Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog neizvršenja pravnosnažne presude u izvršnom postupku koji traje preko četiri godine. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, uz dosuđenu naknadu nematerijalne štete podnosiocima žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Žarka Đokića i Andrije Avića obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Žarka Đokića i Andrije Avića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1262/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 2I. 34496/10 povređena prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Jokić, advokat iz Čačka, je u ime podnosilaca ustavne žalbe iz izreke odluke podnela Ustavnom sudu 2. marta 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Čačku vodio pod brojem I. 1262/08.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su podnosioci ustavne žalbe kao izvršni poverioci podneli Opštinskom sudu u Čačku 17. septembra 2008. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda Aparati“, Čačak; da je Opštinski sud u Čačku 21. oktobra 2009. godine po predlogu izvršnog dužnika doneo rešenje o prekidu postupka izvršenja iz razloga što je kod dužnika otvoren postupak restrukturiranja po osnovu odluke Agencije za privatizaciju; da su na to rešenje podnosioci uložili žalbu koju je Viši sud u Čačku odbio kao neosnovanu; da im je u navedenom postupku izvršenja povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer izvršenje i dalje traje i da im je povređeno i pravo na imovinu jer im je takvim postupanjem suda onemogućeno da naplate svoja potraživanja. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da im je u izvršnom postupku Opštinskog suda u Čačku I. 1262/08 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu i da naloži nadležnom sudu da okonča izvršni postupak. Traže i naknadu materijalne i nematerijalne štete.



2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Čačku I. 1262/08, a sada Osnovnog suda u Čačku 2I. 34496/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 17. septembra 2008. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“, a.d. „Sloboda Aparati“, Čačak , radi naplate novčanih potraživanja, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1.202/08 od 25. juna 2008. godine. Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 1262/08 od 17. septembra 2008. godine usvojio predloženo izvršenje.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1262/08 od 21. oktobra 2009. godine prekinut je postupak izvršenja po rešenju I. 1262/08 od 17. septembra 2008. godine zbog otvaranja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom Kompanija Sloboda a.d. „Sloboda Aparati“, Čačak. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je: da je izvršni dužnik svojim dopisom od 15. oktobra 2009. godine obavestio sud da je Agencija za privatizaciju Republike Srbije 8. oktobra 2009. godine donela odluku o restrukturiranju Kom panije "Sloboda" a.d. "Sloboda Aparati" Čačak; da se prema odredbi člana 31. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za koji je do dana stupanja na snagu Zakona doneta odluka o restrukturiranju ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja, u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu, da prema odredbi člana 31. stav 2. istog zakona, ako odluka o restrukturiranju subjekta privatizacije nije doneta do dana stupanja na snagu Zakona, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom prinudno izvršenje ne može se odrediti ni sprovesti u roku od dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju, da prema odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja; da je stavom 7. člana 20-ž, ovog zakona propisano da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida.

Na rešenje Opštinskog suda u Čačku punomoćnik izvršnih poverilaca uložio je žalbu koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Višeg suda u Čačku Gž.46/10 od 3. februara 2010. godine.

Punomoćnik izvršnih poverilaca je 4. maja 2011. godine podneo zahtev za nastavak postupka izvršenja. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku 2.I.34496/10 od 8. jula 2011. godine, nastavljen je postupak izvršenja.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje četiri godine i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Čačku, a zatim Osnovni sud u Čačku nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverioci namirili.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe kao izvršni poverioci 17. septembra 2008. godine, podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne presude, da je Opštinski sud u Čačku doneo rešenje kojim se dozvoljava predloženo izvršenje 17. septembra 2008. godine , da je 21. oktobra 2009. godine sud doneo rešenje o prekidu postupka izvršenja. Ustavni sud nalazi da je drugostepeni sud odlučio o žalbi protiv rešenja o prekidu postupka izvršenja posle četiri meseca, dok je po zahtevu podnosilaca ustavne žalbe za nastavak prekinutog izvršnog postupka sud odlučio posle dva meseca od podnetog zahteva odnosno doneo rešenje kojim se postupak izvršenja nastavlja.

Ustavni sud je utvrdio da od donošenja rešenja o izvršenju kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja 17. septembra 2008. godine izvršni postupak i dalje nije okončan, iako je proteklo četiri godine, što ne može biti opravdanje za trajanje izršnog postupka koji je po svojoj prirodi hitan. Dakle, po oceni Ustavnog suda nepostupanje nadležnih sudova u rokovima propisanim zakonom je uticalo na neopravdano dugo trajanje konkretnog izvršnog postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Čačku a zatim Osnovnog suda u Čačku, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli trajanju postupka i nisu zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja, a takođe i postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioce ustavne žalbe je bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnosilaca prema izvršnom dužniku. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da ovaj predmet nije bio ni posebno činjenično ni pravno složen.

Ukazujemo da je Ustavni sud ocenjivao odredbu člana 20ž. Zakona o privatizaciji koja je od značaja u ovom izvršnom postupku imajući u vidu da se Opštinski sud u Čačku pozvao na navedenu zakonsku odredbu kada je rešenjem prekinuo osporeni postupak izvršenja. Rešenjem Ustavnog suda IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine nije prihvaćena inicijativa za ocenu ustavnosti navedene zakonske odredbe. Stav Suda je, pored ostalog: da osporenim odredbama člana 20ž Zakona o privatizaciji nije izričito propisan rok u kome se mora okončati postupak restrukturiranja, niti rok u kome se odlaže sprovođenje prinudnog izvršenja potraživanja, ali iz same definicije pojma restruktuiranja i cilja zbog koga se ono sprovodi proizlazi da je ovaj postupak trebalo okončati u što kraćem („razumnom“) roku, jer on predstavlja meru ograničenog trajanja, koja prethodi prodaji kapitala ili imovine subjekta privatizacije, a koja je morala biti okončana pre 31. decembra 2008. godine, koji je članom 14. Zakona označen kao krajnji rok u kome se mora objaviti javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji za prodaju neprivatizovanog društvenog kapitala; da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembra 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje subjekta privatizacije, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte; da drugačija primena osporenih zakonskih odredaba i njihova eventualna zloupotreba u praksi, ne može biti predmet odlučivanja Ustavnog suda u postupku ocene ustavnosti zakona, već u postupku odlučivanja o ustavnim žalbama u kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom sudskom postupku; da je u tom smislu Ustavni sud odlučujući o ustavnim žalbama, zauzeo pravni stav da je prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za odlučivanje o pravima i obavezama stranke, odnosno za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršnih isprava propisanih zakonom razuman, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi konkretan postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Dakle, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi pored postupanja Opštinskog a zatim Osnovnog suda u Čačku bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije budući da se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja na osnovu odluke Agencije za privatizaciju od 8. oktobra 2009. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odlučujući o ovoj ustavnoj žalbi utvrdio da su nadležni sudovi pred kojima se vodio konkretan postupak izvršenja kao i drugi državni organi koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa postupkom a koji su doneli odluku o restrukturiranju preduzeća posle 31. decembra 2008. godine odgovorni zbog dužine trajanja konkretnog izvršnog postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Čačku, a zatim Osnovni sud u Čačku odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 1262/08 vodio pred Opštinskim sudom u Čačku a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 2I. 34496/10.

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnosilaca ustavne žalbe u periodu od četiri godine predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim verodostojnom izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 400 eura svakom podnosiocu pojedinačno obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju mogućnost da svoja potraživanja naplate u izvršnom postupku koji je nakon prekida nastavljen i da zbog toga nema osnova za određivanje naknade materijalne štete u konkretnom slučaju.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević