Odbacivanje ustavne žalbe zbog preispitivanja činjeničnog stanja i primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka. Podnosilac, umesto navođenja ustavnopravnih razloga, zahteva da Ustavni sud kao instancioni sud ponovo ocenjuje dokaze, utvrđeno činjenično stanje i pravilnost odluke o prethodnom pitanju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1449/2008
02.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rajka Vučetića iz sela Koritnika, opština Ivanjica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Rajka Vučetića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Ivanjici P. 527/05 od 9. oktobra 2007. godine i presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1155/08 od 16. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rajko Vučetić iz sela Koritnika, opština Ivanjica, je preko punomoćnika Petra K. Lukačevića, advokata iz Ivanjice, 4. decembra 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Ivanjici P. 527/05 od 9. oktobra 2007. godine i presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1155/08 od 16. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajamčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je mu je u predmetnom parničnom postupku povređen i „član 3. Ustava Srbije koji garantuje vladavinu prava“.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Opštinski sud u Ivanjici u predmetnom parničnom postupku radi naknade štete raspravljao kao prethodno pravno pitanje, pitanje prava svojine na delu katastarske parcele 966 KO Koritnik između njega, kao zemljišnoknjižnog vlasnika, i tuženog koji „nema svojinskih pretenzija“. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, pitanje prava svojine na navedenoj katastarskoj parceli moralo se raspraviti u posebnom parničnom postupku između njega i oca tuženog, te je tom slučaju predmetni parnični postupak trebao biti prekinut do okončanja takvog spora. Takvo postupanje sudova podnosilac ustavne žalbe ocenjuje kao nezakonito. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je sud, pošto nije bilo posebnog svojinskog spora, trebao da usvoji njegov tužbeni zahteve i dosudi naknadu štete. Pored toga, podnosilac ustavne žalbe ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno ocenio izvedene dokaze i da je pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, te da iz tih razloga nije pravilno odlučio o pravu svojine na delu navedene katastarske parcele. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Ivanjici P. 527/05 od 9. oktobra 2007. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se obaveže tuženi Radoljub Vučetić iz sela Koritnika, opština Ivanjica, da mu na ime materijalne štete isplati opredeljeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. oktobra 2007. godine. U predmetnom parničnom postupku tužilac je tražio naknadu materijalne štete za stabla posečena u šumi koja se, prema podacima u katastru, nalazi na katastarskoj parceli 966 KO Koritnik, čiji je vlasnik tužilac. U postupku se kao sporno postavilo pitanje vlasništva nad delom navedene parcele na kojoj je tuženi posekao određen broj stabala. Prvostepeni sud je, nakon sprovedenog dokaznog postupka, utvrdio da je otac tuženog stekao pravo svojine na spornom delu nepokretnosti na osnovu održaja, te da tužilac nije vlasnik te parcele i da stoga nema umanjenja tužiočeve imovine, pa je iz tih razloga odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Osporenom presudom Okružnog suda u Užicu Gž. 1155/08 od 16. oktobra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Ivanjici P. 527/05 od 9. oktobra 2007. godine.

4. Ustavni sud nalazi da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, već da podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda zahteva da postupa kao instancioni sud, koji bi ponovo vršio ocenu dokaza izvedenih u pravnosnažno okončanom postupku pred redovnim sudovima. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati dokaze izvedene u parničnom postupku, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.

Navodi podnosioca ustavne žalbe da prvostepeni sud nije mogao u predmetnom parničnom postupku radi naknade štete odlučivati i o pravu svojine na katastarskoj parceli 966 KO Koritnik, kao prethodnom pitanju, takođe nisu osnovani, imajući u vidu odredbu člana 12. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), kojom je propisano da kad odluka zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ, sud može rešiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije određeno.

Ustavni sud konstatuje da je saglasno odredbi člana 170. Ustava nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi isključivo ocenjuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili nosioca javnog ovlašćenja učinjena povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava ili slobode. Stoga se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se isticanje povreda učinjenih aktima čije je donošenje prethodilo podnošenju ustavne žalbe i koji se ustavnom žalbom osporavaju, dovesti u neposrednu vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenih prava. Iz tih razloga Ustavni sud ističe da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, kao viši sud u odnosu na sudove koji su doneli osporene odluke, još jednom ispituje njihovu zakonitost, kao i da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini ustavnu žalbu samu po sebi dopuštenom.

Ukazivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu načela vladavine prava iz člana 3. Ustava, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za odlučivanje u konkretnom ustavnosudskom predmetu jer, s obzirom na svoju prirodu i sadržinu, ova ustavno načelo ne može biti povređena osporenim aktima.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog preispitivanja činjeničnog stanja i primene prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti