Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih i tužilačkih akata. Deo žalbe je odbačen kao neblagovremen, dok je drugi deo odbačen jer osporeni akti tužilaštva i suda o nesprovođenju istrage ne predstavljaju povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Roberta Ostojića, Božidara Ostojića, Slavice Ostojić i Maje Ostojić, svih iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Roberta Ostojića, Božidara Ostojića, Slavice Ostojić i Maje Ostojić izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 820/2005 od 18. novembra 2005. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14255/2005 od 27. septembra 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 31/07 od 20. marta 2007. godine, akta Okružnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 752/06 od 29. novembra 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Ki. 801/07 - Kv. 2672/07 od 24. oktobra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2156/07 od 6. decembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Robert Ostojić, Božidar Ostojić, Slavica Ostojić i Maja Ostojić, svi iz Novog Sada, su 28. januara 2008. godine Ustavnom sudu izjavili ustavnu žalbu protiv u izreci navedenih akata, „zbog udruženog protivzakonitog presuđivanja od strane Trgovinskog suda u Novom Sadu, Višeg trgovinskog suda i Vrhovnog suda Srbije, kao i zbog ćutanja državne administracije i nerešavanja od strane Okružnog javnog tužilaštva u Novom Sadu i Okružnog suda u Beogradu“. Iz navedenog sledi da podnosioci ukazuju na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može se izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), te da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

3. Odlučujući o delu ustavne žalbe izjavljene protiv presude Trgovinskog suda u Novom Sadu P. 820/2005 od 18. novembra 2005. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14255/2005 od 27. septembra 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 31/07 od 20. marta 2007. godine, Ustavni sud je uvidom u fotokopiju povratnice o prijemu presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 31/07 od 20. marta 2007. godine, utvrdio da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe u parničnom postupku, pismeni otpravak navedene presude primio 9. juna 2007. godine, od kada u konkretnom slučaju teče rok za izjavljivanje ustavne žalbe.

Imajući u vidu datum prijema osporenog pojedinačnog akta, te činjenicu da je ustavna žalba podneta 28. januara 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba nije blagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona. Stoga je, Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kome je izjavljena protiv akta Okružnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 752/06 od 29. novembra 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Ki. 801/07 - Kv. 2672/07 od 24. oktobra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2156/07 od 6. decembra 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenično stanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 21. oktobra 2006. godine podneli Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv sudije Trgovinskog suda u Novom Sadu Lj. V-S, sudija Višeg trgovinskog suda u Beogradu Z. L, I. P. i R. M. i nepoznatog lica – direktora „Prokredit banke“ AD Beograd. Postupajući po krivičnoj prijavi, Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu je aktom Kt. 752/06 od 26. novembra 2006. godine obavestilo podnosioce krivične prijave, da je odbačena njihova krivična prijava u delu koji se odnosi na prijavljene sudije za krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. Krivičnog zakonika.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Ki. 801/07 - Kv. 2672/07 od 24. oktobra 2007. godine konstatovano je da nema mesta sprovođenju istrage protiv prijavljenog D. S. zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika i prijavljenih B. A, N. R, J. K. i M. N. zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. Krivičnog zakonika, sve po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenih kao tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

Postupajući po žalbi oštećenih kao tužilaca, Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Kž. II 2156/07 od 6. decembra 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Ki. 801/07 - Kv. 2672/07 od 24. oktobra 2007. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da prema stanju u spisima ne postoji dovoljan kvalitet i kvantitet dokaza koji bi ukazivali na postojanje osnovane sumnje da su osumnjičeni D. S. kao predsednik veća Vrhovnog suda Srbije i B. A, N. R, J. K. i M. N. kao članovi istog veća, u postupku odlučivanja po reviziji oštećenih kao tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14255/05 od 27. septembra 2006. godine, u nameri da drugome pribave kakvu korist ili mu nanesu kakvu štetu prekršili zakon, niti da su nesavesno postupali u vršenju službe, da bi se protiv njih donošenjem rešenja o sprovođenju istrage formalno pokrenuo krivični postupak. Dalje je navedeno da oštećeni kao tužioci nisu ukazali ni na jedan dokaz koji bi potvrdio, ako je povrede zakona i bilo, da je ista učinjena u nameri da se drugome pribavi kakva korist ili nanese šteta, a što je jedan od elemenata bića krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije i nesavestan rad u službi, pa je Vrhovni sud u smislu odredbe člana 401. stav 3. Zakona o krivičnom postupku odlučio kao u izreci.

5. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) (u daljem tekstu: Zakonik), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Zakonikom je bilo propisano: da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo (član 241. stav 1.); da se zahtev za sprovođenje istrage podnosi istražnom sudiji nadležnog suda, kao i da se u zahtevu moraju naznačiti: lični podaci osumnjičenog, opis dela iz koga proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela, zakonski naziv krivičnog dela, okolnosti iz kojih proizlazi osnovanost sumnje i postojeći dokazi (član 242. st. 2. i 3.); da kad istražni sudija primi zahtev za sprovođenje istrage, razmotriće spise i ako se složi sa zahtevom, doneće rešenje o sprovođenju istrage, koje treba da sadrži podatke navedene u članu 242. stav 3. ovog zakonika, kao i da će se rešenje dostaviti javnom tužiocu i okrivljenom (član 243. stav 1.).

Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a sa druge strane, da prilikom prijema zahteva za sprovođenje istrage, sud ispituje uslove za dalje vođenje postupka i da je jedino sud nadležan da ocenjuje da li postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo, dakle, da li ima osnova za donošenje rešenja o sprovođenju istrage, kojim se krivični postupak formalno pokreće. U tom smislu se i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku jemči pre svega okrivljenom licu.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe izjavljenom protiv obaveštenja Okružnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 752/06 od 29. novembra 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim aktom, podnosioci ustavne žalbe, obavešteni da Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu nije pronašlo osnova za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv prijavljenih lica. S obzirom na to da navedeni akt predstavlja obaveštenje, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe, jer po podnetoj krivičnoj prijavi javni tužilac nema obavezu da pokrene krivični postupak, već samo obavezu da o odbačaju krivične prijave obavesti njenog podnosioca, koji saglasno odredbama Zakonika u propisanom roku može sam preuzeti krivično gonjenje, Ustavni sud je ocenio da ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) istog Zakona.

7. Ustavni sud, odlučujući o delu ustavne žalbe koja je izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Ki. 801/07 - Kv. 2672/07 od 24. oktobra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2156/07 od 6. decembra 2007. godine, ukazuje da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv prijavljenog lica protiv koga je podnet zahtev za sprovođenje istrage obavezno sprovesti istraga, odnosno krivični postupak i da će to lice biti osuđeno. Naprotiv, ovo pravo garantuje prijavljenom licu, odnosno okrivljenom, da će sud na zajemčeni način odlučiti o osnovama sumnje koje mu se stavljaju na teret. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nesprovođenjem istrage po podnetom zahtevu za sprovođenje istrage, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi ili nedonošenjem osuđujuće presude, kada je vođen krivični postupak, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud ocenio da ni u ovom delu nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi, te je i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti