Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu Stambene zadruge „Tehničar“ i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 22 godine. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1442/2010
07.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta „ Tehničar“ iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadruge radnika Univerziteta „ Tehničar“ i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 3043/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika Univerziteta „ Tehničar“ iz Novog Sada je 2. marta 2010. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 3043/07.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je tužba podneta 18. novembra 19 87. godine, da je postupak pred prvostepenim sudom trajao 21 godin u, pet meseci i šest dana, da je i dalje u toku žalbeni postupak „sa malim izgledima da se okončana u razumnom roku“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku, naloži okončanje osporenog postupka i utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je, na osnovu uvida izvršenog u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3043/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje :

Stambena zadruga radnika Univerziteta „Tehničar" Novi Sad, ovde podnosilac ustavne žalbe, podnela je 18. novembra 19 87. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv Z.S. i J. S, radi raskida ugovora o izgradnji stana .

Tokom trajanja postupka pred prvostepenim sudom, sud je zakazao 31 ročišt e za glavnu raspravu, od kojih je većina i održana. Na ročištu zakazanom za 20. april 1994. godine, stranke su predložile da sud odredi rok radi pokušaja mirnog rešavanja spora, a na ročištu održanom 18. juna 1996. godine, uz saglasan predlog stranaka, sud je iz istog razloga doneo rešenje o prekidu postupka. Tužilac je podneskom od 14. avgusta 1998. godine zatražio nastavak postupka, a li je zbog bombardovanja sledeće ročište zakazano za 4. maj 1999. godine odloženo, pa je sud rešenjem od 18. februara 2000. godine odredio nastavak postupka, kada je predmet dobio novi broj P. 1071/2000. Sud je 9. februara 2001. godine odredio mirovanje postupka zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca, a nakon usvajanja predloga tužioca za povraćaj u pređašnje stanje, 2. oktobra 2001. godine nastavio je postupak.

Tokom dokaznog postupka, postupajući sud je po predlozima stranaka odredio po tri ekonomsk a i građevinsk a veštačenja i više dopuna veštačenja , te je saslušao sudske veštake . S tim u vezi, utvrđeno je da su prva veštačenja poverena 29. septembra 1989. godine Zavodu za sudska veštačenja, koji je prvi nalaz i mišljenje dostavio sudu 5. jula 1989. godine, te da je povodom naloga suda da dopun i veštačenja i odgovor i na primedbe tužioca, podneskom od 25. oktobra 1989. godine Zavod tražio da sud obaveže stranke da dostav i Zavodu dokumentaciju neophodnu za veštačenja, a što je sud i učinio 27. oktobra 1989. godine. Međutim, Zavod je 27. oktobra 1989. godine vratio sudu spise predmeta, uz obrazloženje da nije u mogućnosti da dopuni nalaz, jer je veštak I.B. koji je učestvovao u izradi nalaza i mišljenja prekinuo radni odnos u Zavodu. Sud je, nakon toga , 25. januara 1993. godine obavezao veštaka I.B. da u roku od 15 dana dopuni nalaz prema primedbama tužioca, ali je veštak I.B. podneskom od 13. maja 1993. godine obavestio sud da nije u mogućnosti da izvrši nalog suda. Kako je, nakon toga , po predlogu stranaka određen prekid postupka, sud je novo veštačenje odredio tek 18. februara 2000. godine. U nastavku postupka, sud je po predlogu stranaka odredio još dva nova ekonomska i dva nova građevinska veštačenja, te kako su stranke imale primedbe na nalaze i mišljenja ovih veštaka, sud je nalagao dopune veštačenja. Tuženi su 10. septembra 2003. godine podneli protivtužbu.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 1071/2000 od 17. juna 2005. godine , stavom prvim izreke, odbijen je osnovni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio raskid ugovora o izgradnji stana u ličnoj svojini, dok je stavom drugim odbijen alternativni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tužene da tužiocu za 14,48 m2 stana isplate iznos od 1.276.113,76 dinara. Stavom trećim izreke presude je odbijen tužbeni zahtev tuženih-protivtužilaca kojim su tražili da sud utvrdi da su tuženi-protivtužioci isključivi vlasnici predmetnog stana u jednakim delovima, što je tužilac dužan trpeti, te da se mogu uknjižiti kao suvlasnici, dok je stavom četvrtim određeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5144/05 od 11. aprila 2007. godine su usvojene žalbe parničnih stranaka, ukinuta presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 1071/2000 od 17. juna 2005. godine i predmet vraćen na ponovi postupak.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P. 3043/ 07. Sud je zakazao 14 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je većina i održana, pri čemu je prvo ročište zakazano za 21. maj 2007. godine odloženo na traženje tužioca. Kako su se veštaci koji su prethodno učestvovali u postupku izjasnili da nisu u mogućnosti da usaglase svoje nalaze i mišljenja, sud je, po predlogu tužioca , 6. jula 2007. godine odredio novo ekonomsko i građevinsko veštačenje. Međutim, kako veštaci nisu u određenom roku dostavili nalaz i mišljenje, sud je više puta donosio rešenja kojima je nalagao veštacima da dostave nalaze i mišljenja, po d pretnjom novčanog kažnjavanja, pri čemu je rešenjem od 4. aprila 2008. godine sud novčano kaznio veštaka Z.S. Veštaci su nalaze i mišljenja dostavili sudu na ročištu održanom 30. maja 2008. godine, nakon čega je usledilo više izjašnjenja veštaka na primedbe stranaka. Na ročištu održanom 2. marta 2009. godine sud je saslušao veštake i odbio predloge stranaka za dopunsko veštačenje i zaključio glavnu raspravu. Kako je tužilac podneskom od 2. aprila 2009. godine tražio da sud otvori raspravu kako bi se izjasnio o novim podnescima tuženog, sud je 24. aprila 2009. godine doneo rešenje da se glavna rasprava otvori, te je nakon izjašnjenja tužioca o podnescima tuženog, zaključio glavnu raspravu.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3043/07od 24. aprila 2009. godine, stavom prvim izreke, odbijen je osnovni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tužene da mu solidarno isplate iznos od 1.276.777,76 dinara, dok je stavom drugim izreke odbijen prvi eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tužene da mu solidarno isplate iznos od 1.294.267,00 dinara. Stavom trećim i četvrtim izreke je usvojen drugi eventualni tužbeni zahtev tužioca i obavezani su tuženi da mu solidarno isplate iznos od 248.169,00 dinara. Stavom petim i šestim izreke presude je delimično usvojen tužbeni zahtev tuženih–protivtužilaca tako što je utvrđeno da su tuženi–protivtužioci isključivi vlasnici u jednakim del ovima u po 45/100 dela na predmetnom stanu, što je tužilac dužan trpeti, te da se na osnovu presude mogu uknjižiti kao suvlasnici , a nakon upisa i etažiranja nadograđenog dela zgrade u zemljišnim knjigama i drugim evidencijama stvarnih prava na nepokretnostima. Stavom sedmim izreke je odbijen tužbeni zahtev tuženih–protivtužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su tuženi–protivtužioci isključivi vlasnici u jednakim del ovima u po 5/100 dela na predmetnom stanu, što je tužilac dužan trpeti, te da se na osnovu presude tuženi mogu uknjižiti kao suvlasnici, a nakon upisa i etažiranja nadograđenog dela zgrade u zemljišnim knjigama i drugim evidencijama stvarnih prava na nepokretnostima. Stavom osmim izreke presude je utvrđeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4966/10 od 17. marta 2010. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženih – protivtužilaca i preinačena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3043/07od 24. aprila 2009. godine u pobijanom odbijajućem delu ( sedmi stav), tako što je usvojen tužbeni zahtev tuženih- protivtužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su tuženi–protivtužioci isključivi vlasnici u jednakim delovima u po 5/100 dela na predmetnom stanu, što je tužilac dužan trpeti, te da se na osnovu presude mogu tuženi mogu uknjižiti kao suvlasnici, a nakon upisa i etažiranja nadograđenog dela zgrade u zemljišnim knjigama i drugim evidencijama stvarnih prava na nepokretnostima. U preostalom delu žalbe parničnih stranaka su odbijene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke iste presude su odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak otpočeo 18. novembra 1987. godine i da je pravnosnažno okončan 17. marta 2010. godine, odnosno da je postupak ukupno trajao 22 godina i pet mesec i, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanje postupka.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak vođen po tužbi podnosioca za raskid ugovora o izgradnji stana , a kasnije i po protivtužbi Z.S. i J. S. za utvrđivanje prava svojine na predmetnom stanu, da je tužbeni zahtev obuhvatio osnovni i dva eventualna tužbena zahteva, te da je iziskivao ekonomsko i građevinsko veštačenje, a što, po oceni Ustavnog suda, može ukazati na relativnu složen ost činjeničnih i pravnih pitanja koja su se raspravljala pred sudom.

Kada je reč o postupanju nadležnih sudova, imajući u vidu ukupno trajanje spornog postupka i broj zakazanih i održanih ročišta, Ustavni sud je utvrdio da prvostepeni sud nije redovno, odnosno u kraćim vremenskim intervalima, zakazivao ročišta. Takođe, utvrđeno je i da je , na predlog obe strane, sud više puta određivao ekonomsko i građevinsko veštačenje, kao i dopune veštačenja, te da je više puta bilo izvesnih kašnjenja u dostavljanju nalaza i mišljenja veštaka. Po oceni Ustavnog suda, navedeno nesporno ukazuje na neažurnost i neefikasnost u postupanju i radu prvenstveno prvostepenog suda, a što je na posledicu imalo nerazumno dugo trajanje postupka. S tim u vezi, Ustavni sud je ukazao na to da čak i u situaciji da je veštak, nepostupanjem po nalogu suda, doprineo dužem trajanju postupka, na sudu bilo da u cilju efikasnog vođenja postupka, veštaka pozove, opomene, pa čak i kazni , a što je sud učinio samo jednom. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da je sam podnosilac traženjem novih i dopunskih veštačenja doprineo dužem trajanju postupka, ali je po oceni Ustavnog suda, upravo na prvostepenom sudu bilo da proceni da li je u konkretnom slučaju bilo potrebno ili ne odrediti novo veštačenje ili njegovu dopunu, te da, stoga , duže trajanje postupka koje je posledica određivanja novih i dopunskih veštačenja, predstavlja period podeljene odgovornosti za duže trajanje postupka (videti: presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Šundov protiv Hrvatske, broj 13876/03, od 13. aprila 2006. godine, stav 30 .). Ustavni sud je dalje ocenio da činjenica da je prvostepeni sud doneo presudu koja je kasnije ukinuta i predmet vraćen na ponovo odlučivanje, takođe predstavlja razlog koji je doprineo dužem trajanju postupka, a koji se može pripisati sudu (videti: presudu Evropskog suda za ljudska prava i predmetu Božić protiv Hrvatske, broj 22457/09, presuda od 29. juna 2006. godine, stav 39 .).

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio i ocenio da je dužem trajanju postupka doprinelo i ponašanje podnosioca ustavne žalbe koje se ne može opravdati legitimnim i razumnim korišćenjem procesnih sredstava. Pri tome, Ustavni sud ističe da pod doprinosom podnosioca ne podrazumeva jedino i isključivo već pomenute predloge za nova i dopunska veštačenja, kao i preciziranje tužbenih zahteva, budući da je ovakvo ponašanje dozvoljeno u kontekstu korišćenja raspoloživih procesnih sredstva, a u cilju ostvarenja postavljenih zahteva koji su predmet konkretnog parničnog postupka (videti: presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Sokolov protiv Rusije, broj 3734/02 od 22. septembra 2005. godine , stav 38. i Surmeli protiv Nemačke, broj 75529/01 od 8. juna 2006. godine, stav 131 .), i da je u pitanju podeljena odgovornost suda i podnosioca za duže trajanje postupka. Međutim, činjenica da je po predlogu stranaka postupak bio u prekidu više od četiri godine, te da je kasnije zbog „neopravdanog“ nedolaska podnosioca na raspravu sud odredio i mirovanje postupka koje je trajalo osam meseci , nesporno predstavljaju one okolnosti koje se mogu oceniti kao značajan doprinos podnosioca ustavne žalbe ukupnom trajanju postupka. Takođe, Ustavni sud je ocenio da se u osporenom postupku odlučivano o značajnom pravu podnosioca ustavne žalbe.

S obzirom na prethodno navedeno, a posebno neažurnost i neefikasnost prvostepenog suda, Ustavni sud je ocenio da utvrđeni doprinos podnosioca ustavne žalbe dužem trajanju postupka, ne može opravdati ukupno trajanje postupka od 22 godina i pet meseci.

Imajući u vidu izneto , Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 3043/07, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava , Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i utvrđeni doprinos podnosioca dužem trajanju postupka. P o oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti