Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanih tvrdnji o povredi prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu, utvrdivši da u istražnom postupku, uprkos trajanju od 18 meseci, nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zbog složenosti predmeta. Takođe, nije povređeno ni pravo na odbranu u pogledu pristupa spisima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1442/2008
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rajka Vukojevića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Rajka Vukojevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u istražnom postupku koji je vođen protiv podnosioca ustavne žalbe pred Okružnim sudom u Subotici u predmetu Ki. 49/07.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Rajka Vukojevića izjavljena zbog povrede posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 2. Ustava, u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Subotici u predmetu Ki. 49/07.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rajko Vukojević iz Subotice je 5. decembra 2008. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava iz čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije, kao i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom u istražnom postupku u predmetu Okružnog suda u Subotici Ki. 49/07 "povređeno pravo na nezavisno, nepristrasno suđenje u razumnom roku", s obzirom na to da istražne radnje traju više od 18 meseci, da se "trenutno ne preduzimaju nikakave radnje za izvođenje predloženih dokaza i okončanje, te da podnosilac trpi štetu, a najviše u kršenju svojih prava zagarantovanih Ustavom". Podnosilac ističe da mu je povređeno "pravo na efikasnu odbranu" jer su više puta odbijani njegovi zahtevi upućeni krivičnoj pisarnici da izvrši razgledanje i uvid u spise predmeta, te fotokopiranje domumentacije, sa obrzloženjem da su spisi kod sudije, zbog čega se obraćao podnescima i molbama i predsedniku Okružnog suda u Subotici i Vrhovnom sudu Srbije, ali je, opet, ostajao bez odgovarajućeg odgovora. Predlaže da se utvrdi da mu je "povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje u razumnom roku, kao i na efikasnu materijalnu odbranu".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Okružnog suda u Subotici Ki. 49/07 i ostalu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom postupku:

Okružno javno tužilaštvo u Subotici je 8. juna 2007. godine Okružnom sudu u Subotici podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 55/07 protiv dvojice osumnjičenih, među kojima je i Rajko Vukojević, ovde podnosilac ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. Krivičnog zakonika, u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika. Istražni sudija Okružnog suda u Subotici je doneo rešenje Ki. 49/07 od 8. juna 2007. godine o sprovođenju istrage protiv okrivljenih i odredio im pritvor u trajanju od mesec dana, koji im se računa od 6. juna 2007. godine kada su lišeni slobode, prethodno saslušavši okrivljenog Rajka Vukojevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, u prisustvu branioca adv. Kosanović Milutina iz Subotice.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je izjavio žalbu protiv rešenja o određivanju pritvora i žalbu protiv rešenja o sprovođenju istrage, koje su rešenjima Veća Okružnog suda u Subotici Kv. 125/07 od 13. juna 2007. godine i Kv. 127/07 od 18. juna 2007. godine odbijene kao neosnovane.

Nakon ovoga, Okružno javno tužilaštvo u Subotici je 26. juna 2007. godine dostavilo Okružnom sudu u Subotici zahtev za proširenje istrage protiv okrivljenih. Istražni sudija je zakazao po ovom zahtevu saslušanje podnosioca ustavne žalbe za 2. jul 2007. godine ali je isto, iako započeto, odloženo po zahtevu ovde podnosioca ustavne žalbe za izuzeće zamenika Okružnog javnog tužioca u Subotici. Posle saslušanja podnosioca 4. jula 2007. godine (nakon odbijanja kao neosnovanog njegovog zahteva za izuzeće, rešenjem OJT u Subotici A. 111/07 od 4. jula 2007. godine), istražni sudija je doneo rešenje Ki. 49/07 od 5. jula 2007. godine o proširenju istrage protiv okrivljenih R.S. i Rajka Vukojevića, podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja sumnje da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. st.1 tačka 4. Krivičnog zakonika, u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 4. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, a da je sam Rajko Vukojević, ovde podnosilac ustavne žalbe, izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi stava 4. Krivičnog zakonika i krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi član 238. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika.

Novim rešenjem Kv. 144/07 od 5. jula 2007. godine postupajući sud je prema okrivljenima produžio pritvor određen rešenjem Ki. 49/07 od 8. juna 2007. godine, za još dva meseca, do 6. septembra 2007. godine. Postupajući po žalbama branilaca okrivljenih protiv tog rešenja, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Kž. 1251/07 od 18. jula 2007. godine odbio kao neosnovane njihove žalbe.

U periodu od 31. jula 2007. godine do 31. decembra 2007. godine usledile su sledeće aktivnosti nadležnih sudova: istražni sudija Okružnog suda u Subotici je naredbama o izvođenju dokaza određivao saslušanje svedoka, i prema zapisnicima o saslušanju, saslušao 25 svedoka; po zamolnici Okružnog suda u Subotici Ki. 49/07 od 7. avgusta 2007. godine za saslušanje 33 lica u svojstvu svedoka Okružni sud u Zrenjaninu je dostavio izveštaj Kri. 218/07 od 20. avgusta 2007. godine iz koga proizlazi da je taj sud saslušao 24 svedoka o čemu su sastavljeni zapisnici, da se pet nije odazvalo pozivu suda, da je jedan umro, jedan teško bolestan, jedan na bolničkom lečenju i za jednog data pogrešna adresa u Zrenjaninu; istražni sudija Okružnog suda u Subotici je naredbom Ki. 49/07 od 14. avgusta 2007. godine naložio PU Subotica da za potrebe dokazivanja u ovom postupku izuzme izvornu dokaznu dokumentaciju koja je u neoverenim fotokopijama priložena kao dokaz uz krivičnu prijavu Ku 1180/07 od 7. juna 2007. godine; po predlogu postupajućeg istražnog sudije i OJT u Subotici, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Kr. 656/07 od 4. septembra 2007. godine produžio pritvor okrivljenima, koji im je određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Subotici Ki. 49/07 od 8. juna 2007. godine za još tri meseca, tako da pritvor po ovom rešenju ne može trajati duže od 6. decembra 2007. godine, a izjavljene žalbe branilaca okrivljenih protiv tog rešenja Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem Kž. 1655/07 od 18. septembra 2007. godine odbio kao neosnovane; istražni sudija Okružnog suda u Subotici je naredbom Ki. 49/07 od 14. septembra 2007. godine odredio medicinsko-psihijatrijsko veštačenje i pribavio nalaz i mišljenje veštaka Specijalne zatvorske bolnice 513-118-03 od 26. oktobra 2007. godine o procesnoj sposobnosti podnosioca ustavne žalbe (sa zaključkom da je prema stanju njegovog duševnog zdravlja sposoban da učestvuje u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi), te odredio veštačenje od strane veštaka finansijske struke, kome su 12. oktobra 2007. godine prosleđeni spisi predmeta i knjigovodstvena dokumentacija D.O.O. "Eko raj" Subotica (sedam registratora), dokumentacija "Eko raj" Subotica prema "Aciko komerc" D.O.O. Kraljevo, dokumentacija "Eko raj" prema A.D. "Vital" Vrbas, knjigovodstvena dokumentacija "NEKRETNINA STIL" Subotica (pet registratora) i D.O.O. "Kosmopoliten" Subotica (sedam registratora).

Rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Subotici Ki. 49/07 od 16. novembra 2007. godine okrivljenima, pa i podnosiocu ustavne žalbe, je ukinut pritvor.

Po zahtevu podnosioca ustavne žalbe Vrhovnom sudu Srbije od 27. novembra 2007. godine za izuzeće postupajućeg istražnog sudije u predmetu Ki. 49/07, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Su 262/07 od 7. decembra 2007. godine odbio njegov zahtev, jer ovaj sudija nijednom radnjom nije povredio pravo odbrane podnosiocu zahteva.

Nakon što je primljen nalaz i mišljenje veštaka finansijske struke 28. decembra 2007. godine, Okružni sud u Subotici je dopisom Ki. 49/07 od 31. decembra 2007. godine, po dovršenoj istrazi dostavio spise predmeta Okružnom javnom tužilaštvu u Subotici na dalji postupak.

Okružno javno tužilaštvo u Subotici je stavilo zahtev za dopunu istrage 16. januara 2008. godine, pa je u daljem toku postupka istrage sve do 5. decembra 2008. godine, kao dana podnošenja ustavne žalbe, istražni sudija Okružnog suda u Subotici preduzimao sledeće radnje u ovoj pravnoj stvari: po zahtevu za dopunu istrage Okružnog javnog tužilaštva od 16. januara 2008. godine, sa predlozima za saslušanje četiri svedoka, grafološko veštačenje, kao i za saslušanje veštaka Jevremov Saše, sud je 17. januara 2008. godine, tražio od OJT u Subotici da precizira zahtev u pogledu grafološkog veštačenja, a od PU Subotica adrese za svedoke, te su u odgovoru PU Subotica 205-6-83/08 od 23. januara 2008. godine date adrese za dva svedoka, a za svedoke B.B. i Ć.S. traženo je više ličnih podataka za proveru adrese; zakazao je saslušanje tri svedoka za 21. februar 2008. godine, koje je odloženo za 19. mart 2008. godine jer OJT u Subotici nije moglo da prisustvuje; 19. marta 2008. godine saslušao tri svedoka i dovršivši dopunu istrage, 13. maja 2008. godine, dostavio spise na dalji postupak OJT u Subotici, nakon čega je usledio novi zahtev za dopunu istrage Kt. 55/07 od 28. maja 2008. godine, u kome je od suda traženo saslušanje svedoka Ć.S, grafološko veštačenje više ugovora da bi se utvrdilo čiji su stvarni potpisi na ovim ugovorima jer postoje različite izjave, kao i saslušanje drugih svedoka koji nisu saslušani; 30. maja 2008. godine ustupio spise OJT u Subotici po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog - ovde podnosioca ustavne žalbe, skrećući u dopisu pažnju da predmet istrage još nije okončan, te da moli da se spisi odmah po vraćanju od Republičkog javnog tužioca vrate sudu na dalje postupanje; 17. jula 2008. godine OJT u Subotici je dopisom Ktr. 128/08 vratilo spise Ki. 49/07 sa napomenom da Republički javni tužilac nije našao osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Sud je 18. jula 2008. godine prosledio spise OJT u Subotici na uvid, zbog postupanja u predmetu Kt. 591/08 po krivičnoj prijavi ovde podnosioca ustavne žalbe protiv B.M. zbog davanja lažnog iskaza, koji su, po izvršenom uvidu, vraćeni 24. jula 2008. godine; 24. septembra 2008. godine sud je, nakon dovršene istrage, vratio spise OJT Subotica na dalji postupak.

Nakon toga, 2. oktobra 2008. godine, OJT u Subotici podnelo je sudu novi zahtev za dopunu istrage, po zahtevu za izuzeće postupajućeg istražnog sudije F.M. podnetog od strane podnosioca ustavne žalbe 28. oktobra 2008. godine, sud je celokupne spise predmeta, uz izjašnjenje istražnog sudije, ustupio Vrhovnom sudu Srbije dopisom Ki. 49/07 od 12. novembra 2008. godine, a 20. novembra 2008. godine spisi Ki. 49/07 su vraćeni sudu, uz rešenje Vrhovnog suda Srbije Su 208/08 od 14. novembra 2008. godine, kojim se odbija zahtev za izuzeće M.F. kao postupajućeg istražnog sudije u predmetu Okružnog suda u Subotici Ki. 49/07, koji je bio i vršilac dužnosti predsednika tog suda.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva ustavnom žalbom utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), te da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2.), na koju povredu u suštini ukazuje podnosilac ustavne žalbe pozivajući se na povređena posebna prava okrivljenog.

Podnosilac ustavne žalbe se poziva i na povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se odredbe člana 32. stav 1. i člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije suštinski ne razlikuju od navedene odredbe Konvencije, Ustavni sud je eventualnu povredu ovog prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/08) u članu 74. propisano je da posle donošenja rešenja o sprovođenju istrage ili posle podizanja optužnice (član 244.), a i pre toga, ako je osumnjičeni saslušan po odredbama o saslušanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji služe kao dokaz (stav 1.), a članom 170. Zakonika propisano je: svakom ko ima opravdani interes može se dozvoliti razmatranje, kopiranje ili snimanje pojedinih krivičnih spisa (stav 1.); radnje iz stava 1. dozvoljava organ pred kojim se postupak vodi kad je postupak u toku, a predsednik suda ili službeno lice koje on odredi, kad je postupak završen, a ako se spisi nalaze kod javnog tužioca, radnje iz stava 1. dozvoljava javni tužilac (stav 2.); okrivljeni, odnosno osumnjičeni koji je saslušan po odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog i branilac, imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju prikupljene predmete koji služe kao dokaz ( stav 3.).

5. Razmatrajući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknutih povreda prava u predmetnom istražnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom Subotica, Ustavni sud je imao u vidu da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku i postupanja sudova koji vode postupak.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je imao u vidu da je sudski istražni postupak započeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Okružnog suda u Subotici Ki. 49/07 od 8. juna 2007. godine protiv dvojice okrivljenih, od kojih je jedan podnosilac ustavne žalbe, i da istraga nije okončana do dana podnošenja ustavne žalbe, odnosno 5. decembra 2008. godine.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je imao u vidu sledeće: da je u ovom istražnom postupku, koji nije okončan u periodu od 18 meseci, istraga vođena protiv dva okrivljena, kako kao saizvršilaca krivičnih dela, tako i ponaosob za svakog od njih, i to zbog više krivičnih dela; da je bilo složenih pravnih i faktičkih pitanja po kojima su nadležni sudovi i tužilac bili aktivni, uz svu kompleksnost činjeničnog stanja kod istrage povodom više krivičnih dela iz oblasti protiv službene dužnosti i protiv privrede, odnosno iz oblasti "privrednog kriminala", sa obimnim dokaznim materijalom u vidu knjigovodstvene dokumentacije više privrednih društava (21 registrator); da je bilo proširenja rešenja o sprovođenju istrage u pogledu krivičnih dela za koja se sumnjiče okrivljeni; da su zatim usledila tri zahteva OJT u Subotici za dopunu istrage po kojima je sud postupao; da je sud u ovom periodu saslušao 28 svedoka, a po zamolnici pribavio zapisnike o saslušanju još 24 svedoka (za koje je aktivno pribavljao adrese, uz preduzimanje radnji za obezbeđenje njihovog prisustva); da je sud odredio veštačenja - finansijsko i psihijatrijsko i pribavio nalaze i mišljenja veštaka, što je sve zahtevalo da ovaj postupak traje srazmerno duže vreme.

Takođe, nadležni sudovi su u ovom periodu ažurno odlučivali po pravnim lekovima koje su okrivljeni, pa i podnosilac ustavne žalbe, koristili protiv svih donetih odluka sudova (o sprovođenju istrage, o proširenju istrage, o produženju pritvora), rešavano je o zahtevima ovde podnosioca ustavne žalbe za izuzeće tužioca i o dva zahteva za izuzeće istražnog sudije, a spisi su više puta prosleđivani tužilaštvu, kako nakon postupanja po zahtevima tužilaštva za proširenje i dopunu istrage, tako i po zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac ustavne žalbe ili po molbi tužilaštva u drugom krivičnom predmetu koji se vodio po krivičnoj prijavi ovde podnosioca ustavne žalbe.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da u toku istražnog postupka koji se vodio pred Okružnim sudom u Subotici u predmetu Ki. 49/07, a čiju dužinu trajanja podnosilac osporava ustavnom žalbom, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Podnosilac ustavne žalbe se u ustavnoj žalbi u suštini poziva na povredu prava iz člana 33. stav 2. Ustava, obzirom da svoje navode o povređenom pravu na odbranu okrivljenog zasniva na tvrdnji da mu nije omogućeno razgledanje i uvid u spise jer su svi takvi zahtevi upućeni krivičnoj pisarnici odbijani sa obrazloženjem da su spisi kod istražnog sudije. Kao prilog svojim tvrdnjama podnosilac je dostavio više podneska predatih kako Okružnom sudu u Subotici, tako i Vrhovnom sudu Srbije, u periodu od 8. maja 2008. godine do 5. novembra 2008. godine, koje je lično podnosio, deklarišući se kao "politički prognanik", s tim što se samo podnesci predati Okružnom sudu u Subotici 19. i 23. septembra 2008. godine i 23. oktobra 2008. godine odnose na traženje "da spisi budu u pisarnici radi razgledanja".

Ocenjujući ove navode podnosioca, Ustavni sud je pre svega pošao od činjenice da je pravo okrivljenog da dobije primereno vreme i adekvatne uslove za pripremu odbrane samo jedan od više segmenata prava na odbranu i da se ovo pravo ne može posmatrati izolovano, već uzimanjem u obzir prava kao celine. Sa druge strane, nesporno je da se okrivljenom moraju obezbediti odgovarajući uslovi za pripremanje odbrane. Međutim, kako podnosilac ustavne žalbe u celokupnom periodu istražnog postupka koji je obuhvaćen ustavnom žalbom ima branioca po svom izboru, koji je prisustvovao sprovedenim istražnim radnjama i ulagao pravne lekove, to ne znači da eventualna tehnička nedostupnost spisa podnosiocu ustavne žalbe u krivičnoj pisarnici isključuje postojanje odgovarajućih uslova za pripremu odbrane. Podnesci podnosioca po svojoj sadržini suštinski predstavljaju izraz njegovog nezadovoljstva trajanjem istrage i nerealnih zahteva u pogledu stavljanja na uvid spisa koji su u radu ili se fizički nalaze van suda, jer tok postupka to nalaže. Činjenica da se spis predmeta u fizičkom smislu nije nalazio u sudskoj pisarnici, već kod postupajućeg istražnog sudije, nije onemogućavala ni okrivljenog ni njegovog slobodno izabranog branioca da od istražnog sudije traže i, po njegovom odobrenju, i u vreme kada on odredi, izvrše uvid u kompletan istražni spis i dobiju fotokopije odgovarajućih dokumenata, u skladu sa odredbama Sudskog poslovnika.

Iz svega iznetog, Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na odbranu, odnosno da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, zajemčeno odredbom člana 33. stav 2. Ustava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu u celini kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku, kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanih tvrdnji o povredi prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti