Povreda prava na imovinu odbijanjem upisa svojine nakon privatizacije

Kratak pregled

Usvojena je ustavna žalba privrednog društva i utvrđena povreda prava na imovinu. Odbijanje zahteva za upis prava svojine na poljoprivrednom zemljištu stečenom u postupku privatizacije, nakon što su državni organi verifikovali postupak, ocenjeno je kao neustavno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1450/2011
04.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Titel agro“ d.o.o. iz Titela, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „Titel agro“ d.o.o. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu U. 17988/10 od 28. januara 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po tužbi izjavljenoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-1348/09 od 24. decembra 2009. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Titel agro“ d.o.o. iz Titela, preko punomoćnika Predraga Bogovca, advokata iz Novog Sada, podnelo je 1. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu U. 17988/10 od 28. januara 2011. godine, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije i povrede načela iz člana 86. Ustava, kojim se garantuje ravnopravnost svih oblika svojine.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca za upis prava svojine na parcelama u katastarskim opštinama Gardinovci, Mosorin, Lok, Vilovo i Šajkaš; da je rešenjem nadležnog organa njegov zahtev odbijen kao neosnovan, kao i žalba koju je izjavio protiv prvostepenog rešenja; da je podnosilac, na zahtev nadležnog organa, dostavio obrazac P1, koji sadrži spisak svih parcela i oznaku PP - pravni posao; da je taj obrazac overen 25. februara 1999. godine od strane Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Žabalj – Odsek Titel; da je privatizacija društvenog preduzeća „Titel“
izvršena 2006. godine, kupovinom akcija od Akcijskog fonda.

U ustavnoj žalbi se, takođe, navodi: da je Ministarstvo za ekonomsku i vlasničku transformaciju - Direkcija za procenu vrednosti kapitala, u postupku kontrole, verifikovala procenjenu ukupnu vrednost osnovnog kapitala pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe, a u čiju procenu vrednosti je ušla i vrednost prava svojine na spornom poljoprivrednom zemljištu; da je u izveštaju tog Ministarstva navedeno da je kod procene vrednosti poljoprivrednog zemljišta prvenstveno utvrđena tačna površina obradivog zamljišta razvrstanog po klasama i ostalog zemljišta koje sačinjavaju pašnjaci, šume, trstik – močvara, površina pod kućama, dvorišta i kanala za navodnjavanje i da je tačan popis parcela sadržan u prilogu broj 5 i obrascu P1; da je u tom smislu i Akcijski fond Republike Srbije izdao potvrdu.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da su nadležni organi izdali odgovarajuće isprave u smislu odredbi člana 154. Zakona o opštem upravnom postupku, koje su osnov za upis prava na nepokretnostima, te da pravnosnažna rešenja Opštinskog suda u Titelu predstavljaju osnov za uknjižbu prava svojine na osnovu člana 58b Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima. Podnosilac ustavne žalbe navodi da se da je njegov pravni prethodnik stekao predmetno zemljište pravnim poslom i da nema uslova da ga Republika Srbija prevede u državnu svojinu. Podnosilac navodi da se „pouzdao u rad državnih organa koji su sprovodili postupak privatizacije“, a da Republika Srbija svojim postupanjem „krši sve zakonske propise, jer je određenu imovinu prodala, naplatila cenu, a zatim odbila da tu imovinu prenese u svojinu kupca“. Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi da su podnosiocu povređena prava iz čl. 58. i 86. Ustava i da poništi osporenu presudu i rešenja Republičkog geodetskog zavoda. Takođe se predlaže da Ustavni sud naloži da se u ponovljenom postupku uklone štetne posledice i podnosiocu nadoknadi šteta u iznosu od 800.000.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeni akt i priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Centar za katastar nepokretnosti Novi Sad – Služba za katastar nepokretnosti Titel broj 952-02-473/09 od 20. avgusta 2009. godine odbijen je kao neosnovan zahtev „Titel agro“ d.o.o. iz Titela (ovde podnosioca ustavne žalbe) za uknjižbu prava svojine na nepokretnostima u katastarskim opštinama Gardinovci, Mošorin, Lok, Viovo i Šajkaš, koje su označene u dispozitivu rešenja. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno:

- da je 30. juna 2009. godine podnosiocu naloženo da dopuni molbu tako što će dostaviti „potvrdu, odnosno saglasnost“ Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se upiše pravo svojine na nepokretnostima navedenim u molbi u korist podnosioca; da je podnosioca u ostavljenom roku dostavio dopis navedenog ministarstva;

- da je 30. jula 2009. godine podnosiocu naloženo da, u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine i Uputstvom o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica, dostavi obrazac P1 sa spiskom katastarskih parcela koje koristi, sa stanjem pre komasacije koja je u međuvremenu izvršena, te da za svaku parcelu dostavi prepis dokumentacije iz koje se vidi pravni osnov korišćenja zemljišta;

- da je podnosilac u ostavljenom roku dostavio P1. obrazac za predmetne katastarske opštine sastavljen 1999. godine, sa stanjem posle komasacije i overen od strane Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti – Odsek Titel, bez prepisa dokumentacije iz koje se vidi pravni osnov korišćenja zemljišta i bez potvrde Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da je izvršen popis poljoprivrednog zemljišta i razgraničenje državne i društvene svojine;

- da je pravni prethodnik „Titel agro“ d.o.o. iz Titela: „Titel“ a.d iz Titela; da je pravni prethodnik „Titel“ a.d. iz Titela „Titel“ d.p.p; da je pravni prethodnik „Titel“ d.p.p. iz Titela PIK „Titel“ iz Titela;

- da su sve nepokretnosti u katastarskim opštinama Gardinovci, Mošorin, Lok, Viovo i Šajkaš, koje su označene u dispozitivu rešenja, upisane u korist društvene svojine „Titel agro“ d.o.o, sa oblikom svojine: društvena, osim nepokretnosti upisanih u list broj 266 KO Lok i listove br. 860 i 262 KO Vilovo, koje su upisane u korist Repulike Srbije, sa oblikom svojine: državna;

- da je Ministarstvo za ekonomsku i vlasničku transformaciju – Direkcija za procenu vrednosti kapitala 5. marta 1999. godine verifikovalo procenjenu vrednost ukupnog osnovnog kapitala «Titel» d.p.p. iz Titela i utvrdilo da je postupak svojinske transformacije – sticanja akcija po osnovu upisa sproveden u svemu u skladu sa odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji;

- da je 3. oktobra 2007. godine u Registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre upisana promena sledećih podataka o privrednom subjektu „Titel“ a.d. iz Titela: umesto otvorenog akcionarskog društva upisano je društvo sa ograničenom odgovornošću; umesto naziva „Titel“ upisan je „Titel agro“; izvršena je promena osnivača – brisani su društveni kapital i akcijski kapital i upisani „Res trade“ sa udelom 61,71%, „Ćirić i sin Sakule“ d.o.o. sa udelom 19,73% i „Mbs tehno“ d.o.o. sa udelom 18,56%;

- da je Akcijskom fondu Republike Srbije i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje izvršen prenos preostalih akcija iz postupka privatizacije, nakon sprovedenog prvog kruga svojinske transformacije, jer drugog kruga otkupa akcija nije bilo i da je Akcijski fond izvršio prodaju tih akcija, tako da u njegovom portfelju nije ostala nijedna akcija „Titel“ a.d. iz Titela.

Prvostepeni organ je, polazeći od navedenog, ocenio da podneta dokumentacija dokazuje da je poljoprivredno preduzeće „Titel“ iz Titela izvršilo svojinsku transformaciju, promenu oblika, kapitala i naziva, ali da ta dokumentacija ne može biti pravni osnov za upis prava svojine na zemljištu, jer se ne radi ni o jednom slučaju iz člana 58. Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti i upisima prava na nepokretnostima. Dalje je ocenjeno da bi upis prava svojine u konkretnom slučaju bio protivan odredbama čl. 1, 3, 4. i 6. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine i odredbama Uputstva o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica, jer je pravni prethodnik podnosioca otpočeo svojinsku transformaciju pre nego što je Republičkom geodetskom zavodu dostavio potrebnu dokumentaciju. Prvostepeni organ je zaključio da podnosilac zahteva nije priložio dokaze da je izvršen popis predmetnog poljoprivrednog zemljišta u skladu sa Zakonom, niti je dostavio potvrdu nadležnog ministarstva da je izvršeno razgraničenje državne i društvene svojine na tom zemljištu. Imajući u vidu stanje pre izvršene komasacije, prvostepeni organ je našao da bi upisom prava svojine bile povređene i odredbe Zakona o vraćanju imovine crkvama i drugim verskim zajednicama, jer je pravni prethodnik podnosioca koristio i zemljište koje je oduzeto od Rimokatoličke crkvene opštine na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Donosilac prvostepenog rešenja je zaključio da se priloženi obrazac P1 ne može uzeti kao validan dokaz, budući da je sačinjen po proteku roka određenog Zakonom i protivno odredbama Uputstva, pa je, polazeći od svega navedenog, odlučio kao u dispozitivu rešenja.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-1348/09 od 24. decembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv navedenog prvostepenog rešenja. U obrazloženju navedenog drugostepenog rešenja, pored ostalog, se navodi:

- da je rešenjima Opštinskog suda u Titelu Dn. 96/98 od 22. februara 1999. godine i Dn. 65/99 od 23. februara 1999. godine dozvoljena uknjižba prava vlasništva u korist «Titel» d.p.p. iz Titela na spornim nepokretnostima, ali da ta rešnja ne predstavljaju, niti mogu zameniti isprave o sticanju prava, pogotovo stoga što je Zemljišno-knjižno odeljenje tog suda ukazalo da «u spisima predmeta nema priloženih bilo kakvih ugovora, već samo zahtev stranke i DN rešenja; da se u spisima nalaze i kopije ugovora (o vraćanju zadružne svojine i o prenosu zadružne svojine, rešenja o raspodeli komasacione mase i spisak parcela pre i posle komasacije)».

- da je u aktu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 514/09 od 9. jula 2009. godine konstatovano da je u predmetnim katastarskim opštinama izrađen katastar nepokretnosti, da je reč o poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini, koja je upisana u postupku izrade katastra nepokretnosti i da to ministarstvo nije nadležno za izdavanje bilo kakve potvrde za potrebe upisa prava svojine na zemljištu posle izvršene svojinske transformacije;

- da Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine predstavlja lex specialis za poljoprivredno zemljište i da je odredbom člana 6. tog zakona izričito propisano da preduzeće ne može vršiti pretvaranje društvenog kapitala pre nego što izvrši popis zemljišta u državnoj svojini i odgovarajuće promene u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti;

- da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za poljoprivredno zemljište aktom broj 954-00-40/07-06 od 30. oktobra 2009. godine obavestilo Republički geodetski zavod da „Titel“ d.o.o. nije završio popis zemljišta u skladu sa odredbama navedenog zakona i da je pravilno zaključio prvostepeni organ da se pre okončanja tog postupka ne može dozvoliti predmetni upis prava svojine.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 17988/10 od 28. januara 2011. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca radi poništaja navedenog drugostepenog rešenja. Upravni sud je ocenio da je nakon pravilno sprovedenog postupka činjenično stanje u predmetnoj upravnoj stvari potpuno utvrđeno i da su pravilno primenjene odredbe materijalnopravnih propisa na koje se tuženi organ pozvao. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da su nesporne činjenice da je pravni prethodnik tužioca okončao vlasničku transformaciju u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji i da tužilac nema kapital u društvenoj, odnosno državnoj svojini, ali da je u spisima predmeta i zaključak Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju – Direkcija za procenu vrednosti kapitala 17. septembra 1998. godine, kojim je bilo naloženo „Titel“ d.p.p. iz Titela da dostavi dokaz o razgraničenju zemljišta u društvenoj i državnoj svojini, u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine i Uputstvom o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica. Dalje je navedeno da rešenja Opštinskog suda u Titelu Dn. 96/98 od 22. februara 1999. godine i Dn. 65/99 od 23. februara 1999. godine, kojima je dozvoljena uknjižba prava vlasništva u korist «Titel» d.p.p. iz Titela na spornim nepokretnostima, ne predstavljaju, niti mogu zameniti isprave o sticanju prava, jer u spisima nema priloženih bilo kakvih ugovora; da se u spisima nalaze kopije ugovora, «ali ne i originali» o vraćanju zadružne svojine i o prenosu zadružne svojine, rešenja o raspodeli komasacione mase i spisak parcela pre i posle komasacije. Ocenjujući da je pravilno odbijen predmetni zahtev za uknjižbu, jer tužilac u toku postupka nije dostavio tražene dokaze, Upravni sud je, primenom odredbe člana 40. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu osporene presude.

Akcijski fond Republike Srbije je 21. februara 2008. godine izdao potvrdu da je u svom portfelju posedovao ukupno 12.572 akcije «Titel» a.d. iz Titela – od toga u svom vlasništvu 9.442 akcije i 3.130 akcija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je predstavljalo 40,17% učešća u akcionarskom kapitalu tog društva, koje je privatizovano prema ranije važećem Zakonu o svojinskoj transformaciji. U potvrdi se navodi da je Akcijskom fondu i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, saglasno odredbama čl. 67. i 68. Zakona o privatizaciji, izvršen prenos preostalih akcija iz postupka privatizacije, koje su, prema Odluci i Nalogu za prodaju akcija Agencije za privatizaciju od 3. oktobra 2006. godine, prodate na Beogradskoj berzi, tako da se u portfelju Akcijskog fonda ne nalazi nijedna akcija ovog društva.

Prema jedinstvenoj evidenciji akcionara koju vodi Centralni registar – Depo i kliring hartija od vrednosti, čiji je izvod sačinjen 30. juna 2007. godine, ukupno je emitovano i otplaćeno 31.300 akcija «Titel» a.d. iz Titela – od toga 6.174 akcija „Ćirić i sin Sakule“, 5.810 akcija „Mbs tehno“ d.o.o i 19.316 akcija „Res trade“ d.o.o.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Odredbama člana 86. Ustava jemče se privatna, zadružna i javna svojina i utvrđuje da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave te da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (stav 1.), da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom (stav 2.), da se sredstva iz javne svojine otuđuju na način i pod uslovima utvrđenim zakonom (stav 3.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Zakonom o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine («Službeni glasnik RS» , br. 49/92 i 54/96), u tekstu koji je važio u vreme sprovođenja postupka svojinske transformacije pravnog prethodnika ustavne žalbe, između ostalog je bilo propisano: da je poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini koje je pravno lice steklo po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i propisima o nacionalizaciji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, da je poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini koje je pravno lice steklo na osnovu pravnog posla, kao sredstvo za proizvodnju, društveni kapital tog preduzeća (član 1.), da će Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i preduzeća koja koriste poljoprivredno zemljište iz člana 1. ovog zakona, izvršiti popis tog zemljišta i odgovarajuće promene u zemljišnim, odnosno drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti najkasnije do 31. decembra 1997. godine, da je preduzeće dužno da vodi evidenciju o poljoprivrednom zemljištu koje koristi, da će način i postupak utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta odrediti Ministarstvo za poslove poljoprivrede (član 3.), da se po okončanju postupka iz člana 3. ovog zakona i postupka utvrđenog zakonom kojim su uređena pitanja vraćanja zemljišta bivšim vlasnicima, preduzeće može organizovati kao društvo samo povećanjem kapitala na način i po postupku propisanom Zakonom o pretvaranju društvene svojine u druge oblike svojine i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom (član 4. stav 1.), da preduzeće ne može vršiti pretvaranje društvenog kapitala u druge oblike svojine pre nego što izvrši popis zemljišta u državnoj svojini i odgovarajuće promene u zemljišnim, odnosno drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti (član 6. stav 3.).

Odredbom člana 95. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, broj 62/06), koji je stupio na snagu 27. jula 2006. godine, propisano je da stupanjem tog zakona na snagu prestaju da važe odredbe čl. 2, 4. i 5, člana 6. st. 1, 4. i 5. i čl. 7, 9, 10. i 12. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS" , br. 49/92 i 54/96).

Uputstvom o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica («Službeni glasnik RS», broj 21/94) predviđeno je, pored ostalog: da preduzeća, zemljoradničke zadruge ili druga pravna lica koja koriste poljoprivredno zemljište u društvenoj ili državnoj svojini vrše popis tog zemljišta (tačka 1.); da se popis zemljišta vrši na obrascu P-1, u koji se unose podaci o katastarskim parcelama koje preduzeće faktički koristi (tačka 2.); da ako je na području katastarske opštine na kome se nalazi poljoprivredno zemljište koje koristi preduzeće izvršena komasacija ili arondacija, ili su se na zemljištu izgradile zgrade i drugi objekti, preduzeće pribavlja podatke i sastavlja spisak katastarskih parcela sa stanjem pre komasacije ili arondacije, odnosno izgradnje zgrada i drugih objekata (tačka 3.); da za svaku parcelu iz popisa preduzeće pribavlja prepis (kopiju) dokumentacije «po kome je steklo» pravni osnov korišćenja zemljišta i prilaže je uz popisnu dokumentaciju u obliku elaborata (tačka 4.); da podatke iz obrasca P-1 sa priloženom dokumentacijom preduzeće uz prijavu dostavlja Republičkom geodetskom zavodu – organizacionoj jedinici u opštini u cilju utvrđivanja novih katastarskih parcela i izvršenja odgovarajućih promena u katastru nepokretnosti (tačka 5.); da će Republički geodetski zavod – organizaciona jedinica u opštini po službenoj dužnosti izvršiti proveru podataka o činjenicama navedenim u obrascu P-1 od strane preduzeća i uzeti u postupak provođenje nastalih promena na nepokretnostima (tačka 6.).

Odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji («Službeni glasnik RS“, br. 32/97 i 10/01) bilo je propisano: da se svojinska transformacija vrši u preduzeću i drugom obliku organizovanja koji raspolaže društvenim i državnim kapitalom (u daljem tekstu: preduzeće) u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje promena vlasništva društvenog kapitala pod uslovima, na način i po postupku predviđenim ovim zakonom (član 1. stav 1.), da predmet svojinske transformacije, u smislu ovog zakona, jeste društveni i državni kapital kojim raspolaže preduzeće (član 2.), da kontrolu i verifikaciju procene vrednosti i strukture kapitala, kao i kontrolu načina i postupka svojinske transformacije vrši Direkcija za procenu vrednosti kapitala obrazovana ovim zakonom (član 5.), da se za obavljanje poslova kontrole i verifikacije procene vrednosti kapitala, kontrole zakonitosti postupka i načina svojinske transformacije obrazuje Direkcija za procenu vrednosti kapitala u sastavu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju (član 39).

Odredbama Zakona o privatizaciji («Službeni glasnik RS» br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10) predviđeno je: da se ovim zakonom uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (član 1.); da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.); da u obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija proverava: procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije, usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima, usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, kao i prenos akcija bez naknade zaposlenima (član 5. stav 3.); da kad postupak privatizacije obuhvata imovinu oduzetu od fizičkih i pravnih lica primenom propisa o oduzimanju imovine na teritoriji Republike Srbije, a koja je određena posebnim propisom kojim se uređuju pitanja vezana za vraćanje imovine (u daljem tekstu: nacionalizovana imovina), vrednost te imovine biće nadoknađena bivšim vlasnicima isključivo iz novčanih sredstava koja za te namene obezbeđuje Republika Srbija (član 15.); da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju na račun Agencije i, posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije i posebne naknade ostvarene zaključenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (provizija), kao i prvenstvenog namirenja poverilaca subjekata privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, uplaćuju na uplatni račun budžeta Republike Srbije (član 41b); da privredno društvo koje u strukturi kapitala ima akcije u vlasništvu Akcijskog fonda ili akcije koje taj Fond prodaje po zakonu, ne može vršiti promenu pravne forme, niti otvoreno akcionarsko društvo može postati zatvoreno, bez saglasnosti Akcijskog fonda (član 59.); da nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove privatizacije, a da kontrolu rada Vlade Republike Srbije i ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije (član 62. st. 1. i 2.); da se akcije za koje nije objavljen javni poziv za upis i prodaju akcija do dana stupanja na snagu ovog zakona u preduzećima koja su izvršila privatizaciju dela društvenog, odnosno državnog kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001) prenose Akcijskom fondu (član 67.); da Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije nastavlja da obavlja kontrolu i verifikaciju započetih a nezavršenih postupaka svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala, kao i kontrolu procene vrednosti kapitala učesnika statusnih promena (član 77. stav 2.).

Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima («Službeni glasnik RS», br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), koji je bio na snazi u vreme podnošenja zahteva za upis prava svojine, bilo je propisano: da se u katastar nepokretnosti upisuju podaci o nepokretnostima i pravima na njima, utvrđeni u skladu sa zakonom (član 4. stav 2.); da se upis prava na nepokretnostima iz člana 58a ovog zakona vrši po samom zakonu, na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa, na osnovu isprave o pravnom poslu sačinjene u skladu sa zakonom, na osnovu sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost i na osnovu drugog akta o konstituisanju prava na nepokretnostima, u skladu sa zakonom (član 58v).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su njegovi osnivači, kupovinom akcija „Titel“ a.d iz Titela na Beogradskoj berzi od malih akcionara i akcija iz portfelja Akcijskog fonda Republike Srbije kupili i
predmetno zemljište na kome je podnosilac tražio upis prava svojine i da više ne postoji pravni osnov da u katastru nepokretnosti na predmetnom zemljištu bude upisana društvena svojina. Podnosilac ističe da se pouzdao u rad organa koji su sprovodili postupak privatizacije i da mu je odbijanjem zahteva za upis prava svojine povređeno pravo na imovinu.

Ustavni sud ukazuje da se načelom o ravnopravnosti svih oblika svojine (član 86. Ustava) utvrđuje da se u Republici Srbiji jemče privatna, zadružna i javna svojina, kao i da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom. Polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac povredu navedenog načela vezuje za povredu prava na imovinu. Ispitujući da li podnosilac ima imovinu u odnosu na koju uživa zaštitu u smislu člana 58. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao da iz odredaba člana 86. Ustava proizlazi da društvena svojina u ustavnopravnom poretku Republike Srbije ne predstavlja Ustavom zajemčeni, već prelazni (tranzicioni) svojinski oblik. Stoga je Zakonom o privatizaciji, na osnovu izričitog ustavnog ovlašćenja i naloga da se postojeća društvena svojina ima pretvoriti u privatnu, povereno Agenciji za privatizaciju da posreduje u prodaji društvenog kapitala i imovine u postupku privatizacije, te da sprovodi i kontroliše postupak privatizacije. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da se ustavni nalog o pretvaranju društvene svojine u privatnu svojinu mora izvršiti omogućavanjem upisa prava svojine na nepokretnostima koje su bile u društvenoj svojini, ukoliko je postupak pretvaranja društvenog i državnog kapitala sproveden u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji.

Polazeći od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio:

- da je postupak privatizacije pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe «Titel» a.d. iz Titela započet prema ranije važećem Zakonu o svojinskoj transformaciji, a okončan u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji;

- da su Akcijskom fondu Republike Srbije prenete preostale akcije iz postupka privatizacije «Titel» a.d. iz Titela, saglasno odredbama čl. 67. Zakona o privatizaciji;

- da je Akcijski fond izdao potvrdu o tome da su navedene akcije po nalogu Agencije za privatizaciju prodate na Beogradskoj berzi i da se u portfelju Akcijskog fonda ne nalazi nijedna akcija «Titel» a.d. iz Titela;

- da su, prema podacima iz jedinstvene evidenciji akcionara koju vodi Centralni registar – Depo i kliring hartija od vrednosti, osnivači podnosioca ustavne žalbe isplatili sve emitovane akcije «Titel» a.d. iz Titela;

- da je u Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre upisana promena podataka, tako što je umesto „Titel“ a.d. iz Titela, sa društvenim i akcijskim kapitalom, upisan podnosilac ustavne žalbe, sa označenim udelima osnivača.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da je predmetni postupak privatizacije sproveden u skladu sa zakonom, iz čega dalje sledi da podnosilac ustavne žalbe ima imovinu u odnosu na koju uživa zaštitu u smislu člana 58. Ustava.

Ispitujući da li je osporenom presudom Upravnog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno označeno pravo, Ustavni sud je najpre ocenio da nema ustavnopravnog utemeljenja za zaključak prvostepenog upravnog organa da se upis prava svojine u konkretnom slučaju ne može dozvoliti, iz razloga što nedostaje saglasnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i što je obrazac P-1 sastavljen posle 31. decembra 1997. godine. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je najkasnije do navedenog datuma trebalo izvršiti popis poljoprivrednog zemljišta i odgovarajuće promene u zemljišnim, odnosno drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti, ali ukazuje da taj rok nije obavezivao samo pravnog prethodnika ustavne žalbe, već i nadležno ministarstvo. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je predmetni obrazac P-1 overen od strane nadležne organizacione jedinice Republičkog geodetskog zavoda, koja je bila dužna da po službenoj dužnosti izvrši proveru podataka o činjenicama navedenim u obrascu P-1 od strane preduzeća i uzme u postupak provođenje nastalih promena na nepokretnostima, saglasno tački 6. Uputstva o načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini koje koriste pravna lica. S obzirom na to da je regulatorno telo u vršenju javnih ovlašćenja verifikovalo procenjenu vrednost ukupnog osnovnog kapitala «Titel» d.p.p. iz Titela i utvrdilo da je postupak svojinske transformacije – sticanja akcija po osnovu upisa sproveden u skladu sa odredbama tada važećeg Zakona o svojinskoj transformaciji, ovaj sud nalazi da iz toga nesumnjivo proizlazi da su postojali uslovi za pretvaranje društvenog kapitala pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe u druge oblike svojine, predviđeni članom 6. stav 3. Zakona pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. Iz navedenih razloga, Ustavni sud ocenjuje da nije ustavnopravno prihvatljivo ni stanovište Upravnog suda da se u konkretnom slučaju ne može dozvoliti upis prava svojine na nepokretnostima, iz razloga što nisu priloženi ugovori o prenosu zadružne svojine, rešenja o raspodeli komasacione mase i spisak parcela pre i posle komasacije, tim pre što sam Upravni sud u obrazloženju osporene presude konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nema kapital u društvenoj, odnosno državnoj svojini.

Saglasno odredbi člana 58v navedenog zakona, važećeg u vreme podnošenja molbe za uknjižbu prava svojine, upis prava na nepokretnostima se vrši po samom zakonu, na osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa, na osnovu isprave o pravnom poslu sačinjene u skladu sa zakonom, na osnovu sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost i na osnovu drugog akta o konstituisanju prava na nepokretnostima, u skladu sa zakonom. Polazeći od navedene odredbe Zakona, a imajući u vidu činjenice utvrđene u ovom ustavnosudskom sporu, Ustavni sud nalazi da su bili ispunjeni uslovi predviđeni Zakonom da se podnosiocu ustavne žalbe omogući upis prava svojine na predmetnim nepokretnostima. Po mišljenju ovog suda, na zemljištu koje je u katastru nepokretnosti upisano u korist društvene svojine – koje je stečeno u postupku privatizacije, odnosno kupovinom akcija određenog privrednog subjekta, pravo “korišćenja” se mora prevesti u pravo svojine, ukoliko su priložene isprave izdate od strane zakonom ovlašćenih pravnih lica, kojima se potvrđuje da su sve akcije tog privrednog subjekta isplaćene saglasno odredbama Zakona o privatizaciji.

Ustavni sud je, polazeći od navedenog, zaključio da je predmetni postupak privatizacije sproveden i kontrolisan od strane regulatornih tela i pravnih lica u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja i da je okončan u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. O tome je podnosilac ustavne žalbe Republičkom geodetskom zavodu dostavio dokaze, pa je zato odbijanjem zahteva za upis prava svojine kao neosnovanog podnosiocu povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. Ustava. Stoga je ovaj sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu U. 17988/10 od 28. januara 2011. godine, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, naložio nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke, ponovi postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-1348/09 od 24. decembra 2009. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Kako je Ustavni sud ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti ponavljanjem postupka po tužbi podnosioca pred nadležnim sudom, to Sud zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete smatra neosnovanim, te je takav zahtev i odbio, odlučujući kao u tački 3. izreke.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na imovinu odbijanjem upisa svojine nakon privatizacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti