Odluka Ustavnog suda o nadležnosti redovnih sudova za sporove o uplati doprinosa

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nenadležnosti redovnog suda za odlučivanje o uplati doprinosa je neustavno, jer je reč o radnom sporu u nadležnosti osnovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14532/2018
24.11.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. I . iz Kra ljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. I . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog sud a Rev2. 1 620/18 od 12. jula 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog sud a Rev2. 1620/18 od 12. jula 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog sud a u Kragujevcu Gž1. 1598/17 od 27. juna 201 7. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. I . iz Kraljeva je, 18. decembra 2018. godine, preko punomoćnika V. G , advokata iz Kraljeva, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog sud a Rev2. 1620/18 od 12. jula 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravnu sigurnost , iz člana 32. stav 1 . Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava revizijsko rešenje kojom je prihvaćeno odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, te su ukinut e prvostepena i drugostepena presuda , a tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , kojo m je traženo da se obaveže tužena da na osnovice dodatka na platu po osnovu noćnog rada, rada u dane verskih i državnih praznika i prekovremenog rada, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati pr ipadajuće doprinose , odbačena zbog nenadležnosti suda da po njoj postupa.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Ž. I , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je tužbu Osnovnom sudu u Kraljevu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstv o unutrašnjih poslova – Odreda žandarmerije, kojom je tražio da na osnovice dodatka na platu po osnovu noćnog rada, rada u dane verskih i državnih praznika i prekovremenog rada , tužena Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati pr ipadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Osnovni sud u Kraljevu je presudom P1. 664/16 od 21. decembra 201 6. godine usvojio tužbeni zahtev u celini .

Postupajući po žalbi tužene, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1. 1598/17 od 27. juna 201 7. godine potvrdio prvostepenu presudu u pogledu odluke o glavn om zahtevu, a ukinuo odluku o troškov ima postupka i u ukinutom delu predmet vratio istom sudu na ponovni postupak .

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev2. 1620/18 od 12. jula 2018. godine prihvatio odlučivanje o reviziji tužene , kao izuzetno dozvoljenoj, te je ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i odbacio tužbu tužioca.

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da stanovište nižestepenih sudova nije pravilno; da se , prema članu 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koja se odnose na poreska oslobođenja, olakšic e i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju ; da po članu 69. istog Zakona , kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju; da iz citiranih odred bi proizlazi da je oblast doprinosa upravn a materija , jer su doprinosi, po svojoj pravnoj prirodi, dažbine koje svaki poslodavac mora da uplati ne samo u interesu zaposlenog, već i u javnom interesu; da bi redovan sud bio nadležan , potrebno je da su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku, odnosno da nadležna poreska uprava nije preuzela da po službenoj dužnosti izvrši naplatu doprinosa ; da s obzirom na to da sud u toku celog postupka, po službenoj dužnosti , pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. Zakona o parničnom postupku), a kako je o zahtevu odlučivao apsolutno nenadležan sud, što predstavlja bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo donete odluke i tužbu tužioca odbacio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14 ) propisano je : da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (član 16. stav 2.) .

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15-dr.zakon, 106/15, 13/16, 108/16 i 113/17) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Odredbama člana 105. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14 ) propisano je: da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav 2.).

Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS" br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11 i 7/12, 8/13, 47/13, 108/13 i 6/14) propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove – poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.);

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US RS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 - Odluka US RS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13 i 108/13) propisano je: da osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima i osiguraniku koji radi na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života ne može uspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, kao i da stepen uvećanja staža osiguranja zavisi od težine, opasnosti i štetnosti rada, odnosno od prirode posla, a može iznositi najviše 50%. (član 52.); da je radno mesto, odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ono radno mesto odnosno posao na kome je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne zaštitne mere utvrđene propisima, kao i radno mesto, odnosno posao na kome je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje (član 53.); da se osiguraniku iz člana 52. stav 1. ovog zakona, staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona efektivno proveo ukupno najmanje 10 godina, odnosno ukupno najmanje pet godina ako je utvrđena invalidnost, kao i da se staž osiguranja uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu (član 54. st. 1. i 2.); da penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond, kao i da je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.); da Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom, da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava (član 151. tač. 1), 3) i 6)); da se prava iz člana 150. ovog zakona ostvaruju i obezbeđuju u Fondu (član 152.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega , naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene merodavnog prava.

Razmatrajući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio merodavno pravo, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je osporen im revizijskim rešenjem odbačena tužba kojom je traženo da se obaveže tužena da na osnovice dodatka na platu po osnovu noćnog rada, rada u dane verskih i državnih praznika i prekovremenog rada Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati pripadajuće doprinose.

U vezi sa stavom revizijskog suda o nenadležnosti suda opšte nadležnosti da odlučuje o zahtevu kojim zaposleni traži da se obaveže njegov poslodavac da mu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, Ustavni sud ukazuje da iz odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje proizlazi da je poslodavac isključivi obveznik obračuna i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog. Shodno citiranim odredbama Zakona o radu, doprinosi čine sastavni deo zarade zaposlenog . Oni se stoga, kao sastavni deo zarade, svrstavaju u kategoriju prava zaposlenih iz radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, kao i odredbu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, kojom je propisano da osnovni sudovi u prvom stepenu, između ostalog, sude u sporovima o pravima iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da u situaciji kada je tužbenim zahtevom traženo da se obaveže poslodavac na uplatu neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, nije ustavnopravno prihvatljivo stanovište revizijskog suda da sudovi opšte nadležnosti nisu nadležni da odlučuju u ovoj vrsti spora.

Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav izrazio i u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine. Prema stanovištu Ustavnog suda izraženom u označenoj odluci, ustavnopravno je neprihvatljivo odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, među koje spada i postupanje po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, bilo da je to samostalan zahtev ili istaknut zajedno sa zahtevom za isplatu zarade, a takvom praksom sužava se pravo na pristup sudu, kao jedna od garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, preduzimajući mere radi otklanjanja štetnih posledic a u tvrđene povrede prava , Sud je , u tački 2. izreke, poništio osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog sud a Rev2. 1620/18 od 12. jula 2018. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o reviziji koju je tužena izjavila protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1598/17 od 27. juna 201 7. godine.

Ustavni sud napominje da ovom odlukom ne prejudicira odluku o tome da li je predmetni tužbeni zahtev osnovan, jer o tome odlučuje nadležan sud, primenom merodavnih propisa.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno revizijsko rešenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 4 5. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o nadležnosti redovnih sudova za sporove o uplati doprinosa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti