Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedopuštenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnosioca protiv više sudskih rešenja. Žalba je odbačena kao nedopuštena jer podnosilac nije iscrpeo pravna sredstva, osporeni akti ne odlučuju o njegovim pravima i obavezama, a navodi o povredi prava na suđenje u razumnom roku su neosnovani.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Miloradovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Miloradovića izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5256/05 od 12. januara 2007. godine, rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5256/05 od 14. maja 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 13478/07 od 1. jula 2008. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Miloradovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5256/05.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Miloradović iz Beograda je 8. decembra 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32, 36, 37, 58. i 59. Ustava Republike Srbije. Istovremeno podnosilac ustavne žalbe tvrdi i da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer nije odlučeno o njegovom zahtevu za donošenje „dopunske presude“, koji je podnet 24. novembra 2008. godine.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizilazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje kojim je konačno odlučeno o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, kao i da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5256/05 od 12. januara 2007. godine odbačena je tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer punomoćnik tužioca nije postupio po nalozima suda za uređenje tužbe. Ovo rešenje je dostavljeno punomoćniku tužioca 7. marta 2007. godine, sa poukom da je protiv njega dozvoljena žalba. Međutim podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaz da je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 13478/07 od 1. jula 2008. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5256/05 od 14. maja 2007. godine, kojim je odbačen kao nedozvoljen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.

4. Povodom osporavanja rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5256/05 od 12. januara 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da pre izjavljivanja ustavne žalbe podnosilac nije iscrpeo sva dozvoljena pravna sredstva, jer nije dostavio dokaz da je izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja, iako je o pravu na žalbu u osporenom rešenju postojala pravna pouka. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Takođe, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5256/05 od 14. maja 2007. godine i rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 13478/07 od 1. jula 2008. godine nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se dozvoli predlog za vraćanje u pređašnje stanje u parničnom postupku koji je okončan rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5256/05 od 12. januara 2007. godine. U tom smislu je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio kao nedopuštenu.

5. U pogledu isticanja povrede prava na suđenje u razumnom roku zbog neodlučivanja nadležnog suda o zahtevu za donošenje „dopunske presude“, Ustavni sud je utvrdio da u ovom delu ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu označenog ustavnog prava. Ovo stoga što je na osnovu dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe navedeni zahtev podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu 24. novembra 2008. godine, te da je od dana podnošenja zahteva za donošenje dopunske presude pa do dana izjavljivanja ustavne žalbe 8. decembra 2008. godine prošlo samo 13 dana. Samim tim tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo zato što nadležni prvostepeni sud nije u tako kratkom roku odlučio o njegovom zahtevu ne može biti prihvaćen kao ustavnopravni razlog, jer samo formalno pozivanje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, bez iznošenja pravno utemeljenih navoda, ne čini ustavnu žalbu dozvoljenom, pa je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u tom delu odbacio.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedopuštenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti