Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešne ocene nadležnosti suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je proizvoljno primenio pravo kada je zaključio da parnični sud nije nadležan za odlučivanje o tužbenom zahtevu za uplatu doprinosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1438/2019
23.02.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. J . iz Požege , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. februara 202 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. J . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2505/18 od 24. oktobra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2505/18 od 24. oktobra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelaciono g suda u Kragujevcu Gž1. 1021/18 od 17. aprila 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. J . iz Požege podneo je Ustavnom sudu, 12. februara 2019. godine, preko punomoćnika M. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2505/18 od 24. oktobra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnosilac je, između ostalog, naveo da je jasno propisano zakonom da u situaciji kada poslodavac ne uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, zaposleni ima pravo da u parničnom postupku traži da se poslodavac na to obaveže. Takođe, navedeno je da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta imajući u vidu stav Ustavnog suda iznet u brojnim odlukama, kao i stav apelacionih i viših sudova. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i naloži revizijskom sudu da ponovo odluči o reviziji tužene.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Požegi P1. 236/17 od 16. januara 2018. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1021/18 od 17. aprila 2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je tužena, njegov poslodavac, obavezana da, u korist tužioca, nadležnom fondu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za određen period.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2505/18 od 24. oktobra 2018. godine, donetim u postupku po reviziji tužene, u stavu prvom izreke prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv drugostepene presude, kao izuzetno dozvoljenoj, dok su stavom drugim izreke ukinute presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1021/18 od 17. aprila 2017. godine i Osnovnog suda u Požegi P1. 236/17 od 16. januara 2018. godine, a tužba tužioca odbačena.

U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pa se zaradom smatra i zarada koja sadrži porez i doprinose koji se uplaćuju iz zarade (član 105. Zakona o radu), kao i da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja (penzijskog, invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti), u smislu odredbe člana 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a na osnovu odredbe člana 51. tog zakona obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene je poslodavac. Dalje je navedeno da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredaba i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju (član 65.). Takođe je navedeno da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređen poreski postupak, prava i obaveze poreskih obveznika, registracije poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji, a da je odredbom člana 3. stav 2. ovog zakona propisano da se poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Prema stanovištu revizijskog suda iznetom u obrazloženju osporenog rešenja, iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da oblast uplate doprinosa predstavlja upravnu materiju i sprovodi se po pravilima opšteg upravnog postupka, pa kada se tužbeni zahtev odnosi samo na obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje – sud opšte nadležnosti ne bi bio nadležan, jer se ne radi o sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku. Stoga, kako je navedeno u obrazloženju, sud opšte nadležnosti bi bio nadležan za odlučivanje o ovoj vrsti zahteva samo u slučaju da su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku, odnosno da nadležna uprava prihoda nije preuzela da po službenoj dužnosti izvrši naplatu doprinosa, kao i u sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na isplatu zarade, naknade zarade i naknade štete zbog izgubljene zarade, uz uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je i da, imajući u vidu izneto, kao i da je sud, primenom člana 16. Zakona o parničnom postupku, dužan da u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost, a da je u konkretnom slučaju o zahtevu tužioca odlučivao apsolutno nenadležan sud, što predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 415. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ukinuo nižestepene odluke i odbacio tužbu tužioca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe bitne su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14) propisano je: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (član 16. stav 2.).

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15 – dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16 i 113/17) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, kao i sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11, 7/12, 8/13, 47/13, 108/13, 6/14, 5/15, 5/16, 112/15, 5/16, 7/17, 113/17 i 7/18) propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tačka 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka 2)); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – Autentično tumačenje, 112/15, 15/16 i 108/16) predviđeno je da: ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.); ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US RS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14) propisano je: da penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond, kao i da je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.); da Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom, da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava (član 151. tač. 1), 3) i 6)).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) propisano je: da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom (član 12. stav 1.); da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 105. stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (član 105. stav 2.).

Odredbama člana 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10 i 108/13) propisano je: da se plata državnih službenika i nameštenika sastoji od osnovne plate i dodataka na platu (stav 1.); da se u platu uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz plate (stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu materijalnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170. ), u kome je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

Ispitujući da li je, u konkretnom slučaju, merodavno pravo proizvoljno primenjeno, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da su osporenim rešenjem ukinute presude kojima je pravnosnažno obavezana tužena da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist podnosioca ustavne žalbe, uz obrazloženje da je o zahtevu podnosioca (kao tužioca) odlučivao apsolutno nenadležan sud, te je tužba tužioca odbačena.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da iz citiranih odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje proizlazi da je uplata ovih doprinosa zakonska obaveza poslodavca, koji je dužan da ih obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja. Takođe, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbama člana 105. stav 2. Zakona o radu i člana 2. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, zarada, odnosno plata sadrži i doprinose koji se plaćaju iz ovih prihoda, iz čega sledi da su doprinosi njihov sastavni deo. Budući da je zarada jedno od (osnovnih) prava iz radnog odnosa, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova propisano da osnovni sudovi u prvom stepenu sude, između ostalog, u sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. Za razliku od navedenog, u situaciji kada je zahtev ovlašćenog lica usmeren na obračun, prinudnu naplatu ili kontrolu uplate doprinosa, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na čiju primenu upućuje odredba člana 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, primenjuju se pravila upravnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da je osporenim rešenjem odbačena tužba podnosioca, jer je revizijski sud našao da parnični sudovi nisu nadležni za rešavanje o zahtevu podnosioca kojim je tražio da se njegov poslodavac obaveže da u njegovu korist uplati doprinose, kao deo zarade, a koji nisu uplaćeni. Međutim, imajući u vidu sve navedeno, prema oceni Ustavnog suda, stanovište revizijskog suda da rešavanje o predmetnom zahtevu podnosioca, koji je imovinskopravne prirode, nije u nadležnosti parničnog suda, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosioca .

Ustavni sud ukazuje da je isti stav izrazio, između ostalog, u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine, Odluci 9145/2017 od 26. septembra 2019. godine i Odluci Už-13318/2018 od 18. juna 2020. godine, objavljenim na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da taj sud u ponovnom postupku donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1021/18 od 17. aprila 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Budući da je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje, te poništio osporenu odluku, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava.

8. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešne ocene nadležnosti suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti