Odluka Ustavnog suda o povredi izbornog prava odbornika Skupštine opštine Kula

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu odbornika Skupštine opštine Kula, utvrđujući povredu njihovog izbornog prava. Prestanak mandata na osnovu neustavnih odredaba o „blanko ostavkama“ je nepravomeran. Nalaže se Skupštini opštine da izmeni svoje akte u skladu sa odlukom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1455/2008
02.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Subotića iz Sivca, Marije Šepinski iz Ruskog Krstura, Marine Isakov iz Kule, Darjane Komazec iz Sivca, Dušana Pjevača iz Kule i Branke Milović iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Subotića, Marije Šepinski, Marine Isakov, Darjane Komazec, Dušana Pjevača i Branke Milović i utvrđuje da je presudom Okružnog suda u Somboru Už. 55/08 od 6. novembra 2008. godine i rešenjima Skupštine opštine Kula br. 01-02-74/2008, 01-02-77/2008, 01-02-75/2008, 01-02-76/2008, 01-02-78/2008 i 01-02-79/2008, sva od 3. novembra 2008. godine, povređeno izborno pravo podnosilaca ustavne žalbe zajemčeno odredbama člana 52. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Skupštini opštine Kula da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke izmeni svoje akte iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Subotić iz Sivca, Marija Šepinski iz Ruskog Krstura, Marina Isakov iz Kule, Darjana Komazec iz Sivca, Dušan Pjevač iz Kule i Branka Milović iz Kule, su 9. decembra 2008. godine, preko punomoćnika Čedomira Backovića iz Sombora, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Somboru Už. 55/08 od 6. novembra 2008. godine, kao i rešenja Skupštine opštine Kula od 3. novembra 2008. godine, kojima je utvrđeno da podnosiocima prestaje mandat u Skupštini opštine Kula. Podnosioci su ustavnu žalbu izjavili, između ostalog, zbog povrede izbornog prava iz člana 52. Ustava Republike Srbije. Predložili su da Ustavni sud poništi osporene pojedinačne akte, kao i rešenja Skupštine opštine Kula o dodeli mandata novim odbornicima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i odgovor Skupštine opštine Kula od 3. marta 2011. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Skupština opštine Kula je 3. novembra 2008. godine donela osporena rešenja br. 01-02-74/2008, 01-02-77/2008, 01-02-75/2008, 01-02-76/2008, 01-02-78/2008 i 01-02-79/2008, kojima je utvrđen prestanak mandata podnosilaca ustavne žalbe.

Protiv navedenih rešenja, podnosioci ustavne žalbe su u zakonom propisanom roku podneli žalbu, koja je odbijena osporenom presudom Okružnog suda u Somboru Už. 55/08 od 6. novembra 2008. godine. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da su 11. juna 2008. godine između podnosioca izborne liste i svih žalilaca, tada kandidata za odbornike u Skupštini opštine Kula, zaključeni ugovori o regulisanju međusobnih odnosa, koji su overeni od strane Opštinskog suda u Kuli, i da su ovi ugovori zaključeni na osnovu člana 47. Zakona o lokalnim izborima; da su prilikom zaključenja ovih ugovora kandidati za odbornike predali podnosiocu izborne liste svoje "blanko" ostavke, kako je to, kao obaveza odbornika, konstatovano u samim ugovorima; da "blanko" ostavke sadrže izjave kandidata za odbornike, da svoje mandate odbornika u Skupštini opštine Kula stavljaju na raspolaganje podnosiocu izborne liste, da su na podnosioca izborne liste preneli pravo da u njihovo ime podnese ostavku na funkciju odbornika i da samostalno odluči da li će i kada podneti ostavku i da njihove ostavke preda predsedniku Skupštine opštine Kula; da je, po oceni toga suda, pravilno odlučila Skupština opštine Kula, saglasno članu 49. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, kada je donela odluke o prestanku mandata žalilaca, a zbog podnetih ostavki od strane podnosioca izborne liste.

4. Odredbama člana 52. Ustava, na čiju su se povredu pozvali podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i bude biran (stav 1.); da je izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično (stav 2.); da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (stav 3.).

Odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta (stav 1.); da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je Odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (stav 2.).

5. Ustavni sud je, na sednici održanoj 21. aprila 2010. godine doneo Odluku IUz-52/2008, kojom je, između ostalog, utvrđeno da odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", broj 129/07) nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Odredbama člana 47. Zakona o lokalnim izborima bio je uređen institut ugovora između kandidata za odbornika, odnosno odbornika i podnosioca izborne liste, kojim se moglo predvideti pravo podnosioca izborne liste da u ime odbornika podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave i na osnovu koga je podnosilac izborne liste mogao da slobodno raspolaže mandatom odbornika, a uređen je bio i institut "blanko" ostavke.

Ustavni sud je ocenio da se navedenim odredbama Zakona, na osnovu kojih podnosilac izborne liste može, raspolažući mandatom odbornika, odlučivati i o dužini trajanja mandata odbornika, odnosno o prestanku mandata odbornika, ograničava ostvareno pravo građanina da bude biran zajemčeno odredbama člana 52. Ustava. Naime, pravo građanina da bude biran utvrđeno Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, prema shvatanju Ustavnog suda, podrazumeva i pravo na zadržavanje i nesmetano uživanje odborničkog mandata u periodu na koji je odbornik izabran i garantovanu zaštitu od samovoljnog oduzimanja, odnosno prestanka mandata stečenog na izborima. S obzirom na to da se davanjem ovlašćenja podnosiocu izborne liste da slobodno raspolaže mandatom odbornika, faktički daje ovlašćenje da arbitrerno odlučuje o prestanku odborničkog mandata, Ustavni sud je utvrdio da osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa navedenim odredbama Ustava.

Pored toga, institut "blanko" ostavke iz člana 47. Zakona, na osnovu koga podnosilac "blanko" ostavke prenosi ovlašćenje za podnošenje ostavke na podnosioca izborne liste, a podnosilac izborne liste samostalno odlučuje o tome da li će i kada će realizovati ovlašćenje da u ime odbornika podnese ostavku, prema oceni Ustavnog suda, nije u skladu sa osnovnim pravnim principom da izjava volje o ostavci treba da odgovara stvarnoj volji nosioca javne funkcije, niti ustavnom određenju da javna funkcija može prestati na lični zahtev nosioca javne funkcije. Ustavni sud smatra da funkcija odbornika, kao i druga javna funkcija, može uvek prestati voljom njenog nosioca, ali ta volja mora da odgovara stvarnoj volji odbornika u trenutku podnošenja ostavke i da bude slobodno izražena. U situaciji kada stavljanje na raspolaganje tzv. blanko ostavke može predstavljati uslov da neko bude kandidovan za odbornika i kada podnosilac izborne liste samostalno odlučuje o tome da li će i kada će aktivirati unapred potpisanu "blanko" ostavku, Ustavni sud je našao da takva ostavka ne predstavlja čin slobodne volje odbornika.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su osporeni pojedinačni akti doneti primenom odredaba člana 47. Zakona o lokalnim izborima, kojima je bio uređen institut ugovora između kandidata za odbornika, odnosno odbornika i podnosioca izborne liste, a kojim se moglo predvideti pravo podnosioca izborne liste da u ime odbornika podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave i na osnovu koga je podnosilac izborne liste imao pravo da slobodno raspolaže mandatom odbornika. Naime, Skupština opštine Kula je donela osporena rešenja o prestanku mandata odbornika, ovde podnosilaca ustavne žalbe, jer je ovlašćeno lice podnosioca izborne liste dostavilo zahtev skupštini jedinice lokalne samouprave za utvrđivanje prestanka njihovih mandata, saglasno svojim ovlašćenjima iz prethodno zaključenih ugovora sa podnosiocima ustavne žalbe, tada kandidatima za odbornike. Osporenom presudom Okružnog suda u Somboru Už. 55/08 od 6. novembra 2008. godine potvrđena su rešenja Skupštine opštine Kula od 3. novembra 2008. godine i odbijena žalba podnosilaca, imajući u vidu da su osporena rešenja doneta saglasno odredbama Zakona o lokalnim izborima.

Međutim, Ustavni sud ocenjuje da su osporeni pojedinačni akti doneti u skladu sa tada važećim odredbama Zakona o lokalnim izborima, ali da je ovim aktima povređeno pasivno izborno pravo podnosilaca ustavne žalbe zajemčeno odredbama člana 52. Ustava. Činjenica da su sudovi ili drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja postupali i donosili odluke koje su bile u skladu sa tada važećim zakonom, ne znači da tim odlukama nisu mogla biti povređena ustavna prava onih lica o čijim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu je odlučivano. Naime, uređivanjem instituta ugovora koji za predmet ima raspolaganje odborničkim mandatom, zakonodavac je na posredan način izmenio Ustavom opredeljenu prirodu predstavničkog mandata i faktički uveo prikriveni imperativni mandat odbornika, ali ne u odnosu na one koje po Ustavu odbornik predstavlja – koji su ga izabrali i koji su mu poverili mandat, već u odnosu na političku stranku, odnosno drugog ovlašćenog predlagača na čijoj je listi kandidovan za odbornika. Ovo je za posledicu imalo da je ne samo podnosiocima ustavne žalbe, nego i velikom broju drugih lica povređeno pasivno izborno pravo, odnosno pravo da nesmetano uživaju odbornički mandat u periodu na koji su izabrani.

Po oceni Ustavnog suda, sama činjenica da stavljanje na raspolaganje tzv. blanko ostavke može predstavljati uslov da neko bude kandidovan za odbornika, dovodi do zaključka da to nije čin slobodne volje odbornika. Dalje, polazeći od toga da je podnosiocima ustavne žalbe, u suštini, mandat prestao na osnovu odluke podnosioca izborne liste da realizuje svoje pravo iz ugovora, to proizlazi da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pasivno izborno pravo, koje, pored toga što podrazumeva pravo svakog da bude biran, podrazumeva i pravo svakog da zadrži i nesmetano uživa odbornički mandat u periodu na koji je izabran i garantuje mu i zaštitu od samovoljnog oduzimanja, odnosno prestanka mandata stečenog na izborima.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je na sednici održanoj 21. aprila 2010. godine i doneo Odluku IUz-52/2008, kojom je, između ostalog, utvrđeno da odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, na koji način je odredbe zakona na osnovu kojih su doneti osporeni pojedinačni akti uklonio iz pravnog poretka. Međutim, zaštita ustavnog prava podnosilaca ustavne žalbe ne može se uskratiti samo zbog toga što su odredbe Zakona za koje je utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom prestale da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ovo stoga što navedena odluka Ustavnog suda, upravo suprotno, ukazuje na osnovanost tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe o povredi njihovog Ustavom zajemčenog prava osporenim pojedinačnim aktima. U slučaju da podnosioci nisu ustavnom žalbom osporili akte o prestanku odborničkih mandata, imali bi pravo da, saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, traže od nadležnog organa izmenu tih pojedinačnih akata.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio, i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno izborno pravo iz člana 52. Ustava.

Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavne žalbe za otklanjanje štetnih posledica prouzrokovanih povredom njihovog Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede takve prirode da ih treba otkloniti na način kojim se otklanjaju posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, a to je izmena konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta. Stoga je Skupštini opštine Kula, kao nadležnom organu, naloženo da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke, izmeni svoje osporene pojedinačne akte kojima je utvrdila prestanak mandata podnosiocima ustavne žalbe, a u skladu sa pravnim stavovima Suda izraženim u ovoj odluci. S obzirom na navedeno, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi izbornog prava odbornika Skupštine opštine Kula

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti