Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuređene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer podnositeljka, ni nakon ostavljenog roka za uređenje, nije navela ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava. Žalba se svela na ponavljanje činjeničnih navoda i osporavanje ocene dokaza redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borke Kovačević iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Borke Kovačević izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4413/2007 od 18. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Borka Kovačević iz Novog Sada je 29. jula 2009. godine podnela Ustavnom sudu, preko punomoćnika Slobodanke Petković, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4413/2007 od 18. juna 2009. godine, zbog, kako navodi, "povređenih ili uskraćenih" prava garantovanih Ustavom Republike Srbije u odredbama čl. 21, 24, 25, 32, 36, 40, 58, 60, 68. i 69, sa zahtevom da Ustavni sud poništi presudu Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4413/2007 od 18. juna 2009. godine i presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4302/06 od 24. maja 2007. godine.
U postupku prethodnog ispitivanja podneska, konstatovano je da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge o tome da su podnositeljki ustavne žalbe povređena prava navedena u ustavnoj žalbi. Stoga je u cilju stvaranja pretpostavki za vođenje postupka, a na osnovu člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), od punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe, dopisom od 13. oktobra 2009. godine, zatraženo da, u roku od 15 dana od prijema ovog dopisa, Ustavnom sudu dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će biti navedeni ustavnopravni razlozi o tome da su podnositeljki povređena prava označena u ustavnoj žalbi. Podnositeljka ustavne žalbe je istim dopisom upozorena da će njena ustavna žalba biti odbačena, ukoliko u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda.
2. Podnositeljka ustavne žalbe je 3. novembra 2009. godine dostavila podnesak navodeći da su u ustavnoj žalbi od 29. jula 2009. godine "taksativno navedena prava koja su zagarantovana Ustavom, a koja su podnosiocu žalbe povređena i uskraćena" i to čl. 24, 25, 32, 36, 40, 58, 60, 68. i 69. Podnositeljka dalje navodi da joj je "donošenjem presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4413/2007 od 18. juna 2009. godine odbijena (njena) žalba... uskraćeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava (s obzirom na to da su se)... u konkretnoj situaciji ispunili svi uslovi za sticanje prava svojine održajem i da je neosnovano sud odbio tužbeni zahtev da se pravo svojine stečeno po osnovu zakona presudom utvrdi i tim stekne ispravu podobnu za upis vlasništva (te je) sud bio dužan doneti presudu kojom se tužbeni zahtev usvaja i priznati... pravo stečeno po zakonu". Takođe "ističe i tvrdi", a što je, kako navodi, u toku postupka i dokazano "da je na osnovu usmene punomoći zaključen usmeni kupoprodajni ugovor, da je ugovor izvršen u pretežnom delu, da je isplaćena kupoprodajna cena i izvršena (je) predaja poseda i da je u svemu tome podnositeljka savestan sticalac prava svojine", i stoga ovim podneskom od Ustavnog suda traži da "presudu Okružnog suda u Novom Sadu od 18.06.2009. godine br. Gž. 4413/2007 poništi i naloži Okružnom sudu u Novom Sadu da žalbu tužiteljice usvoji, a prvostepenu presudu preinači na taj način što će tužbeni zahtev usvojiti u skladu sa zakonom."
3. Članom 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe.
4. Po oceni Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe podneskom od 3. novembra 2009. godine nije postupila po nalogu iz dopisa Suda od 13. oktobra 2009. godine.
Naime, ustavna žalba i podnesak kojim je ona dopunjena ne sadrže ni jedan razlog i navod koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom načela zabrane diskriminacije, prava na život, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na nepovredivost stana, prava na rad, prava na zdravstvenu zaštitu i prava na socijalnu zaštitu, zajemčenih odredbama čl. 21, 24, 25, 36, 40, 58, 60, 68. i 69. Ustava.
Navod podnositeljke ustavne žalbe da je prvostepeni sud neosnovano odbio tužbeni zahtev da se utvrdi podnositeljkino pravo svojine održajem nije potkrepljen ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje garantovanog članom 32. stav 1. Ustava. Iz navoda ustavne žalbe i njene dopune ne proizlazi da su osporene presude donete proizvoljnom primenom ili tumačenjem materijalnog prava, odnosno da su donete u postupku u kome su povređena procesna prava (npr. na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, na pristup sudu, na javno raspravljanje, na obrazloženu odluku i sl.).
Odredbama člana 58. Ustava jemči se mirno uživanje već stečene svojine i drugih imovinskih prava, pa navod podnositeljke ustavne žalbe da joj osporenim presudama nije priznato pravo svojine održajem očigledno ne ukazuje na povredu prava na imovinu, jer se radi o imovini koju podnositeljka još uvek ne poseduje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe u ostavljenom roku nije otklonila nedostatke ustavne žalbe koji onemogućavaju da se po njoj postupa, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 2093/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe u imovinskom sporu
• Už 59/2011: Utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 11 godina
• Už 610/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe
• Už 1986/2010: Odbacivanje neuredne ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge
• Už 1825/2009: Odbacivanje neuredne ustavne žalbe zbog neodklanjanja nedostataka u podnesku
• Už 2852/2010: Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe u postupku restitucije imovine
• Už 2146/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku