Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti, neblagovremenosti i nepostojanja pretpostavki

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Zemljoradničke zadruge "Ljig" u celini. Žalba protiv akta iz 2001. je odbačena zbog nenadležnosti (donet pre Ustava), a protiv sudskih rešenja iz 2008. zbog neblagovremenosti. U odnosu na rešenje Vrhovnog suda, žalba je odbačena jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zemljoradničke zadruge ''Ljig'' iz Ljiga, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. novembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Zemljoradničke zadruge ''Ljig'' izjavljena protiv rešenja Komisije za vraćanje zemljišta opštine Ljig 03 463-70/91 od 7. juna 2001. godine, rešenja Opštinskog suda u Ljigu R.1 20/07 od 21. maja 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 1151/08 od 29. decembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1552/09 od 27. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zemljoradnička zadruga ''Ljig'' iz Ljiga je 27. jula 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, koju je dopunila 29. septembra 2009. godine, protiv rešenja Komisije za vraćanje zemljišta opštine Ljig 03 463-70/91 od 7. juna 2001. godine, rešenja Opštinskog suda u Ljigu R.1 20/07 od 21. maja 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 1151/08 od 29. decembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1552/09 od 27. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbom člana 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje Komisije za vraćanje zemljišta opštine Ljig 03 463-70/91 doneto 7. juna 2001. godine. Ustavni sud konstatuje da iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine. Kako je osporeno rešenje doneto pre stupanja na snagu Ustava, Sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1552/09 od 27. maja 2009. godine, Sud je utvrdio da je tim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 1151/08 od 29. decembra 2008. godine. Kako Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, Sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali da su mu osporenim revizijskim rešenjem povređena ustavna prava na koja se u žalbi poziva. Naime, podnosilac ne spori da izjavljena revizija nije bila podneta od strane advokata i da to predstavlja zakonski osnov za njen odbačaj, već u ustavnoj žalbi jedino navodi da ''zadruga nema novca da plaća advokata, jer su te usluge skupe''. Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da su osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1552/09 od 27. maja 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe povređena prava iz čl. 32, 36. i 58. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. U pogledu rešenja Opštinskog suda u Ljigu R.1 20/07 od 21. maja 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 11501/08 od 29. decembra 2008. godine, Ustavni sud konstatuje da je u vanparničnom postupku donošenjem odluke u postupku po reviziji iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, ovakvo pravno stanovište može se primeniti samo kada je revizija bila dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada je izjavljena na zakonom propisan način. U konkretnom slučaju, kako je revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena jer nije bila izjavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, Sud je ocenio da je donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu sudsku odluku iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na rešenje Opštinskog suda u Ljigu R.1 20/07 od 21. maja 2008. godine i rešenje Okružnog suda u Valjevu Gž. 1151/08 od 29. decembra 2008. godine ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje Okružnog suda u Valjevu primio 27. februara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić