Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku prekinutom zbog restrukturiranja dužnika

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog višegodišnjeg nesprovođenja izvršenja protiv dužnika u restrukturiranju. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, te je dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete i naloženo okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća , i sudije Vesna Ilić Prelić , Katarina Manojlović Sndrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, u postupku po ustavnoj žalbi Leposave Čvrkić iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Leposave Čvrkić i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1206/07, a sada se vodi pred Osnovnim s udom u Čačku u predmetu I. 34302/10 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nema terijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1206/07 od 17. septembra 2007. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere u skladu sa zakonom kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao.

O b r a z l o ž e nj e

1. Leposava Čvrkić iz Čačka je 2. marta 2010. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1206/07, a sada se vodi pred Osnovnim s udom u Čačku u predmetu I. 34302/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je u svojstvu izvršnog poverioca podnela 14. septembra 2007. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda Aparati“ iz Čačka; da je Opštinski sud u Čačku po predlogu izvršnog dužnika doneo rešenje o prekidu postupk a izvršenja iz razloga što je nad dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja na osnovu odluke Agencije za privati zaciju; da joj je u navedenom postupku izvršenja povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , jer izvršenje traje više od dve godine , kao i pravo na imovinu, jer joj je takvim postup anjem suda onemogućeno da naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa. Predlaže da Ustavni sud usv oji ustavnu žalbu i utvrdi da su joj u predmetnom izvršnom postupku povređena označena ustavna prava i da naloži nadležnom sudu d a okonča izvršni postupak. Tražila je naknadu i materijalne i nematerijalne štete.

2. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, dakle dok je postupak još u toku, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) i da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta tadašnjeg Opštinskog suda u Čačku I. 1206/07, a sada Osnovnog s uda u Čačku I. 34302/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 14. septembra 2007. godine podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku protiv izvrš nog dužnika Kompanije „Sloboda“ a.d. – „Sloboda Aparati“ iz Čačka, radi naplate novčanih potraživanja, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Opštinskog suda u Čačku. Opštinsk i sud u Čačku je rešenjem I. 1206/07 od 17. septembra 2007. godine usvojio predloženo izvršenje.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 26. septembra 2007. godine tražila od prvostepenog suda da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari umesto zaplenom novčanih sredstava na računima izvršnog dužnika, a imajući u vidu da su računi izvršnog dužnika već duži vremenski period u blokadi.

Povodom predloga izvršnog dužnika od 11. oktobra 2007. godine za odlaganje izvršenja zakazana su tri ročišta, od kojih dva (27. novembra i 14. decembra 2007. godine) nisu održana zbog nepostojanja procesnih uslova, dok je ročište zakazano za 18. januar 2008. godine održano u odsustvu uredno pozvanog izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem od 24. januara 2008. godine odbio predlog izvršnog dužnika za odlaganje izvršenja.

Popis i procena pokretnih stvari izvršeni su 19. oktobra 2009. godine.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 1206/07 od 21. oktobra 2009. godine prekinuo postupak izvršenja zbog toga što je 8. oktobra 2009. godine Agencija za privatizaciju donela odluku o restrukturiranju izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a.d. – „Sloboda Aparati“ iz Čačka. U obrazloženju tog rešenja navedeno je: da se prema odredbi čl. 31. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 45/05), protiv subjekta privatizacije odnosno nad njegovom imovinom, za koju je do dana stupanja na snagu ovog zakona doneta odluka o restrukturiranju ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu; da je odredbom člana 31. stav 2. tog zakona propisano da ako odluka o restrukturiranju subjekta nije doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, prinudno izvršenje ne može se odrediti ni sprovesti u roku od dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju; da se prema odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja; da je članom 20ž stav 7. istog zakona propisano da se postupak izvršenja koji je u toku prekida.

Navedeno rešenje Opštinskog suda u Čačku potvrđeno je rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 52 /10 od 3. februara 2010. godine, a žalba izvršnog poverioca je odbijena kao neosnovana.

Osnovni sud u Čačku je rešenjem I. 34302/10 od 8. juna 2011. godine, po predlogu izvršnog poverioca, odredio nastavak postupka izvršenja, ali izvršenje do dana odlučivanja Ustavnog suda po podnetoj ustavnoj žalbi nije sprovedeno.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o osnovanosti ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5 . stav 1.). Hitnost postupka u članu 6. stav 1. predviđa i Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, a koji u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbama člana 9. st. 5. i 6. ovog zakona propisano je da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršenja neće primenjivati radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku.

Prekid izvršnog postupka koji je u toku zbog donošenja odluke o restruktuiranju subjekta privatizacije, koju donosi Agencija za privatizaciju, predviđen je odredbama člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 119/12).

5. Analizirajući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da je pored postupanja sudova koji su bili nadležni za sprovođenje postupka izvršenja, bitno sagledati i postupanje Agencije za privatizaciju, kao organizacije čije su radnje bile od neposrednog uticaja na trajanje izvršnog postupka.

U tom smislu, polazeći od svog stanovišta izraženog u Rešenju o neprihvatanju inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, između ostalog, odredbe člana 20ž Zakona o privatizaciji, broj IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine, te detaljno obrazloženih razloga zbog čega je postupanje Agencije za privatizaciju i sudova nadležnih da sprovedu izvršne postupke u situacijama koje su činjenično i pravno bitno slične okonostima izvršnog postupka čije se trajanje osporava ovom ustavnom žalbom, dovelo do neopravdano dugog trajanja tih postupaka, a koji su izneti u odlukama Ustavnog suda kojima je usvojen veći broj ustavnih žalbi podnosilaca – izvršnih poverilaca istog izvršnog dužnika (videti, među najnovijima, Odluku u predmetu Už-1747/2010 od 18. juna 2013. godine), Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34302/10, a koji je započeo pre više od pet godina, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Kako prema pravnom stavu ovog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, to nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje utvrđeno u primerenom roku, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine podnositeljke ustavne žalbe, garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio , odlučujući kao u tački 1. izreke .

6. Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se prav ično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nema terijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete , Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog pos tupka, kao i to da nije bilo doprinosa podnositeljke ustavne žalbe dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se, iz razloga detaljno obrazloženih u odlukama kojima su u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji usvajane ustavne žalbe podnete zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava u izvršnim postupcima vođenim u isto vreme, po istom osnovu, protiv istog izvršnog dužnika, pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog kostatovanih povreda ustavnih prava može ostvariti samo usvajanjem postavljenog zahteva. Stoga je u tački 2. izreke Sud usvojio i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1206/07 od 17. septembra 2007. godine.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak čije je trajanje osporeno okončao u skladu sa zakonom. To znači obavezu postupajućeg suda da sprovede postupak izvršenja i obezbedi namirenje podnositeljke ustavne žalbe, ili da postupak obustavi ako se pre njegovog okončanja podnositeljki izvrši isplata naknade materijalne štete po osnovu ove Odluke Ustavnog suda.

7. Razmatrajući zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade, s obzirom na to da prema odredbi člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu učesnici u postupku sami snose svoje troškove, te da prema članu 83. stav 1. istog zakona svako može lično podneti ustavnu žalbu, što znači da nije obavezno podnošenje ustavne žalbe preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika koji je advokat. Ovo tim pre što se, prema članu 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom ne odbacuju kada ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Konačno, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu pruža i svojevrsnu pravnu pomoć putem obrasca ustavne žalbe i uputstva za njegovo popunjavanje, koji su dostupni na internet stranici Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević