Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je pogrešno odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen, navodeći da nije korišćen redovan pravni lek, što je suprotno stanju u spisima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. E . iz Valjeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. decembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D . E . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1258/2018 od 20. novembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredom člana 32. s tav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1258/2018 od 20. novembra 2018. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1163/17 od 26. februara 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. E . iz Valjeva podneo je Ustavnom sudu, 17. decembra 2018. godine, preko punomoćnika D. Ž, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1258/2018 od 20. novembra 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe;

- da je obrazloženje osporenog rešenja suprotno stanju u spisima predmeta, jer je okrivljeni koristio redovan pravni lek protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1163/17 od 26. februara 2018. godine, kao i da je presudu istog suda Kž.3. 12/18 primio 4. septembra 2018. godine;

- da su oba kumulativna uslova za podnošenje zahteva za zaštitu, zakonitosti, propisana članom 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku , ispunjena u konkretnom slučaju.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i naloži Vrhovnom kasacionom suda da odluči o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta K. 354/17 Osnovnog suda u Valjevu i dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, između ostalog, utvrdio:

- da je presudom Osnovnog suda u Valjevu K. 101/13 od 10. maja 2017. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo utaje iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 806/17 od 25. jula 2017. godine ukinuta presuda Osnovnog suda u Valjevu K. 101/13 od 10. maja 2017. godine;

- da je presudom Osnovnog suda u Valjevu K. 354/17 od 30. avgusta 2017. godine okrivljeni oslobođen od optužbe;

- da je presudom Apelacionog suda u Valjevu Kž.1. 1163/17 od 26. februara 2018. godine usvojena žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu, te je preinačena presuda Osnovnog suda u Valjevu K. 354/17 od 30. avgusta 2017. godine, tako što je okrivljeni oglašen krivim da je učinio krivično delo utaje iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine;

- da su branilac okrivljenog i okrivljeni (ovde podnosilac ustavne žalbe) protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1163/17 od 26. februara 2018. godine izjavili žalbu 18. aprila 2018. godine;

- da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.3. 12/18 od 6. jula 2018. godine odbijena kao neosnovana zajednička žalba okrivljenog i njegovog branioca advokata D. Ž, a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1163/17 od 26. februara 2018. godine je potvrđena;

- da je podnosilac ustavne žalbe 2. oktobra 2018. godine, preko branioca , podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1163/17 od 26. februara 2018. godine;

- da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1258/2018 od 20. novembra 2018. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „kako iz spisa predmeta proizlazi da okrivljeni D . E . i njegov branilac nisu izjavili žalbu na presudu drugostepenog suda, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog i njegovog branioca, pa je podneti zahtev ocenjen kao nedozvoljen“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu .

Odredbom člana 485. Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ) propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon (stav 1. tačka 1.), kao i da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tač 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 39. tač. 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek (član 485. stav 4.).

5. Ustavni sud je, iz spisa predmeta K. 354/17 Osnovnog suda u Valjevu, utvrdio da su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac izjavili zajedničku žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1163/17 od 26. februara 2018. godine, a koja žalba je odbijena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.3. 12/18 od 6. jula 2018. godine.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vr hovnog kasacionog suda Kzz. 1258/2018 od 20. novembra 2018. godine , odbačajem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D. E , procesno pravo primenjeno očigledno pogrešno i arbitrerno na štetu podnosioca ustavne žalbe, te je, stoga , utvrdio da je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i to u pogledu prava na pristup sudu kao elementa navedenog prava.

Imajući u vidu napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D . E . – advokata D . Ž , izjavljenom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1163/17 od 26. februara 2018. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na pristup sudu kao elementa prava na pravično suđenje. Stoga je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.