Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe računa se od dostavljanja drugostepene presude, jer je vanredni pravni lek koji su podnosioci koristili odbačen kao nedozvoljen.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radeta Kažovića i Negovana Popovića, obojice iz Leposavića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Radeta Kažovića i Negovana Popovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 3983/07 od 12. juna 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Rade Kažović i Negovan Popović, obojica iz Leposavića podneli su Ustavnom sudu, preko punomoćnika Miladina M. Dabetića, advokata iz Beograda, 29. januara 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede načela zabrane diskrininacije i povrede prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama čl. 21. i 32. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom. Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vođen je radni spor radi naknade štete, koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1. 3983/07 od 12. juna 2008. godine. Pobijajući navedenu presudu Okružnog suda u Beogradu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, podnosioci ustavne žalbe su 29. jula 2008. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneli predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedene drugostepene presude. Kako Republičko javno tužilaštvo nije podiglo zahtev za zaštitu zakonitosti, već je stranke uputilo da to same učine, to su stranke izjavile ovaj vanredni pravni lek. Odlučujući o podnetom zahtevu, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Sgzz. 885/08 od 27. novembra 2008. godine zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen.
4. Po stavu Ustavnog suda, korišćenjem revizije smatra se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku, dozvoljeno i kada je izjavljeno na zakonom propisan način. Ovakav pravni stav može se primeniti i kad je u pitanju zahtev za zaštitu zakonitosti. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete o žalbi.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti koji su izjavili podnosioci ustavne žalbe, odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja drugostepene presude podnosiocima ustavne žalbe, a ne od dana kada su podnosioci primili rešenje Vrhovnog suda Srbije po vanrednom pravnom leku. Kako su podnosioci ustavne žalbe presudu Okružnog suda u Beogradu Gž1. 3983/07 od 12. juna 2008. godine primili pre 29. jula 2008. godine, kada su se obratili Republičkom javnom tužilaštvu sa predlogom da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedene presude, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da su ustavnu žalbu izjavili 29. januara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu Gž1. 3983/07 od 12. juna 2008. godine, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević