Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku po predlogu za ponavljanje postupka koji traje jedanaest godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1100 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić,, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Gali iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Gali i utvrđuje da je u postupku po predlogu za ponavljanje postupka koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 81347/10 povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 100 e vra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Gali iz Beograda je 3. marta 2010. godine, preko punomoćnika Milana Ivanovića, advokata iz Beograda podnela Ustav nom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na delotvorni pravni lek iz člana 36. stav 2. Ustava i prava na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije iz člana 21. Ustava, kao i prava iz čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu lj udskih prava i osnovnih sloboda, u postupku po predlogu za ponavljanje postupka koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem P. 274/2000.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 30. aprila 2002. godine podnela Petom opštinskom sudu u Beogradu predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 274/2000 u kome je ona bila tužena strana; da taj postupak traje već osam godina, zbog opstrukcije prvostepenog i drugostepenog suda; da je prvostepeni sud tri puta odbio predlog za ponavljanje postupka, postupajući protivno nalozima viših sudova. Podnositeljka je zatim detaljno i hronološki navela činjenično stanje u parničnom postupku koji je pravnosnažno okončan i čije je ponavljanje zahtevala a što je i predmet ustavne žalbe. Zahtevala je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - US ) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P . 81347/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 30. aprila 2002. godine podnela Petom opštinskom sudu u Beogradu predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka P. 247/2000 koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu po tužbi M. P. protiv podnositeljke ustavne žalbe, radi duga.

Pred Petim opštinskim sudom u Beogradu, povodom predloga za ponavljanje postupka, bilo je održano jedno ročište za glavnu raspravu i rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 274/2000 od 21. novembra 2002. godine odbijen je predlog podnositeljke za ponavljanje postupka.

Rešavajući o žalbi tužene, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2006/03 od 15. aprila 2003. godine ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vra tio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom održano je četiri ročišta, a tri ročišta nisu održana, i to: jedno jer na strani tužioca niko nije pristupi o, jedno na zahtev tužioca zbog službene odsutnosti, jedno zbog nedolaska pozvan og svedoka.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka i saslušanjem svedoka.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 274/2000 od 18. marta 2005. godine odbijen je predlog za ponavljanje postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 9525/05 od 30. novembra 2005. godine ukinuto je rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 274/2000 od 18. marta 2005. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom održano je dva ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 274/2000 od 26. oktobra 2007. godine ponovo je odbijen predlog za ponavljanje postupka. Podnositeljka je protiv navede nog prvostepenog rešenja izjavila žalbu 25. decembra 2007. godine i spisi predmeta su 18. januara 2008. godine dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu, radi odlučivanja o žalbi. Od 1. januara 2010. godine predmet je u nadležnosti Višeg sud a u Beogradu, kao drugostepenog suda.

Nakon podnošenja ustavne žalbe, uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je Viši sud u Beogradu rešenjem Gž. 8110/10 od 19. maja 2010. godine ukinuo prvostepeno rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 274/2000 do 26. oktobra 2007. godine i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak. U nastavku postupka pred prvostepenim sudom, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 81347/2010 od 6. decembra 2010. godine odbijen je predlog za ponavljanje postupka. Podnositeljka je 18. januara 2011. godine izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 1612/11 od 26. septembra 2012. godine ukinuto je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 81347/10 od 6. decembra 2010. godine i predmet je vrać en istom sudu na ponovni postupak. U nastavku postupka pred prvostepenim sudom ročište zakazano za 17. decembar 2012. godine nije održano jer tužilac nije pristupio i sledeće ročište je održano 1. februara 2013. godine , na kome su saslušane parnične stranke.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o navedenoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama člana 21. Ustava uvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.) .

Takođe i prema Zakonu o parničnom postupku ("Službeni gl asnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.) .

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko četiri godin e, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga za ponavljanje postupka 30. aprila 2002. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničkih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni postupak okončao u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja predloga za ponavljanje postupka do donošenja prve prvostepene odluke prošlo je sedam meseci, drugostepeni sud je odlučio posle pet meseci, sledeća prvostepena odluka je doneta posle dve godine a drugostepena nakon osam meseci, treća prvostepena odluka je doneta posle dve godine, a drugostepena posle dve i po godine, četvrta prvostepena odluka je doneta nakon sedam meseci, a drugostepena posle dve godine i do odlučivanja o ustavnoj žalbi prvostepeni sud dalje nije odlučio. Dakle, prvostepene odluke su četiri puta ukidane od strane drugostepenog suda i navedeno višestruko ukidanje prvostepenih odluka od strane višeg suda je značajno uticalo na jedanaestogodišnje trajanje postupka koji i dalje nije okončan.

Po oceni Suda, podnositeljka nije doprinela trajanju postupka jer se uredno odazivala pozivima suda, postupala je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja, dok neodržavanje dva ročišta zbog njenog nepristupanja, a da pri tome nije bila uredno pozvana, nije od bitnog uticaja na odlučivanje ovog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi.

Takođe, imajući u vidu predmet tužbenog zahteva, nema sumnje da je ishod spora od značaja za podnositeljku, jer se radi o dugu značajnog novčanog iznosa za podnositeljku.

Ustavni sud je ocenio da navedeni postupak nije bio posebno činjenično složen, tako da njegovo trajanje od 11 godina, a da i dalje nije okončan , nema nikakvog opravdanja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedeletvornim i neefikasnim postupanjem nadležnih sudova podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustav nom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede ustavnog prava naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu navoda podnositeljke da joj je u osporenom postupku povređeno i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud oce njuje da se ne može dovesti u vezu povreda tog ustavnog prava sa postupkom po predlogu za ponavljanje postupka. U vezi navoda o povredi prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da to ustavno pravo nije povređeno jer su podnositeljki u osporenom postupku bila na raspolaganju sva zakonom propisana pravna, sredstva koja je i koristila.

Razmatrajući navode o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je zaključio da su ustavnopravno neprihvatljive tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da je u osporenom postupku na bilo koji način diskriminisana. Naime, u ustavnoj žalbi nisu pruženi ustavnopravno prihvatljivi razlozi i dokazi koji bi ukazali na to da je podnositeljki ustavne žalbe zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije.

Stoga je u tom delu ustavna žalba odbačena, saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U vezi isticanja povrede prava iz čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud konstatuje da se navedena prava sadržinski ne razlikuju u odnosu na prava iz člana 32. stav 1, član a 36. stav 2. i član a 21. Ustava, te je povredu tih prava cenio u odnosu na ustavne odredbe.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti