Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za fizičku deobu nepokretnosti. Postupak je trajao preko osam godina, prvenstveno zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda i nepotrebnog odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1452/2009
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Šadije Osmanović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Šadije Osmanović i utvrđuje se da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R. 10/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu R. 162/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Šadija Osmanović iz Novog Pazara je, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, 15. jula 2009. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R. 10/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru R. 162/10.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osnovni razlog odugovlačenja vanparničnog postupka nepreduzimanje predviđenih procesnih mera od strane prvostepenog suda u cilju efikasnog okončanja postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru R. 10/05 (sada predmet Osnovnog suda u Novom Pazaru R. 162/10) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Na osnovu uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru R. 10/05, sada predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru R. 162/10, utvrđeno je sledeće:

Osporeni vanparnični postupak je do trenutka podnošenja ustavne žalbe trajao šest godina i jedan mesec.

Podnositeljka ustavne žalbe je sa još četiri predlagača 13. juna 2003. godine podnela zajednički predlog za fizičku deobu nepokretnosti Opštinskom sudu u Novom Pazaru. U predlogu su naveli da su sa protivnikom predlagača suvlasnici sporne nepokretnosti, a da su navedenu nepokretnost nasledili od pokojnog oca, te da kako nisu u mogućnosti da sa protivnikom predlagača postignu sporazum oko deobe navedene nepokretnosti, predlažu da sud sprovede postupak fizičke deobe. Uz predlog su podneli i zahtev za izdavanje privremene mere kojim će se protivniku predlagača zabraniti dalje izvođenje radova na spornoj nepokretnosti, s obzirom na to da vrši prepravke na kući bez saglasnosti i volje predlagača, te da postoji opasnost od nenadoknadive štete za ostale suvlasnike. Predmet je dobio broj R. 171/03.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 14. jula 2004. godine rešavajući o privremenoj meri doneo rešenje R. 171/03 kojim je usvojio predlog za izdavanje privremene mere predlagača i zabranio izvođenje bilo kakvih radova na spornoj kući, kao i bilo kakvo raspolaganje istom i useljenje trećih lica u istu, a koja će ostati na snazi sve do pravnosnažnog okončanja postupka za fizičku deobu.

Nakon izjavljene žalbe predlagača i protivnika predlagača Opštinski sud u Novom Pazaru je 19. novembra 2004. godine doneo rešenje IPV. 63/04 kojim je usvojio prigovor predlagača, pa ukinuo rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru R. 171/03 od 14. jula 2004. godine i predmet vratio na ponovni postupak. U obrazloženu rešenja je navedeno da ukinutim rešenjem nije rešeno o celokupno postavljenom predlogu za izdavanje privremene mere. Predmet je dobio novi broj R. 10/05.

Predlagači su 4. februara 2005. godine podneli zahtev sudu da se iz ovog vanparničnog predmeta izuzme sudeći sudija, s obzirom na to da nije preduzeo nikakve radnje kako bi postupak fizičke deobe otpočeo, da je u dva navrata izdavao privremenu meru koja koja nije bila u skladu sa predloženom, tako da je veće iste ukidalo i vraćalo na ponovni postupak. Povodom ovog zahteva Opštinski sud u Novom Pazaru je 11. februara 2005. godine doneo rešenje R. 10/05 kojim se izuzima sudija S.K. od daljeg postupanja u predmetu R. 10/05, a predmet daje na dalji rad sudiji S.T.R.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 25. maja 2005. godine u ponovnom postupku, rešavajući po predlogu za izdavanje privremene mere, doneo rešenje R. 171/3 kojim je delimično usvojio predlog predlagača za izdavanje privremene mere, kao i doneo rešenje R. 10/05 od 15. septembra 2005. godine kojim je ispravio rešenje R. 171/3 od 25. maja 2005. godine tako što broj predmeta treba da nosi oznaku R. 10/05 i što na kraju rešenja posle reči: „dana“ treba do stoji datum 25. maj 2005. godine, umesto 4. april 2005. godine.

Rešavajući po žalbi predlagača Okružni sud u Novom Pazaru je doneo rešenje Gž. 1185/05 od 26. maja 2006. godine kojim se odbija kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru R. 171/03 od 25. maja 2005. godine.

U postupku fizčke deobe sporne nepokretnosti Opštinski sud u Novom Pazaru je zakazao 21 ročište, od kojih je 14 održao (21. avgusta 2003. godine - koje je održano, ali odloženo - tzv. prazno ročište; 23. decembra 2003. godine - kada je doneo rešenje kojim je odložio raspravu dok ne izađe na lice mesta i odluči o predlogu za izdavanje privremene mere; 28. marta 2005. godine kada je doneo rešenje kojim je odredio uviđaj na licu mesta za 4. april 2005. godine – koji je i izvršen zakazanog datuma; 25. maja 2005. godine - kada je doneo rešenje kojim je odredio izvođenje dokaza veštačenjem (veštak građevinske struke i veštak geometar; 19. juna 2007. godine - koje je odloženo, jer je sud zaključio da je neophodno pozvati veštaka geometra da prisustvuje ročištu; 13. septembra 2007. godine - kada je izveden dokazni postupak, kao i naloženo veštaku geometru da sačini skicu lica mesta, a veštaku građevinske struke da utvrdi tržišnu vrednost stare porodične kuće, kao i katastarske parcele, u roku od mesec dana; 3. aprila 2008. godine - koje je odloženo zbog toga što se uredno pozvani protivnik predlagača nije pojavio na ročištu; 8. jula 2008. godine - kada je izveden dokazni postupak; 9. septembra 2008. godine - koje je odloženo jer su predlagači predložili poravnanje, a protivnik predlagača tražio tri nedelje da o konkretnoj ponudi razmisli; 29. septembra 2008. godine - koje je odloženo u cilju obezbeđivanja novca od strane protivnika predlagača radi isplate pripadajućeg suvlasničkog dela predlagača; 2. novembra 2008. godine - koje je odloženo kako bi se protivniku predlagača dala mogućnost da isplati predlagače; 3. februara 2009. godine - koje je odloženo na zahtev stranaka, jer još uvek teku pregovori oko načina rešenja spora; 25. februara 2009. godine - koje je odloženo na zahtev stranaka, s obzirom na to da još uvek teku pregovori između stranaka oko načina rešenja spora; 19. maja 2009. godine - kada je protivnik predlagača obavestio sud da nema finansijskih sredstava da isplati predlagače, te da će podneti predlog za uređenje načina korišćenja zemljišta između njih, a sud mu naložio da u roku od 20 dana obavesti da li je podneo predlog za uređenje načina korišćenja katastarske parcele u odnosu na predlagače, te da će nakon dostavljanja podneska odlučiti o daljem toku postupka u ovoj pravnoj stvari), ali devet ročišpta odložio, a sedam nije održao (16. novembra 2006. godine zbog sprečenosti sudije; 15. januara 2007. godine, jer je samo jedan od predlagača bio uredno pozvan, dok ostali nisu; 5. marta 2007. godine, jer neki od predlagača nisu bili uredno; 23. maja 2007. godine, jer neki od predlagača nisu bili uredno pozvani; 29. oktobra 2007. godine, jer veštaci nisu dostvili tražene izveštaje; 3. decembra 2007. godine, jer veštaci nisu dostavili tražene izveštaje; 26. maja 2008. godine, jer nije pristupio protivnik predlagača, a nije bilo dokaza da je uredno pozvan).

Vanparnični postupak još uvek nije okončan.

4. Zakonom o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82 i 48/88 i ''Službeni glasnik SRS'', br. 46/95 i 18/05) je propisano: da sud odlučuje o zahtevima učesnika na osnovu rasprave na ročištu samo u slučajevima kad je to ovim ili drugim zakonom određeno, ili kad oceni da je oržavanje ročišta potrebno radi razjašnjenja ili utvrđivanja odlučnih činjenica ili smatra da je zbog drugih razloga održavanje ročišta celishodno, da izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drukčije oređeno, da se saslušanje učesnika u postupku može izvršiti i u odsustvu drugih učesnika (član 11. st. 1-3.); da ako učesnici ne postignu sprazum o načinu deobe, sud će ih saslušati, izvešće potrebne dokaze, a kad je to nužno i veštačenje, pa će, na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedničara (član 153. stav 1.); da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova (član 438.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti trajanja ovog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih i manjniskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stanovišta da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, tj. od 13. juna 2003. godine, kada je podnositeljka ustavne žalbe, kao jedan od predlagača podnela predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni vanparnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao nešto više od šest godina i da još uvek nije okončan.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utuču na ocenu dužine trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je, imajući u vidu da je pet ročišta odlagano na zahtev predlagača, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe (kako bi stranke u ovom vanparničnom postupku fizičku deobu eventualno rešile sporazumno), ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe delimično doprinela dužem trajanju vanparničnog postupka, ali da to nije od presudnog uticaja na ukupnu dužinu trajanja.

Predmet spora je nesumnjivo značajan za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je od vanparničnog suda, zajedno sa ostalim predlagačima, zahtevala da sud donese rešenje kojim će izvršiti fizičku deobu kuće i katastarske parcele koju je zajedno sa braćom i sestrama nasledila od pokojnog oca, a o čemu nisu uspeli da postignu sporazum.

Što se tiče složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan dokazni postupak. Naime, sud je trebalo da izvede dokaze veštačenjem od strane veštaka geomera i veštaka građevinske struke, kao i uviđaj na licu mesta, što samo po sebi nije bilo složeno, te nema opravdanog razloga za trajanje ovog vanparničnog postupka u periodu osam godina.

Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da je nerazumno dugo trajanje postupka u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru R. 10/05 (sada Osnovnog suda u Novom Pazaru u predmetu R. 162/10), uzrokovano prvenstveno nedelotvornim i neažurnim postupanjem vanparničnog suda koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravu podnositeljke ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Najpre, Ustavni sud ističe da je osnovna dužnost suda da obezbedi da svi učesnici u postupku postupaju na takav način da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da preduzme odgovarajuće procesne mere da spreči suprotno postupanje. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je konstatovao da je Opštinski sud u Novom Pazaru tek nakon godinu dana prvi put odlučio o predlogu za izdavanje privremene mere, kao i da je u periodu od skoro tri godine, dakle od podnošenja predloga 13. juna 2003. godine pa do 26. maja 2006. godine, kada je Okružni sud u Novom Pazaru rešio o žalbi na rešenje kojim je odlučeno o privremenoj meri, rešavano prevashodno o privremenoj meri, te zakazano svega četiri ročišta, od kojih su dva bila odložena dok se ne odluči o privremenoj meri, a na preostala dva je samo nalagano izvođenje dokaza. Ustavni sud konstatuje da Opštinski sud u Novom Pazaru, u periodu od 13. juna 2003. godine, pa do 13. septembra 2007. godine, dakle u trajanju od četiri godine, sem uviđaja na licu mesta nije preduzeo ni jednu drugu radnju koja bi dovela do bržeg okončanja postupka. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da je vanparnični sud jedno ročište odložio, a tri nije održao usled izostanka jednog od predlagača ili protivnika predlagača, i pored činjenice da je Zakonom o vanparničnom postipku propisano da izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. Ustavni sud je utvrdio da je u toku vanparničnog postupka zakazano 21 ročište, od kojih sedam nije bilo održano prevashodno usled nedostataka procesnih pretpostavki za postupanje, tj. neurednog pozivanja stranaka na zakazana ročišta, sprečenosti sudije, kao i iz razloga što veštaci nisu dostavljali svoje izveštaje „usled velikog obima posla“. Od 14 održanih ročišta na tri ročišta sud je izveo dokaze dok je na ostalim ročištima samo nalagano izvođenje dokaza. Od 19. maja 2009. godine, kada je protivnik predlagača obavestio sud da nema finansijskih sredstava da isplati predlagače, te da će podneti predlog za uređenje načina korišćenja zemljišta između njih, a sud mu naložio da u roku od 20 dana obavesti da li je podneo predlog za uređenje načina korišćenja katastarske parcele u odnosu na predlagače, kao i da će nakon dostavljanja podneska odlučiti o daljem toku postupka u ovoj pravnoj stvari, pa do danas, vanparnični sud nije zakazao ni jedno ročište, niti preduzeo kakvu drugu radnju koja bi dovela do okončanja ovog postupka. Imajući u vidu činjenicu da je u periodu od osam godina zakazano samo 21 ročište, to u proseku čini da je sud zakazivao dva do tri ročišta godišnje, koja činjenica je u direktnoj vezi sa dužim trajanjem postupka te se u konkretnom slučaju može staviti na teret vanparničnom sudu. Sledom iznetog, Ustavni sud konstatuje da je na dužinu trajanja vanparničnog postupka upravo najviše uticala neažurnost vanparničnog suda kod zakazivanja ročišta, održavanja zakazanih ročišta i izvođenja dokaza.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u skladu sa odredbama člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R. 10/05, sada vanparnični postupak koji se vodi pred Osnovim sudom u Novom Pazaru u predmetu R. 162/10.

Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a shodno zahtevu podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke zbog konstatovane povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona.

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti