Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je trajao preko dvadeset godina. Utvrđeno je da je neefikasno postupanje prvostepenog suda presudno doprinelo neopravdanom odugovlačenju rešavanja ovog složenog imovinskopravnog spora.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14379/2018
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. M. iz sela Rašanac, opština Petrovac na Mlavi, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. M. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 450/02 (ranije P. 853/98), a zatim pred Osnovnim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 15/17 (ranije P. 1354/13), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Lj. M. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. M. iz sela Rašanac, opština Petrovac na Mlavi, je 12. decembra 2018. godine, preko punomoćnika V. J, advokata iz Petrovca na Mlavi, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 15/17.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo navedeni parnični postupak pred Opštinskim sudom u Petrovcu na Mlavi tužbom 21. septembra 1998. godine, te je postupak, koji je okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 6287/18 od 25. oktobra 2018. godine, trajao 20 godina i mesec dana, čime je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava podnosioca i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 250.000 dinara i troškova za sastav ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 15/17, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 21. septembra 1998. godine podneo Opštinskom sudu u Kučevu tužbu protiv tužene M. R. iz Rašanca, radi ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između pok. M. – I. R. iz Rašanca, kao primaoca izdržavanja, i M. R. iz Rašanca, kao davaoca izdržavanja, overenog pred Opštinskim sudom u Petrovcu na Mlavi pod brojem 3R. 53/96 od 26. januara 1996. godine.

Tužena je odgovorila na tužbu 26. oktobra 1998. godine.

Do prekida postupka 12. juna 2003. godine, Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi je zakazao osamnaest ročišta, od kojih 11 nije održano ili je odloženo bez raspravljanja. Ročišta nisu održana uglavnom iz razloga na strani suda (nedostatak procesnih pretpostavki ili sprečenost sudije), dva zbog štrajka advokata, a dva iz razloga na strani stranaka.

S obzirom na to da se tužena nalazila na privremenom radu u Francuskoj, prvostepeni sud je 8. februara 2000. godine uputio Ministarstvu pravde Republike Srbije zamolnicu za dostavljanje poziva za ročište 5. septembra 2000. godine, koje nije održano zbog bolesti sudije, a zatim 6. oktobra 2000. godine i zamolnicu sa pozivom za ročište 9. aprila 2001. godine, kojoj je udovoljeno.

Međutim, tužilac i tužena nisu pristupili na ročište 9. aprila 2001. godine, iako uredno pozvani, radi saslušanja stranaka, te je ročište odloženo, a nova zamolnica sa pozivom za ročište 15. oktobra 2001. godine upućena Ministarstvu pravde.

Na ročištu 16. aprila 2002. godine punomoćnik tužioca je predložio prekid postupka jer se obe stranke nalaze u inostranstvu, a njegova stranka ga uopšte ne kontaktira, što je prvostepeni sud usvojio rešenjem P. 853/98 od 16. aprila 2002. godine, da bi po žalbi punomoćnika tužene, koju je smatrao predlogom za nastavljanje postupka, zakazao ročište.

Na ročištu 18. februara 2003. godine punomoćnik tužioca je ponovo predložio prekid postupka zbog toga što mu se tužilac ne javlja više od godinu dana, a nalazi se na privremenom radu u inostranstvu, niti mu je njegova adresa u inostranstvu poznata, te je prvostepeni sud je doneo rešenje P. 450/02 da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari, koji će biti nastavljen na predlog jedne od stranaka.

Na održanim ročištima prvostepeni sud je izveo dokaze čitanjem spisa R. 53/96 i saslušanjem četiri svedoka.

Predlog za nastavak postupka podnela je tužena 6. juna 2013. godine, a Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi je 12. juna 2013. godine doneo rešenje P. 450/02 da se nastavlja prekinuti postupak, pred novim postupajućim sudijom.

U nastavljenom postupku, do donošenja prve prvostepene presude u ovom sporu 27. maja 2016. godine, prvostepeni sud je zakazao šesnaest ročišta, od kojih pet nije održano ili je odloženo bez raspravljanja.

Tužilac je podneskom od 18. novembra 2013. godine precizirao tužbeni zahtev.

Tužena je 19. marta 2014. godine predložila združivanje predmeta P. 146/14 po njenoj protivtužbi protiv tužioca, radi istovremenog odlučivanja, a prvostepeni sud je 23. aprila 2015. godine odbio ovaj predlog i rešenjem P. 1354/13 prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja postupka pred istim sudom u predmetu P. 146/14.

Po žalbi tužioca protiv navedenog rešenja, Viši sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 572/15 od 14. jula 2015. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 1354/13 od 23. aprila 2015. godine.

Prvostepeni sud je zaključio glavnu raspravu na ročištu 11. februara 2016. godine, da bi je zatim ponovo otvorio rešenjem P. 1047/15 od 11. aprila 2016. godine i zaključio na ročištu 27. maja 2016. godine.

U sprovedenom postupku, prvostepeni sud je izveo dokaze čitanjem spisa predmeta tog suda 3R. 53/96 i O. 3412/12, O. 245/98 i O. 3590/12 (ranije O. 369/86), na ročištu 24. januara 2014. godine saslušao tuženu, dok tužilac koji se nalazio u inostranstvu nije pristupio iako ga je punomoćnik obavestio o ročištu, saslušao tri svedoka, od kojih jednog na licu mesta i izveo dokaze čitanjem spisa predmeta tog suda P. 146/14 i spisa P. 341/16 (ranije P. 146/14).

Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi je delimičnom presudom P. 1045/15 od 27. maja 2016. godine odbio tužbene zahteve tužioca za utvrđivanje da predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju nema pravne važnosti i za raskid ugovora kao neosnovane.

Isti sud je rešenjem P. 1047/15 od 27. maja 2016. godine odredio prekid postupka u predmetu P. 341/16 po protivtužbi tužene.

Protiv navedenog rešenja tužena je izjavila žalbu Višem sudu u Požarevcu, a protiv navedene delimične presude Apelacionom sudu u Požarevcu, obe 25. jula 2016. godine.

Viši sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 1203/16 (1998) od 25. novembra 2016. godine ukinuo rešenje P. 1047/15 od 27. maja 2016. godine i spise predmeta vratio Osnovnim sudu u Petrovcu na Mlavi na dalji postupak.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 229/17 od 1. septembra 2017. godine vratio prvostepenom sudu spise predmeta P. 1047/15 radi sprovođenja izviđaja, tj. radi dostavljanja spisa R. 53/96 i kako bi se postupajući sudija Slobodan Bošković izjasnio da li je overio sporni ugovor.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 229/17 od 28. novembra 2017. godine ukinuo delimičnu presudu Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 1947/15 od 27. maja 2016. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Rešenjem predsednika Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi od 18. decembra 2017. godine usvojen je zahtev za isključenje postupajućeg sudije od postupanja po predmetu P. 15/17 i predmet dodeljen u rad drugom sudiji.

U ponovnom prvostepenom postupku zakazano je sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva nisu održana. Na ročištu održanom 12. jula 2018. godine objavljena je presuda.

U sprovedenom postupku pročitani su spisi predmeta i provedeni dokazi, pročitani spisi predmeta tog suda P. 169/18, spisi Komisije za komasaciju broj 461-18/887 i pribavljen izveštaj službe za katastar za sporne parcele, saslušani tužilac i tužena u svojstvu stranaka.

Punomoćnik tužioca je na ročištu 12. aprila 2018. godine precizirao tužbeni zahtev.

Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi je presudom P. 15/17 od 12. jula 2018. godine odbio tužbene zahteve tužioca radi ništavosti i raskida predmetnog ugovor i utvrđivanje prava susvojine na zemljištu u celini.

Protiv navedene prvostepene presude tužilac je izjavio žalbu 13. septembra 2018. godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 6287/18 od 15. oktobra 2018. godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio ožalbenu presudu. Presuda je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 27. novembra 2018. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u ovom postupku od 23. februara 2005. godine, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) po kome je osporeni postupka okončan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe 21. septembra 1998. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu od 25. oktobra 2018. godine. Iako je period u kome se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba je trajao 20 godina i mesec dana, što samo po sebi ukazuje na to da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se period prekida postupka po predlogu punomoćnika podnosioca ustavne žalbe od punih deset godina ne može staviti na teret suda. Kako i period od deset godina trajanja osporenog postupka može ukazivati na postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je i u ovom slučaju, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, cenio složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da se ovde radilo o relativno složenom sporu, ali da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni, kao i sprovedeni dokazni postupak ne mogu biti opravdanje za ovoliko trajanje osporenog postupka.

Ustavni sud je zatim ocenio da je i sam podnosilac doprineo trajanju postupka, jer je njegova pasivnost i nezainteresovanost dovela do desetogodišnjeg prekida postupka, koji je nastavljen na predlog tužene, a u toku postupka je, iako obavešten, propustio da se pojavi pred sudom kako bi bio saslušan u svojstvu stranke - prvo na ročištu zakazanom za 9. april 2001. godine, a zatim na ročištu zakazanom za 24. januar 2014. godine, te je sud bio u mogućnosti da ga sasluša tek na ročištu održanom 3. jula 2018. godine.

Ocenjujući ponašanje suda u osporenom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka ipak dao nadležni prvostepeni sud svojim neefikasnim postupanjem. Naime, bez obzira na okolnost što je sud zakazao veliki broj ročišta i što su prvo tužena, a zatim i tužilac boravili u inostranstvu, usled čega je pozivanje bilo potrebno vršiti zamolnim putem, ne može se prihvatiti kao razumno ukupno trajanje prvostepenog postupka od sedam godina i četiri meseca do donošenja prve prvostepene presude u ovom sporu 27. maja 2016. godine. Ovakva ocena polazi od toga da veliki broj ročišta nije održan zbog nedostatka procesnih pretpostavki ili zbog sprečenosti i promene postupajućeg sudije, a u jednom delu postupka je postupao sudija koji je morao biti isključen.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 450/02 (ranije P. 853/98), a zatim pred Osnovnim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 15/17 (ranije P. 1354/13), podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a pre svega dužinu trajanja postupka, kao i doprinos podnosioca ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije broj 22080/09 i dr. od 5. aprila 2016. godine i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti