29. novemebra 2019. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8414/20 od 8. oktobra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Po navedenoj ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-1434/2021.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja suda kojima je pravnosnažno odbačena tužba podnosioca kao tužioca, radi isplate naknade za zastupanje.

Ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud odluku zasnovao na pravnom shvatanju da je pokretanje parničnog postupka radi naplate novčanog potraživanja koje je podnosilac već mogao sa uspehom naplatiti u postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave, preuranjeno, zbog čega je tužba odbačena kao nedozvoljena; da su se sudovi pozvali na član 294. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine kojim je propisano da sud može da odbaci tužbu samo u postupku prethodnog ispitivanja tužbe; da u konkretnom slučaju sud nije tužbu odbacio u fazi prethodnog ispitivanja tužbe već je tužbu prihvatio, istu poslao na odgovor tuženoj, tužena je dala odgovor i time se upustila u raspravljanje o glavnoj stvari, a potom je sud odlučivao o tužbi; da su sudovi zauzeli pravni stav da je podnosilac trebao da podnese predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave a ne tužbu; da nijedan zakon ne propisuje da će se tužba odbaciti kao nedozvoljena zbog toga što je, navodno, trebalo podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave; da ostvarivanje prava u parničnom postupku nije uslovljeno podnošenjem predloga za izvršenje.

U dopu ni ustavne žalbe od 9. juna 2022. godine podnosilac ustavne žalbe se u prilog svoje tvrdnje o p ovredi označenog ustavnog prava pozvao na rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1506/22 od 3. marta 2022. godine koje je doneto u bitno sličnoj činjeničnoj i pravn oj situaciji i kojim je prihvaćeno odlučivanje o reviziji podnosioca kao izuzetno dozvoljenoj, te su ukinuta rešenja nižestepenih sudova.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavn u žalb u, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 8414/20 od 8. oktobra 2020. godine. Tražio je naknadu nematerijalne štete.

2. Isti podnosilac ustavne žalbe podneo je Ustavnom sudu, 9. juna 2022. godine, preko punomoćnika M . S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 8957/21 od 19. januara 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Po navedenoj ustavnoj žalbi je formiran predmet Už- 6718/2022.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje najvišeg suda kojim nije prihvaćeno odlučivanje o reviziji podnosioca kao izuzetno dozvoljenoj i kojim je odbačena njegova revizija. Revizije su izjavljene protiv osporenog rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 8414/20 od 8. oktobra 2020. godine.

U dopuni ustavne žalbe od 5. jula 2022. godine podnosilac ustavne žalbe se u prilog svoje tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava ponovo pozvao na rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1506/22 od 3. marta 2022. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 8957/21 od 19. januara 2022. godine. Tražio je naknadu nematerijalne štete i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

3. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predmet Už- 6718/2022 spojio sa predmetom Už-1434/2021, radi jedinstvenog postupanja i odlučivanja .

4. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

5. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem P. 9073/18 od 29. novemebra 2019. godine odbacio tužbu podnosioca ustavne žalbe kao tužioca . U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je podnosilac podneo tužbu protiv tužene radi isplate naknade za zastupanje i da je u tužbi navedeno da je kao advokat zastupao tuženu u predmetu Drugog osnovnog suda P br.731/15; da je odredbom člana 52. stav 2. tačka 12) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisano da je obračun o nagradi i naknadi troškova advokata verodostojna isprava na osnovu koje se pokreće postupak izvršenja za naplatu novčanog potraživanja i po kojoj se donosi rešenje o izvršenju; da je na ročištu punomoćnik podnosioca izjavio da u međuvremenu nije pokretao postupak izvršenja na osnovu navedene verodostojne isprave; da polazeći od iznetog i citiranih zakonskih odredbi sud je našao da je pokretanje parničnog postupka radi naplate novčanog potraživanja koje je tužilac već mogao sa uspehom efikasno (u celosti ili delimično) naplatiti u postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave po odredbama posebnog zakona, preuranjeno, zbog čega je tužba odbačena kao nedozvoljena.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 8414/20 od 8. oktobra 2020. godine potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da je prvostepeni sud doneo rešenje imajući u vidu činjenicu da je predmet tužiočevog zahteva nagrada i naknada troškova advokata, koje je podnosilac mogao ostvariti u izvršnom postupku podnošenjem obračuna tih troškova, jer pomenuti obračun kao takav predstavlja verodostojnu ispravu, u smislu člana 52. stav 2. tačka 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, na osnovu koje se može tražiti pokretanja izvršnog postupka; da pobijano rešenje nije dovedeno u sumnju žalbenim navodom da prvostepeni sud nije mogao odbaciti tužiočevu predmetnu tužbu u fazi u kojoj je to učinio, jer je to protivno članu 294. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, kojim je propisano da se tužba može odbaciti samo u postupku prethodnog ispitivanja tužbe, jer prvostepeni sud može odbaciti tužbu i po dobijanju odgovora na tužbu ili na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, shodno odredbi člana 295. navedenog zakona.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv osporenog drugostepenog rešenja izjavio reviziju.

Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Rev. 8957/21 od 19. januara 2022. godine nije prihvatio odlučivanje o reviziji podnosioca kao izuzetno dozvoljenoj i odbacio je njegovu reviziju.

6. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14 i 87/18) propisano je: da se ovim zakonom uređuju p ravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1 .); da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi: da odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost (član 16); da je tužba podneta neblagovremeno, ako je posebnim propisima predviđen rok za podnošenje tužbe; o istom zahtevu već teče parnica; da je stvar pravnosnažno presuđena; da je u istoj stvari zaključeno sudsko poravnanje; da ne postoji pravni interes tužioca za podnošenje tužbe iz člana 194. ovog zakona;da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna (član 294. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 -autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) propisano je: da se izvršni postupak i postupak obezbeđenja pokreću tako što izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeđenje, a po službenoj dužnosti pokreću se samo ako je zakonom određeno (član 3. stav 1.); da kada se donese rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, sprovodi se izvršenje (član 3. stav 4.); da je verodostojna isprava obračun o nagradi i naknadi troškova advokata (član 52. stav 2. tačka 12)) .

7. Razmatrajući ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 9073/18 od 29. novemebra 2019. godine i reše nja Višeg suda u Beogradu Gž. 8414/20 od 8. oktobra 2020. godine, a kojima je pravnosnažna odbačena tužba podnosioca, Ustavni sud ukazuje da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne zaustavlja samo na formalnoj primeni, već ide i korak dalje, tj. sagledava osporenu odluku i u svetlu garancija koje su nastale kroz praksu kako Ustavnog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) .

Jedna od takvih garancija se odnosi na poštovanje prava na pristup sudu, kojim se strankama obezbeđuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njihova građanska prava bude razmotren pred sudom i da se o njemu donese meritorna odluka, kada su za to ispunjene procesne pretpostavke (o pravu na pristup sudu kao elementu prava na pravično suđenje videti presudu Evropskog suda u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj predstavke 4451/70 , od 21. februara 1975. godine , st. 28-36.). Odbacivanjem tužbe podnosioca ustavne žalbe, neodlučivanjem u meritumu, svakako je ugroženo njegovo pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ono što se kao ključno pitanje postavlja u konkretnom slučaju jeste da li su postojali zakonom propisani procesni razlozi za odbacivanje tužbe , a što predstavlja osnov za utvrđivanje povrede prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu radi naplate naknade dospelog potraživanja iz obračuna o nagradi i naknadi troškova advokata. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud osporenim rešenjem , nakon održanog ročišta na kom se podnosilac izjasnio da ostaje kod tužbe i tužbenog zahteva i da nije prethodno pokretao izvršni postupak radi naplate troškova za advokatske usluge , podnosiočevu tužbu odbacio kao nedozvoljenu , saglasno članu 294. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, a koje osporeno prvostepeno rešenje je potvrđeno osporenim drugostepenim rešenjem. U osporenim aktima je zauzet pravni stav da je preuranjeno pokretanje parničnog postupka radi naplate novčanog potraživanja koje je tužilac sa uspehom mogao naplatiti u izvršnom postupku, na osnovu obračuna o nagradi i naknadi troškova advokata kao verodostojne isprave, u smislu člana 52. stav 2. tačka 12) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine .

Ustavni sud ukazuje, da odredba člana 52. stav 2. tačka 12) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine propisuje da je i obračun o nagradi i naknadi troškova advokata verodostojna isprava i podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu te verodostojne isprave pokreće se izvršni postupak i sud donosi rešenje o izvršenju, u smislu člana 3. st. 1. i 3. navedenog zakona. Stoga, Ustavni sud nalazi da je mogućnost naplate potraživanja kroz izvršni postupak iniciran podnošenjem verodostojne isprave privilegija poverioca koja mu omogućuje izbegavanje vođenja dugotrajnog kontridiktornog postupka.

Ustavnim sud i ovom prilikom ukazuje na to da odbacivanje tužbe predstavlja najoštriji vid procesne sankcije za tužioca, te, stoga, samo propisani procesni razlog iz odredaba parničnog zakona može da predstavlja osnov za odbacivanje tužbe (videti Odluku Už-6736/2015 od 16. jula 2020. godine). Ustavni sud, međutim, ocenjuje da preuranjenost pokretanja parničnog postupka ne predstavlja zakonom propisani procesni razlog za odbacivanje tužbe u konkretnom slučaju (odnosno to nije razlog za odbacivanje tužbe iz člana 294. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine), pri čemu parnični sud u osporenim aktima nije dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za odbacivanje tužbe u konkretnom slučaju.

8. Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 9073/18 od 29. novemebra 2019. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 8414/20 od 8. oktobra 2020. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

9. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8414/20 od 8. oktobra 2020. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 9073/18 od 29. novemebra 2019. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

10. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja, adekvatna pravična satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

11. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalb i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 8957/21 od 19. januara 2022. godine, Ustavni sud je ocenio, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje osporenim aktom , te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao tački 4. izreke.

12. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

13. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pristup sudu zbog neosnovanog odbacivanja tužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti