Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je u parničnom postupku koji traje skoro šest godina i još nije okončan, povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku. Sudu je naloženo da hitno okonča postupak i dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jovanke Stokić iz Kušiljeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jovanke Stokić i utvrđ uje da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu P1. 1116/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Požarevcu – Sudska jedinica Žabari da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne ž albe okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovanka Stokić iz Kušiljeva podnel a je 31. jula 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava „na pravično suđenje u razumnom roku“, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu P1. 9/08 (raniji br. P1. 9/06). Osporavajući u suštini samo povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , podnositeljka je istakla i povredu načela o zabrani diskriminacije zajemčenog članom 21. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je postupak u navedenom predmetu pokrenut tužbom podnosi teljke ustavne žalbe koja je podneta 2 0. februara 2006. godine, da je u periodu od podnošenja tužbe do izjavljivanja ustavne žalbe održano 18 ročišta, a da je šest ročišta odloženo, te da postupak pred prvostepenim sudom još nije okončan. Podnositeljka smatra da je u ovom radnom spor u, koji se po odredbama ZPP smatra hitnim, "sud neefikasan jer na neracionalan način vodi postupak, bez objektivnih razloga, pa postupak traje tri i po godine". Ističe da je nedonošenjem presude suda u pogledu neplaćenog doprinosa za PIO od strane bivšeg poslodavca onemogućena u ostavarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Podnositeljka smatra da je ovakvim postupanjem Opštinskog sud a u Žabarima došlo do „povrede“ prav a na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i načela zabrane diskriminacije zajemčenog članom 21. Ustava, te, stoga, predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i nadležnom sudu naredi donošenje prvostepene presude u što kraćem roku, te da se odluka Suda objavi i da joj se naknadi šteta.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju, pribavio odgovor Opštinskog suda u Žabarima VI Su. 33/2009 od 7. oktobra 2009. godine, te izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Žabarima 1P. 11/09 (ranije 1.P 9/06 i 1P. 9 /08) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnositeljka ustavne žalbe je 10. marta 2006. godine podnela Opštinskom sudu u Žabarima tužbu protiv tuženog UTDP „Vinogorje“ Žabari, radi isplate zarade za period od 1. januara 2003. godine do 23. decembra 2004. godine, kao i doprinosa za penzijsko i invalidsko osi guranje zaposlenih za period od 1. januara 2001. godine do 23. decembra 2004. godine.

Povodom podnete tužbe formiran je u Opštinskom sudu u Žabarima predmet 1P. 9/06.

Opštinski sud u Žabarima je 21. januara 2008. godine doneo međupresudu 1P. 9/06 kojom je utvrdio obavezu tuženog da podnositeljki ustavne žalbe isplati minimalnu zaradu za period od 1. januara 2003. godine do 23. decembra 2004. godine, dok je sa utvrđivanjem visine iznosa zastao do pravnosnažnosti ove presud e, a o troškovima postupka odredio da se odluči naknadno . Protiv ove odluke tuženi je izjavio žalbu 17. aprila 2008. godine koju je 19. maja 2008. godine Okružni sud u Požarevcu presudom Gž.1. 170/08 odbio kao neosnovanu i potvrdio međupresudu Opštinskog sud a u Žabarima 1P. 9/06 od 21. januara 2008. godine.

U toku postupka pred prvostepenim sudom zakazano je 17 ročišta za glavnu raspravu, održano je sedam ročišta na kojima su saslušane parnične stranke i svedoci, te pribavljeni spisi predmeta drugih sudova. Deset ročišta za glavnu raspravu ni je održano, a iz sledećih razloga: dva ročišta jer strankama pozivi nisu bili uredno uručeni; dv a ročišta nisu održana zbog bolesti postupajućeg sudije, a tri jer postupak za izbor sudija porotnika nije bio završen. Jedno ročište za glavnu raspravu je odložen o radi naloga tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, da uredi tužbu i precizira tužbeni zahtev , jedno ročište je odloženo zbog nedolaska svedoka, a jedno jer je tužilja tražila odlaganje radi prisustvovanja njenog punomoćnika.

Po vraćanju spisa iz drugostepenog suda, predmet je pred prvostepenim sudom dobio novi broj 1P. 9/08. Posle tri održana ročišta zakazana za 17. jun, 14. i 25. avgust 2008. godine, na kojima je izvedeno veštačenje od strane veštaka ekonomske struke i stranke se izjasnile o nalazu i mišljenju veštaka, zaključena je glavana rasprava.

Delimičnom presudom 1P. 9/08 Opštinski sud u Žabarima je 25. avgusta 2008. godine u prvom stavu izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženog na isplatu minimalne zarade u iznosima i periodima navedenim u presudi (1. januar 2003. godine do 23. decembra 2004. godine i za decembar 2005. godine). Drugim stavom izreke ove presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za veće traženje za iznos i period naveden u prvom stavu izreke, dok je trećim stavom izreke odlučeno da će se o delu tužbe koji se odnosi na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za period od 1. januara 2001. godine - 23. decembra 2004. godine odlučiti naknadno konačnom odlukom.

Presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž.1. 304/08 od 28. januara 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika tuženog, a prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke, dok je u drugom stavu izreka ostala neizmenjena.

Po okončanom postupku po žalbi, predmet je pred prvostepnim sudom zaveden pod brojem 1.P. 11/09. Sud je zakazao sedam ročišta za glavnu raspravu od čega su tri održane, tri odložene radi pribavljanja izveštaja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, a jedna odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Opštinski sud u Žabarima je 2. septembra 2009. godine doneo presudu 1P. 11/09 kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za period od 1. januara 2001. godine do 31. decembra 2003. godine, a usvojen za uplat u ovih doprinosa za period od 1. januara 2004. godine do 23. decembra 2004. godine, te tuženi obavezan da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 34.450,00 dinara.

Po izjavljenim žalbama obe parnične strane drugostepeni sud je ukinuo presudu Opštinskog sud a u Žabarima 1P. 11/09 od 2. septembra 2009. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak. U Osnovnom sudu u Požarevcu - Sudska jedinica Žabari vodi se pod brojem P1. 1116/10. Ponovni prvostepeni postupak je u toku, a sledeće ročište za glavnu raspravu zakazano je za 26. januar 2012. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbama člana 21. Ustava je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.).

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, br oj 72/11) i Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09 i 36/ 11).

Važećim Zakonom o parničnom postu pku, odredbom člana 506. stav 1. propisano je da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakon a o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09). Zakonom o parničnom postupku iz 2004. godine, u vreme čijeg važenja je započeo osporeni parnični postupak, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da će u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio: da je parnični postupak pokrenut 10. marta 2006. godine, podnošenjem tužbe radi isplate zarade i doprinosa osiguranja; da je presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž.1. 304/08 od 28. januara 2009. godine postupak pravnosnažno okončan u pogledu zahteva za isplatu zarade; da je povodom dela tužbenog zahteva - isplate doprinosa osiguranja ponovni prvostepeni postupak u toku.

Kako je predmetni parnični postupak u pogledu zahteva za isplatu zarade pravnosnažno okončan pred nadležnim sudovima u roku od tri godine odnosno 28. januara 2009. godine, i to pre podnošenja ustavne žalbe, a u pogledu zahteva za isplatu doprinosa osiguranja navedeni postupak pred nadležnim sudovima traje skoro šest godina i ponovo je u fazi prvostepenog odlučivanja, to se u ustavnoj žalbi podnositeljka upravo i poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neodlučivanja o zahtevu za isplatu doprinosa osiguranja.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka mora se poći od činjenice da dužina postupka zavisi od niza činilaca, te da se mora ceniti u svakom konkretnom slučaju ponaosob. Složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, značaj raspravljanog prava za podnosioce ustavne žalbe, ponašanje podnosioca u postupku, kao i postupanje sudova koji su vodili postupak, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne. Stoga je Ustavni sud ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi u konkretnom slučaju uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenijih činjeničnih i pravnih pitanja koja su zahtevala obimniji i složeniji dokazni postupak.

Polazeći od značaja koji sporovi iz radnog odnosa imaju za učesnike, Ustavni sud je našao da je efikasno rešavanje spora u konkretnom slučaju moralo biti od izuzetnog značaja za podnositeljku.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosi teljka nije značajnije doprinela dužini trajanja osporenog su dskog postupka, već se uredno odazivala na ročišta za glavnu raspravu , s tim što je jednom tražila odlaganja ročišta jer njen punomoćnik nije bio prisutan i što je jedno ročište odloženo sa nalogom da uredi tužbu.

Međutim po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju prvostepenog postupka u pogledu odluke o isplati doprinosa dao je nadležan prvostepni sud. Ovaj sud je očigledno preduzimao mere da ubrza postupak odlučivanja o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na isplatu zarade - donošenjem međupresude i delimične presude. Međutim, u pogledu odlučivanja o doprinosima ponovni prvostepeni postupak je još u toku, a u prethodnom postupku bilo je više odlaganja ročišta zbog sprečenosti postupajućeg sudije zbog bolesti, tri rasprave nisu održane jer postupak za izbor porotnika nije bio završen, jedna rasprava odložena zbog sprečenosti sudije, a tri puta odlagano ročište za glavnu raspravu radi pribavljanja mišljena Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. U vezi s tim, Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garantija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske oa 13. jula 1983. godine (broj apilkacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Na osnovu napred izloženog, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak u ovom radnom sporu trajao neprihvatljivo dugo i da je ustavna žalba u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u predmetu koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima pod brojem 1P. 9/06 (kasnije 1.P. 9/08 i 1P. 11/09), a sada pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica Žabari pod brojem P1. 1116/10, osnovana, jer ovaj radni spor, koji je pokrenut 2006. godine, još uvek nije okončan, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke .

6. Podnositeljka ustavne žalbe je tražila da joj se dosudi naknada štete zbog dužine trajanja ovog radnog spora. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Odlučujući o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la isključivo zbog neažurnog postupanja prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje i ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji. Kako se u konkretnom slučaju radi o postupku koji zahteva hitnost prilikom odlučivanja, a postupak, od izuzetnog značaja za podnositeljku, traje šest godina i još nije okončan, već je u fazi ponovnog prvostepenog odlučivanja, podnositeljki ustavne žalbe je određena naknada kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi član a 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač ki 3. izreke, naloživši nadležn om sud u da preduzm e sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosi teljke ustavne žalbe okončao u najkraćem roku .

7. Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnje da je podnositeljka ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisana u postupku čije trajanje osporava. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da joj je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda ustavnog načela zabrane diskriminacije. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno poziva na povredu označenog ustavn og načela, te je, stoga, Ustavni sud, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8 . Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredba čl. 42b stav 1. tačka 1) i 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti