Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na slobodu

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na slobodu i hitno sudsko preispitivanje zakonitosti pritvora. Ocenjeno je da je sud hitno odlučio o žalbi na rešenje o produženju pritvora i da pritvor nije bio nezakonit.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danila Dimovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Danila Dimovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 701/11 od 22. marta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danilo Dimović iz Subotice podneo je Ustavnom sudu 31. marta 2011. godine, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 701/11 od 22. marta 2011. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije i člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je 9. marta 2011. godine Osnovni sud u Subotici, u krivičnom postupku koji se vodi protiv podnosioca ustavne žalbe, doneo rešenje Kv. 299/11 i podnosiocu produžio pritvor. Branilac podnosioca ustavne žalbe je 11. marta 2011. godine protiv navedenog rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu, o kojoj je Apelacioni sud u Novom Sadu odlučio 22. marta 2011. godine osporenim rešenjem Kž. II 701/11. Drugostepeno rešenje je podnosiocu ustavne žalbe i njegovom braniocu dostavljeno 29. marta 2011. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da iz svega navedenog proizlazi da sud nije hitno odlučio o njegovoj žalbi, na način na koji to jemči odredba člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije i odredba člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Podnosilac ustavne žalbe dalje ističe da ni on, ni njegov branilac, nisu bili obavešteni o sednici veća Osnovnog suda u Subotici koje je odlučivalo o produženju pritvora, te usled toga nije mogao da aktivno učestvuje u donošenju odluke o pritvoru, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo iz člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Konačno, podnosilac ustavne žalbe ističe i povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, navodeći da je njegovo lišenje slobode bilo bez pravnog osnova u periodu od 16. februara 2011. godine do 9. marta 2011. godine. Smatra da je, imajući u vidu da je rešenje o produženju pritvora Osnovnog suda u Subotici Kv. 175/11 od 16. februara 2011. godine bilo ukinuto, prestao da postoji pravni osnov za njegovo zadržavanje u pritvoru, jer nije doneto novo rešenje koje bi obuhvatilo navedeni period pritvaranja.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu prava iz člana 27. st. 1. i 3. Ustava i člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i naloži da mu se naknadi nematerijalna šteta.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Osnovnog suda u Subotici Su. VIII-43 broj 9/11 od 16. maja 2011. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pred Osnovnim sudom u Subotici vodi se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika, po optužnici Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 237/11 od 14. februara 2011. godine.

Podnosilac ustavne žalbe se nalazi u pritvoru od 24. januara 2011. godine po rešenju istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 81/11 od 25. januara 2011. godine, koji mu je određen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP).

Krivično vanpretresno veće Osnovnog suda u Subotici je, odlučujući o postojanju daljih razloga za pritvor nakon podignute optužnice, 16. februara 2011. godine donelo rešenje Kv. 175/11 kojim je pritvor podnosiocu ustavne žalbe produžen, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe je protiv rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu. Apelacioni sud u Novom Sadu je 2. marta 2011. godine rešenjem Kž. II 463/11 izjavljenu žalbu uvažio, ukinuo rešenje Osnovnog suda u Subotici Kv. 175/11 od 16. februara 2011. godine, predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i odredio da okrivljeni, ovde podnosilac ustvne žalbe, ostaje u pritvoru do dalje odluke suda.

Osnovni sud u Subotici je rešenjem Kv. 299/11 od 9. marta 2011. godine prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor, koji po tom rešenju može trajati najduže 30 dana, odnosno do 8. aprila 2011. godine.

Branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, je protiv rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu 11. marta 2011. godine, koja je u Osnovnom sudu u Subotici primljena isti dan.

Dostavna naredba da se izjavljena žalba zajedno sa spisima predmeta dostavi Apelacionom sudu na odlučivanje je data 17. marta 2011. godine, istog dana kada su vraćene dostavnice o prijemu prvostepenog rešenja.

Izjavljena žalba sa spisima predmeta je primljena u Apelacionom sudu u Novom Sadu 21. marta 2011. godine, koji je 22. marta 2011. godine doneo osporeno rešenje Kž. II 701/11 i odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe.

Spisi predmeta vraćeni su Osnovnom sudu u Subotici 29. marta 2011. godine i istog dana su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac primili osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu.

4. Odredbama člana 27. Ustava zajemčeno je, pored ostalog: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.).

Odredbom člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jemči se svakom ko je lišen slobode pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) je propisano: da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 141. stav 2); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)).

Članom 142a ZKP propisano je da odluku o određivanju pritvora istražni sudija ili veće donosi po saslušanju okrivljenog, a da se odluka o produženju ili ukidanju pritvora donosi u sednici veća, izuzev u slučaju iz člana 145. ovog zakonika (tačka 1)); da saslušanju iz stava 1. ovog člana mogu da prisustvuju javni tužilac i branilac okrivljenog (tačka 2)); da je sud je dužan da na pogodan način obavesti javnog tužioca i branioca okrivljenog o vremenu i mestu saslušanja iz stava 1. ovog člana i da se saslušanje može obaviti i u odsustvu obaveštenih lica (tačka 3)); da se o saslušanju ili sednici veća na kojoj se odlučuje o pritvoru vodi poseban zapisnik koji se prilaže spisima (tačka 4)); da se izuzetno od stava 1. ovog člana odluka o određivanju pritvora se može doneti bez saslušanja okrivljenog ako poziv za saslušanje nije mogao da mu bude uručen zbog nedostupnosti ili neprijavljivanja promene adrese ili ako postoji opasnost od odlaganja (tačka 5)).

Članom 146. ZKP propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (tačka 1)); da je veće je dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (tačka 2)); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (tačka 3)).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP propisano je: da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje i da kad sud, rešavajući po žalbi protiv rešenja kojim se o određuje, ukida ili produžava pritvor, rešenje ukine i predmet uputi na ponovno odlučivanje, dužan je da istovremeno odluči i o pritvoru (član 401. st. 1, 3. i 4.).

Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) je propisano: ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. (iznuda - član 214. stav 1.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už - 314/2007 od 23. aprila 2009. godine, tačka 6. obrazloženja), naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Ustavni sud ističe da odredba člana 27. stav 3. Ustava, garantujući licu lišenom slobode pravo žalbe sudu, jemči i pritvorenom licu pravo da pokrene postupak pred sudom u kome će se preispitati zakonitost njegovog pritvaranja i jemči da će sud u tom postupku odluku doneti hitno, te narediti njegovo puštanje na slobodu, ukoliko utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito.

Odgovor na pitanje da li je period ispitivanja zakonitosti pritvora od strane suda u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud je već dao u svojim odlukama Už - 39/2007 od 16. jula 2009. godine i Už - 1254/2009 od 8. oktobra 2009. godine, kada je izneo stav da jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora upućuje da i svaka sledeća odluka o žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva naročite hitnosti.

Međutim, Ustavni sud ističe da se ispitivanje daljih postojanja razloga za pritvor nakon podizanja optužnice, a pre njenog stupanja na pravnu snagu, vrši po službenoj dužnosti od strane nadležnog suda na 30 dana. U slučaju da postoje razlozi da se okrivljeni zadrži u pritvoru nakon podizanja optužnice, krivično vanpretresno veće nadležnog suda će doneti rešenje o produženju pritvora. Mogućnost izjavljivanja žalbe protiv odluke kojom se pritvor produžava prilikom preispitivanja, zapravo predstavlja dodatno ispitivanje njegove opravdanosti i zakonske zasnovanosti. Stoga, iako sud koji odlučuje o žalbi, saglasno odredbi člana 27. stav 3. Ustava, odluku o zakonitosti lišenja slobode mora doneti hitno, standard hitnosti je manje zahtevan kada dođe do postupanja suda koji o žalbi odlučuje. Ovakav stav Ustavnog suda saglasan je i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je „standard hitnosti manje strog kada je reč o postupku pred žalbenim sudom... jer, ako je pritvor potvrđen od strane suda, mora se smatrati zakonitim i nearbitrernim čak i kada je žalba dozvoljena, a naredni postupak po žalbi treba da pruži dodatne garancije koje, pre svega, imaju za cilj dodatnu procenu celishodnosti produženja pritvora. Stoga je Sud manje zabrinut zbog brzine postupka pred žalbenim sudom kada je ožalbenu pritvorsku odluku takođe doneo sud, što znači da je prethodno sprovedeni postupak imao sudsku prirodu i omogućio je pritvoreniku odgovarajuće proceduralne garancije" (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu Veliyev protiv Rusije, broj 24202/05 od 24. juna 2010. godine, stav 164.).

Ustavni sud, takođe, ističe da se postojanje povrede prava lica lišenog slobode iz člana 27. stav 3. Ustava, mora utvrditi u svetlu činjenica svakog konkretnog slučaja.

6. Polazeći od svega navedenog, a ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je postupak po žalbi protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 299/11 od 9. marta 2011. godine, kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor, trajao 18 dana, računajući od 11. marta 2011. godine kada je branilac izjavio žalbu, do 29. marta 2011. godine kada su spisi predmeta vraćeni istom sudu nakon donošenja odluke o žalbi (osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 701/11 od 22. marta 2011. godine) i kada su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac drugostepenu odluku primili.

Ustavni sud je ocenio da je žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv rešenja o produženju pritvora Osnovnog suda u Subotici bila razmotrena u skladu sa zahtevom hitnosti utvrđenim odredbom člana 27. stav 3. Ustava. Činjenica da žalba nije odmah po prijemu poslata na odlučivanje u Apelacioni sud u Novom Sadu, sama po sebi, nije dovoljna da bi se utvrdila povreda prava podnosioca ustavne žalbe. Ovo iz razloga što je u konkretnom slučaju bilo neophodno da se sve dostavnice o uručenju prvostepenog rešenja vrate u Osnovni sud u Subotici, koji je isti dan po njihovom prijemu, spise predmeta zajedno sa izjavljenom žalbom prosledio Apelacionom sudu na odlučivanje. Takođe, u konkretnom slučaju, Apelacioni sud u Novom Sadu je odluku o žalbi doneo dan nakon njenog prijema. Kako se postupak po žalbi na rešenje o produženju pritvora sprovodi i pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom, to se žalbeni postupak mora posmatrati kao jedinstvena celina. Stoga se ni postupanje prvostepenog suda ne može smatrati nekompatibilnim sa zahtevom hitnosti koju predviđa član 27. stav 3. Ustava.

7. Ustavni sud je cenio i navode podnosioca ustavne žalbe da je Osnovni sud u Subotici doneo rešenje o produženju pritvora Kv. 299/11 na sednici veća o kojoj podnosilac i njegov branilac nisu bili obavešteni, te stoga nisu mogli da aktivno učestvuju u donošenju odluke o tome da li će mu pritvor biti produžen, već su samo imali mogućnost da izjave žalbu protiv navedenog rešenja, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo iz člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Međutim, Ustavni sud ukazuje da je, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe pritvor određen rešenjem Osnovnog suda u Subotici Ki. 81/11 od 25. januara 2011. godine, nakon što je istražni sudija okrivljenog, ovde podnosioca, saslušao i doneo rešenje o sprovođenju istrage. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe saslušan kada mu je pritvor određen, te je nesporno da su osnovne procesne garancije, kao što je usmeno ročište, poštovane u konktekstu člana 5. stav 4. Konvencije i nije od značaja što pri narednoj kontroli pritvora podnosilac ustavne žalbe nije ponovo saslušan, niti je takva obaveza kod donošenja rešenja o produženju pritvora propisana Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku. Naime, na osnovu jasnih odredaba člana 142a st. 1. i 4. ZKP, obaveza suda da prethodno sasluša okruvljenog, pa time i da obezbedi njegovo prisustvo, postoji samo kod odlučivanja o određivanju pritvora, dok se naknadne odluke suda kojima se pritvor produžava ili ukida donose u nejavnoj sednici veća, bez prisustva okrivljenog ili njegovog branioca, uz obavezu jedino da se na toj sednici vodi poseban zapisnik koji se prilaže spisima.

8. Navode podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo iz člana 27. stav 1. Ustava, jer je njegovo lišenje slobode bilo bez pravnog osnova u periodu od 16. februara 2011. godine do 9. marta 2011. godine, budući da je rešenje o produženju pritvora Osnovnog suda u Subotici Kv. 175/11 od 16. februara 2011. godine bilo ukinuto, Ustavni sud je ocenio neosnovanim.

Naime, Ustavni sud podseća da je u svojoj Odluci Už - 314/2007 od 23. aprila 2009. godine izneo stav da donošenjem rešenja drugostepog suda kojim se po žalbi ukida rešenje o produženju pritvora i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ne znači da je pritvor ukinut, pozivajući se i na praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je izneo mišljenje da: „Kada je nalog za lišenje slobode kasnije poništen od strane višeg suda to nije automatski retroaktivno uticalo na valjanost pritvora“ (videti, između ostalih, Bozano v. France, od 18. novembra 1986. godine, stav 55. i Douiyeb v. Holland, od 8. avgusta 1999. godine, st. 44. do 45.). U istoj odluci je Ustavni sud istakao da pritvor nastupa donošenjem rešenja o određivanju pritvora i prestaje donošenjem rešenja o ukidanju pritvora, dok se rešenjem o produženju pritvora kontroliše da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru.

U konkretnom slučaju, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe bio produžen za 30 dana nakon podizanja optužnice, a pre njenog stupanja na pravnu snagu, rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 175/11 od 16. februara 2011. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu je 2. marta 2011. godine rešenjem Kž. II 463/11 izjavljenu žalbu uvažio, ukinuo rešenje Osnovnog suda u Subotici Kv. 175/11 od 16. februara 2011. godine, predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i odredio da okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, ostaje u pritvoru do dalje odluke suda, u skladu sa odredbom člana 401. stav 4. ZKP. Osnovni sud u Subotici je potom doneo novo rešenje Kv. 299/11 od 9. marta 2011. godine i prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor na najduže 30 dana, koje rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 701/11 od 22. marta 2011. godine. Iz navedenog proizlazi da, u konkretnom slučaju, činjenica da je prvostepeno rešenje o produženju pritvora bilo ukinuto po žalbi, ne znači da je dalje trajanje pritvora bilo nezakonito, jer je drugostepeni sud izričito odredio da okrivljeni ostaje u pritvoru do dalje odluke suda, odnosno nije doneo odluku da se pritvor kao mera ukida i da se okrivljeni ima odmah pustiti na slobodu.

9. S obzirom na sve do sada izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena prava zajemčena odredbama člana 27. st. 1. i 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

10. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na slobodu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti