Odluka Ustavnog suda o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu u delu kojim se utvrđuje povreda prava na hitno odlučivanje o zakonitosti lišenja slobode. Nadležni sud nije odlučio o žalbi na rešenje o pritvoru u ustavnom i zakonskom roku od 48 sati.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vase Nenadova, Vladimira Varge i Dejana Kolompara, svih iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Vase Nenadova, Vladimira Varge i Dejana Kolompara i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Subotici Ki. 19/11 od 12. marta 2011. godine, u kome je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Subotici Kv. 74/11 od 21. marta 2011. godine, povređeno Ustavom garantovano pravo podnosilaca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

 

O b r a z l o ž e nj e

                       

1. Vasa Nenadov, Varga Vladimir i Dejan Kolompar, svi iz Subotice, podneli su Ustavnom sudu 31. marta 2011. godine, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Subotici Ki. 19/11 od 12. marta 2011. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 74/11 od 21. marta 2011. godine, zbog povrede prava iz člana 27. st. 1. i 3. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Ki. 19/11 od 12. marta 2011. godine prema podnosiocima ustavne žalbe određen pritvor, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. Protiv rešenja o određivanju pritvora branilac podnosilaca ustavne žalbe je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 74/11 od 21. marta 2011. godine. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da u rešenju o određivanju pritvora nije obrazložena osnovana sumnja, „već se samo navodi da ona postoji ali ne i zašto i iz čega“, te zaključuju da nisu dati dovoljni i relevantni razlozi za njihovo pritvaranje, odnosno „da nisu dati dovoljni i relevantni razlozi za osnovanu sumnju“, čime im je povređeno pravo iz člana 27. stav 1. Ustava. Povredu ovog prava dodatno obrazlažu time da nisu dati „jasni i individualizovani razlozi za određivanje pritvora prema svakom od njih“, odnosno da dati razlozi nisu dovoljni da bi bili pritvoreni. Dalje se navodi da o žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora nije odlučeno u roku od 48 sati kako je to propisano odredbom člana 146. ZKP, te se ističe povreda prava iz člana 27. stav 3. Ustava. Konačno, podnosioci ustavne žalbe ističu da je saslušanje četiri svedoka zakazano za 13. april 2011. godine, te smatraju da trajanje pritvora nije svedeno na najkraće neophodno vreme, jer je do podnošenja ustavne žalbe postupajući sud „odlučivao samo o žalbama na pritvor i rešenje o sprovođenju istrage“.

Predložili su da se ustavna žalba usvoji i utvrdi povreda navedenih prava, da se ponište osporena rešenja i dosude troškovi zastupanja pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

U vreme podnošenja ustavne žalbe pred Višim sudom u Subotici vođen je istražni postupak u predmetu Ki. 19/11 protiv Vase Nenadova, Varga Vladimira i Dejana Kolompara, ovde podnosilaca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da su Vasa Nenadov i Vladimir Varga izvršili tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, a Dejan Kolompar dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Osporenim rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Subotici Ki. 19/11 od 12. marta 2011. godine prema podnosiocima ustavne žalbe je određen pritvor, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP). Obrazlažući svoju odluku, istražni sudija je, pored ostalog, naveo da „postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, jer postoji osnovana sumnja da su u kratkom vremenskom periodu od 25. februara 2011. godine do 10. marta 2011. godine izvršili tri istovrsna krivična dela koja spadaju u grupu krivičnih dela protiv imovine, što znači da je zaštitni objekat kod tih krivičnih dela imovina a da je motiv okrivljenih za činjenjem tih krivičnih dela bio pribavljanje protivpravne imovinske koristi, pa ovo uz činjenicu da su okrivljeni nezaposleni, bez stalnih i dovoljnih primanja za egzistencijalne potrebe njihovih porodica, ima karakter gore opisanih osobitih okolnosti. Ovo posebno ako se ima u vidu da je okrivljeni Vasa Nenadov po sopstvenoj izjavi osuđivan kao maloletnik „jer je jednom komšiji palio seno“, kojom prilikom mu je izrečena uslovna osuda, a da je prema izvodu iz kaznene evidencije osuđivan od strane Osnovnog suda u Zrenjaninu zbog krivičnog dela iz člana 275. stav 2. Krivičnog zakonika kojom prilikom mu je izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od dva meseca sa vremenom proveravanja od jedne godine, s tim da je presuda postala pravnosnažna dana 17. decembra 2010. godine. Sem toga i ovo krivično delo iako spada u krivično delo protiv životne sredine, prema odredbama Krivičnog zakonika čini se u nameri da se oboreno drvo proda, što opet ukazuje na pobude sticanja protivpravne imovinske koristi...“.

Protiv navedenog rešenja branilac podnosilaca ustavne žalbe je 14. marta 2011. godine izjavio žalbu u kojoj je, pored ostalog, istakao da su razlozi za pritvor dati u odnosu na grupu, a ne na svakog od okrivljenih pojedinačno.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 74/11 od 21. marta 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, sa obrazloženjem da je pravilno postupio istražni sudija kada je protiv okrivljenih odredio pritvor iz razloga predviđenog članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP, „s obzirom da su ispunjeni svi uslovi koje ova odredba zahteva i to u odnosu na sve okrivljene“. Dalje je navedeno da „okrivljeni Vasa Nenadov je ranije osuđivan zbog krivičnog dela iz člana 275. stav 2. krivičnog zakonika od strane Osnovnog suda u Zrenjaninu koje delo sadrži imovinsku komponentu....a protiv Vladimira Varge se pred ovim sudom vode dva krivična postupka zbog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. Krivičnog zakonika pod brojem Kim. 27/10 i Kim 32/10, šo uz osnovanu sumnju da su u kratkom vremenskom periodu izvršili dva, odnosno tri krivična dela razbojništva i uz činjenicu da je reč o licima bez zaposlenja i stalnih izvora prihoda (ovo i u odnosu na Dejana (Štefana) Kolompara), sve zajedno uzevši predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni ukoliko bi se našli na slobodi mogli ponoviti krivično delo“.

Prema podnosiocima ustavne žalbe pritvor je ukinut rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1173/11 od 13. maja 2011. godine i istog dana su pušteni na slobodu.

4. Odredbama člana 27. Ustava zajemčeno je, pored ostalog: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.) i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.).

Odredbom člana 31. stav 1. Ustava utvrđeno je, pored ostalog, da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora.

Odredbom člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jemči se svakom ko je lišen slobode pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) propisano je: da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (član 141. stav 1.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3));

Članom 143. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se pritvor određuje rešenjem nadležnog suda (stav 1.); da protiv rešenja o pritvoru stranke mogu izjaviti žalbu veću (član 24. stav 6), da se žalba, rešenje o pritvoru i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 4.); da je u slučajevima iz st. 4. i 5. ovog člana veće koje odlučuje o žalbi dužno da donese i dostavi odluku u roku od 48 sati (stav 6.).

5. Podnosioci ustavne žalbe su istakli povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava i člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, navodeći da im je povređeno pravo na hitno odlučivanje o žalbi na pritvor, jer je prošlo sedam dana od dana kada su izjavili žalbu do dana kada je o njoj odlučeno, odnosno osam ili devet dana do dana prijema odluke po žalbi. Ustavni sud pre svega konstatuje da su odredbe člana 27. stav 3. Ustava i člana 5. stav 4. Konvencije sadržinski identične i da jemče licu lišenom slobode, pa time i pritvorenom licu, pored ostalog, da će sud hitno odlučiti o zakonitosti lišenja slobode. Međutim, ustavotvorac se nije zadržao na navedenim garancijama, već je odredbom člana 30. stav 3. Ustava zajemčio pritvorenom licu da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da su okrivljeni, ovde podnosioci ustavne žalbe, preko branioca, 14. marta 2011. godine izjavili žalbu na rešenje kojim im je određen pritvor i da je Viši sud u Subotici 21. marta 2011. godine o žalbi odlučio. Dakle, postupak po žalbi na rešenje Višeg suda u Subotici Ki. 19/11 od 12. marta 2011. godine trajao je sedam dana, računajući od 14. marta 2011. godine kada je žalba izjavljena, do 21. marta 2010. godine, kada je Viši sud u Subotici o žalbi odlučio. Ustavni sud je sledom iznetog ocenio da odluka o žalbi branioca okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja o određivanju pritvora Višeg suda u Subotici nije bila hitno razmotrena, odnosno da sud nije hitno odlučio, jer nije doneo odluku o žalbi na pritvor u Ustavom utvrđenom roku od 48 časova, te je u ovom delu ustavnu žalbu usvojio.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 27. stav 1. Ustava, Ustavni sud podseća da iz navedene ustavne odredbe proizlazi da je za zakonitost lišenja slobode neophodno da kumulativno postoje dva uslova. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 142. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda, ako postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. U tački 3) člana 142. stav 1. ZKP je propisano da se pritvor protiv nekog lica može odrediti ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti. Dakle, nadležni sud je dužan da utvrdi i obrazloži koje su to osobite okolnosti koje ukazuju na bojazan da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postipka.

Polazeći od svega navedenog, a ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Subotici Ki. 19/11 od 12. marta 2011. godine, podnosiocima ustavne žalbe pritvor određen zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, te da im je pritvor određen na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, jer je sud našao da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo. Rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Subotici Kv. 74/11 od 21. marta 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosilaca ustavne žalbe i potvrđeno je prvostepeno rešenje o određivanju pritvora po navedenom pritvorskom osnovu, jer je veće utvrdilo da je istražni sudija pravilno postupio kada je prema podnosiocima ustavne žalbe odredio pritvor iz razloga predviđenog članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Istovremeno, vanpretresno veće je dalo individualizovane pritvorske razloge za sva tri podnosioca ustavne žalbe.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, osporena rešenja Višeg suda u Subotici zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi za određivanje pritvora prema podnosiocima ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Sudovi su obrazložili koje okolnosti u konkretnom slučaju predstavljaju one osobite okolnosti koje opravdavaju bojazan da bi podnosioci ustavne žalbe boravkom na slobodi mogli ponoviti krivično delo, te da je zbog toga protiv podnosioca neophodno određivanje pritvora iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1173/11 od 13. maja 2011. godine, pritvor podnosiocima ustavne žalbe ukinut, jer je taj sud našao da više ne postoje razlozi za njihovo dalje zadržavanje u pritvoru i oni su pušteni na slobodu.

Ustavni sud je cenio i navode podnosilaca da je Viši sud u Subotici odugovlačio istražni postupak, iz čega su zaključili da im je povređeno pravo iz člana 31. stav 1. Ustava „da sud svede trajanje pritvora na najkraće moguće vreme, imajući u vidu razloge pritvora“, ali ih je ocenio očigledno neosnovanim, jer je ustavna žalba podneta svega deset dana nakon što su rešenja o određivanju pritvora i sprovođenju istrage prema podnosiocima postala pravnosnažna.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi iz ustavne žalbe da su podnosiocima povređena prava zajemčena odredbama člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, pa je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

Kako je Sud odlučio odbijanjem ustavne žalbe u ovom delu, to je predlog podnosilaca ustavne žalbe za poništaj osporenih rešenja bespredmetan.

7. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ocenio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosilaca ustavne žalbe u ovom slučaju ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević