Određivanje pritvora okrivljenom za teško ubistvo i organizovani kriminal

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu M. L. protiv rešenja o određivanju pritvora. Sud je ocenio da opstrukcija glavnog pretresa, samovoljno napuštanje suda i skrivanje na prijavljenoj adresi predstavljaju opravdane razloge za pritvor zbog opasnosti od bekstva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14360/2022
23.10.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. L. iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. L. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 218/10 od 4. oktobra 2022. godine, rešenja istog suda K. Po.1. 218/10 – Kv. Po.1. 542/22 od 6. oktobra 2022. godine, rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 185/22 od 21. oktobra 2022. godine i rešenja istog suda Kž.2. Po.1. 186/22 od 21. oktobra 2022. godine, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L. iz Valjeva podneo je Ustavnom sudu, 23. novembra 2022. godine, preko punomoćnika I. Ž, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 218/10 od 4. oktobra 2022. godine, rešenja istog suda K. Po.1. 218/10 – Kv. Po.1. 542/22 od 6. oktobra 2022. godine, rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 185/22 od 21. oktobra 2022. godine i rešenja istog suda Kž.2. Po.1. 186/22 od 21. oktobra 2022. godine, zbog povrede prava iz čl. 30, 31, 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog navedeno: da pritvaranje optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju nije bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, a takođe nisu ni postojali razlozi za određivanje pritvora podnosiocu; da je u konkretnom slučaju nejasno zašto je doneta odluka o određivanju pritvora – da li iz razloga što postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva ili iz razloga što se optuženi dao u bekstvo; da se iz obrazloženja osporenih rešenja ne može zaključiti koje su konkretne okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, te da ne postoji konkretna opasnost da podnosilac postane nedostupan sudu; da je sud prema podnosiocu mogao da primeni i blaže mere, budući da je podnosilac ranije bio u pritvoru u ovom predmetu.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, te da poništi osporena rešenja.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije, utvrdio da je optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal Kt. S. 7/09 od 2. oktobra 2009. godine, optuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, krivično delo iznuda iz člana 214. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika, krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tač. 1. i 5. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 218/10 od 4. oktobra 2022. godine, stavom prvim izreke, prema optuženom je određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a stavom drugim izreke, sud je naredio izdavanje poternice. Pritvor je određen iz razloga što je u vremenskom periodu od 16. decembra 2020. godine, pa do donošenja osporenog rešenja, održan svega jedan glavni pretres, iako su pretresi zakazivani u kontinuitetu i u velikom broju različitih termina. Zatim je određeno sudsko – medicinsko veštačenje koje je utvrdilo da uprkos iskazanim subjektivnim tegobama optuženog, njegovo zdravstveno stanje nije narušeno u toj meri koja bi isključila njegovu sposobnost da učestvuje u daljem postupku. Nakon toga, u dopunskom nalazu i mišljenju veštaka, utvrđeno je da kod podnosioca nije postojala upala pluća u sklopu Kovid 19 infekcije, niti bilo kog drugog poremećaja u vezi sa ovom infekcijom. U rešenju je konstatovano i da je 17. juna 2022. godine, od strane ovlašćenih službenih lica PU Valjevo zatečen podnosilac da upravlja vozilom, kada mu je uručeno rešenje o njegovom smeštanju u zdravstvenu ustanovu, a koje je doneto 16. juna 2022. godine, a prethodno je radi pravdanja nepristupanja na glavne pretrese koji su bili zakazani za 16, 21. i 23. jun 2022. godine od strane odbrane dostavljena medicinska dokumentacija u kojoj je navedeno da je 15. juna 2022. godine kod optuženog potvrđeno prisustvo virusa Kovid 19, te je konstatovano da ima povišenu temperaturu do 39 stepeni i naloženo mu je strogo mirovanje i samoizolacija u trajanju od sedam dana. Sud je posebno uzeo u obzir činjenicu da je podnosilac samovoljno napustio glavni pretres 4. oktobra 2022. godine, tako što je tokom pauze koja je napravljena radi donošenja odluke o udaljenju podnosioca do kraja dokaznog postupka, napustio zgradu suda. Podnosilac je osnovano sumnjiv da je učinio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, krivično delo iznuda iz člana 214. stav 4. u vezi st. 2. i 1. Krivičnog zakonika, krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tač. 1. i 5. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika. Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je zaključio da je pritvor nužna i neophodna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka. Podnosilac je lišen slobode 4. oktobra 2022. godine, a pritvor mu po napred navedenom rešenju traje najduže 60 dana od lišenja slobode.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 218/10 – Kv. Po.1. 542/22 od 6. oktobra 2022. godine ostavljeno je na snazi rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 218/10 od 4. oktobra 2022. godine. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je optuženi nakon što je 4. oktobra 2022. godine na pauzi, bez odobrenja predsednika veća napustio zgradu suda, a veće nije obavestio o razlozima udaljenja, uočen da se putničkim vozilom marke Audi uputio velikom brzinom iz pravca Obrenovca ka Ubu, te da tom prilikom nije postupio po radnji policijskog službenika PS u Ubu i zaustavio vozilo, a lišen je slobode istog dana ne na adresi koju je prijavio sudu kao mesto prebivališta u Valjevu, već na adresi u drugom naseljenom mestu Zvizdar kod Uba u kući V.S.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 185/22 od 21. oktobra 2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovih branilaca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 218/10 od 4. oktobra 2022. godine.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 186/22 od 21. oktobra 2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovih branilaca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 218/10 – Kv. Po.1. 542/22 od 6. oktobra 2022. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, između ostalog, je utvrđeno: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (člana 30. stav 1.); da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovi odlučuje o pritvoru (član 30. stav 2.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja i odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.), i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1.); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.).

5. Podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjima povređena prava iz čl. 30, 31. i 32. Ustava. Ustavni sud je povredu prava na pravično suđenje cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, budući da su navodi kojima se obrazlaže povreda navedenih prava identični.

Podnosiocu ustavne žalbe je nakon potvrđivanja optužnice, u toku glavnog pretresa, određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku. Podnosilac povredu prava iz člana 31. Ustava obrazlaže tvrdnjama da nisu postojali razlozi za određivanje pritvora: da je u konkretnom slučaju nejasno zašto je doneta odluka o određivanju pritvora – da li iz razloga što postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva ili iz razloga što se optuženi dao u bekstvo; da se iz obrazloženja osporenih rešenja ne može zaključiti koje su konkretne okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, te da ne postoji konkretna opasnost da podnosilac postane nedostupan sudu; da je sud prema podnosiocu mogao da primeni i blaže mere, budući da je podnosilac ranije bio u pritvoru u ovom predmetu.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost određivanja odnosno produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazio počev od 4. oktobra 2022. godine kada je lišen slobode, tako da se do trenutka izjavljivanja ustavne žalbe 23. novembra 2022. godine, u pritvoru nalazio 49 dana.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, u toku glavnog pretresa, Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje u osporenom rešenju K. Po.1. 218/10 od 4. oktobra 2022. godine, a koje je ostavljeno na snazi rešenjem istog suda K. Po.1. – Kv. Po.1. 542/22 od 6. oktobra 2022. godine, utvrdio da je podnosiocu neophodno odrediti pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za određivanje pritvora okrivljenom. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe odrede pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost određivanje mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 218/10 od 4. oktobra 2022. godine, rešenjem istog suda K. Po.1. 218/10 – Kv. Po.1. 542/22 od 6. oktobra 2022. godine, rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2. Po.1. 185/22 od 21. oktobra 2022. godine i rešenjem istog suda Kž.2. Po.1. 186/22 od 21. oktobra 2022. godine povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 31. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu odbio i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Određivanje pritvora okrivljenom za teško ubistvo i organizovani kriminal

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti