Usvajanje ustavne žalbe zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja u reviziji

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda zbog povrede prava na pravično suđenje. Postupajući sudovi su proizvoljno utvrdili da je podnosilac bio na redovnom služenju vojnog roka umesto u rezervnom sastavu, čime su pogrešno primenili materijalno pravo o diskriminaciji ratnih rezervista.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14563/2021
23.10.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. M. iz Striže kod Paraćina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. M. i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4187/20 od 29. oktobra 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4187/20 od 29. oktobra 2020. godine i određuje da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1536/20 od 26. juna 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. M. iz Striže kod Paraćina izjavio je Ustavnom sudu, 15. oktobra 2021. godine, preko punomoćnika D. M, advokata iz Paraćina, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4187/20 od 29. oktobra 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Tvrdnju o povredi označenih prava podnosilac, u suštini, obrazlaže navodima da je revizijski sud potvrdio drugostepenu presudu kojom je preinačena prvostepena - usvajajuća presuda i njegov tužbeni zahtev za utvrđenje diskriminacije odbijen kao neosnovan, uz pogrešnu konstataciju da podnosilac 1999. godine nije bio mobilisan za učešće u ratu, već da se nalazio na služenju vojnog roka. Podnosilac ukazuje da je navedena konstatacija drugostepenog i revizijskog suda netačna i u suprotnosti sa izvedenim dokazima i činjeničnim stanjem koje je utvrđeno u prvostepenom postupku. Tražio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Višeg suda u Jagodini P1. 104/19 (ranije broj P1. 425/17), kao i u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Jagodini vođen je parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv Republike Srbije - Ministarstva odbrane radi utvrđenja diskriminacije. Uz tužbu koja je sudu podneta 19. maja 2017. godine dostavljena je kopija vojne knjižice tužioca iz koje se vidi da je u odeljku koji se odnosi na rešenje o oceni sposobnosti za vojnu službu i određivanje roda - službe 21. novembra 1984. godine konstatovano da je tužilac sposoban za vojnu službu - saobraćajnu službu (vozač), te da je u odeljku koji se odnosi na učešće u ratu konstatovano da je tužilac učestvovao u ratu, u vojnoj pošti 3323/16, u periodu od 11. do 25. juna 1999. godine.

Ustavni sud je uvidom u kopiju vojne knjižice podnosioca koja je dostavljena uz ustavnu žalbu utvrdio i to da je u odeljku koji se odnosi na služenje vojnog roka konstatovano da je podnosilac vojni rok služio od 18. decembra 1985. godine do 14. februara 1986. godine u Kičevu, a od 15. februara do 25. novembra 1986. godine u Prizrenu.

Presudom Višeg suda u Jagodini P1. 104/19 od 26. februara 2020. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je zaključkom Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17. januara 2008. godine, kojim su dozvoljena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta tužioca N. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao ratnog vojnog rezerviste sa teritorije opštine Paraćin, a koja nije navedena u zaključku. U stavu drugom izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka. U obrazloženju odluke je navedeno da iz izvedenih dokaza proizlazi: da je tužilac bio mobilisan za učešće u ratu u VP-3323/16 Paraćin od 11. do 25. juna 1999. godine (što je prvostepeni sud utvrdio uvidom u vojnu knjižicu tužioca, kao i iz njegovog iskaza datog na ročištu održanom 1. septembra 2017. godine); da je tužilac od vojske primao određene novčane iznose za period učešća u ratu, u smislu ratnih dnevnica, ali da su ti iznosi bili simbolični i dovoljni za kupovinu sredstava za ličnu higijenu. Prema mišljenju prvostepenog suda, tužbeni zahtev tužioca je osnovan, jer je donošenjem zaključka Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17. januara 2008. godine država postupala diskriminatorski prema rezervistima sa teritorije ostalih opština Republike Srbije koje nisu obuhvaćene zaključkom.

Protiv navedene presude tužena je izjavila žalbu u kojoj se navodi da iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužilac za vreme NATO bombardovanja bio angažovan kao pripadnik VP 3323, te da je imao pravo na novčanu pomoć, zbog čega je, prema mišljenju tužene, pogrešan zaključak suda da je prema tužiocu različito postupano.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1536/20 od 26. juna 2020. godine preinačena je presuda Višeg suda u Jagodini P1. 104/19 od 26. februara 2020. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca i tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove postupka. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je: da je prvostepeni sud uvidom u vojnu knjižicu tužioca utvrdio da je tužiocu upisano učešće u ratu u periodu od 11. do 25. juna 1999. godine, a da iz iskaza tužioca u svojstvu stranke proizlazi da je u to vreme bio na redovnom služenju vojnog roka, da mu za navedeni period nisu isplaćene dnevnice; da je 1999. godine imao prebivalište na teritoriji opštine Paraćin. Prema oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, budući da se tužilac nije nalazio u istoj situaciji kao i lica na koja se zaključak Vlade odnosi, jer on nije bio pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije, već se nalazio na služenju vojnog roka. Polazeći od navedenog, drugostepeni sud zaključuje da Republika Srbija donošenjem navedenog zaključka od 17. januara 2008. godine nije izvršila diskriminaciju u odnosu na tužioca.

Tužilac je protiv drugostepene presude 27. jula 2020. godine izjavio reviziju u kojoj je istakao da je netačna konstatacija Apelacionog suda u Kragujevcu da je on 1999. godine bio na redovnom služenju vojnog roka, a s obzirom na to da je rođen 1966. godine i vojni rok je odslužio 15 godina ranije, kao i da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je u spornom periodu bio mobilisan za učešće u ratu u rezervnom sastavu VJ.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4187/20 od 29. oktobra 2020. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1536/20 od 26. juna 2020. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac za vreme proglašenog ratnog stanja bio na redovnom služenju vojnog roka i u njegovoj vojnoj knjižici je upisano učešće u ratu u periodu od 11. do 25. juna 1999. godine u VP 3323/16 Paraćin. Polazeći od navedenog revizijski sud zaključuje da je drugostepeni sud pravilno preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, s obzirom na to da tužilac nije imao status rezerviste, jer se u spornom periodu nalazio na redovnom služenju vojnog roka, te stoga prema njemu zaključkom Vlade, koji se odnosi na rezerviste, nije učinjena diskriminacija.

Pismeni otpravak revizijske presude dostavljen je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 17. septembra 2021. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da će drugostepeni sud presudom preinačiti prvostepenu presudu ako - 1) je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi, 2) je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima, 3) je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda i 4) smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (član 394.); da ako Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, presudom će da usvoji reviziju i preinači pobijanu presudu, da ako Vrhovni kasacioni sud nađe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, rešenjem će da usvoji reviziju, ukine u celini ili delimično presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vrati na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog, odnosno drugostepenog suda (član 416. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac smatra da mu je označeno pravo povređeno time što da su drugostepeni i revizijski sud pogrešno naveli da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je on u spornom periodu bio na redovnom služenju vojnog roka, a ne da je kao vojni rezervista mobilisan za učešće u ratu, zbog čega smatra pogrešnom ocenu suda o neosnovanosti zahteva za utvrđenje diskriminacije.

Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) prema kome član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), kojim se jemči pravo na pravično suđenje, ne sadrži nikakva pravila o prihvatljivosti dokaza ili načinu na koji oni treba da budu ocenjeni, iz razloga što su ta pitanja uređena nacionalnim zakonodavstvom (videti predmet Schenk protiv Švajcarske, predstavka broj 10862/84, presuda od 12. jula 1998. godine, st. 45. i 46.). Dakle, redovni sudovi su ti koji su na prvom mestu pozvani da tumače i primenjuju merodavna procesna pravila, ali prema praksi Evropskog suda, ovaj zahtev se ostvaruje i kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva i obavezu sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom sudskog postupka (videti predmet Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, predstavka broj 39442/98, presuda od 16. novembra 2000. godine, stav 20.).

Pored toga, Ustavni sud naglašava da drugostepeni sud može da utvrdi drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi samo ako prethodno otvori glavnu raspravu, te ponovo izvede i oceni dokaze. U suprotnom, kada bi drugostepena presuda bila zasnovana na novim činjenicama ili na drugačije utvrđenom činjeničnom stanju, u pitanje bi bilo dovedeno pravo stranaka da se izjašnjavaju o dokazima na osnovu kojih je drugostepeni sud utvrdio to drugačije/izmenjeno činjenično stanje, ali i Ustavom zajemčeno pravo na pravno sredstvo, jer u takvoj situaciji stranke ne bi imale mogućnost da osporavaju pravilnost činjeničnog stanja koje je kao takvo po prvi put utvrđeno u drugostepenoj presudi. Ustavni sud ukazuje i na to da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Dakle, prvostepeni sud utvrđuje činjenično stanje, a drugostepeni sud, ukoliko ne otvori glavnu raspravu, svoju odluku mora zasnovati na činjeničnom stanju koje je utvrdio nižestepeni sud, kao što to isto mora učiniti i Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji.

Što se tiče okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud podseća da je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je tužilac kao ratni vojni rezervista sa teritorije opštine Paraćin, koji je mobilisan za učešće u ratu u periodu od 11. do 25. juna 1999. godine diskriminisan zaključkom Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17. januara 2008. godine, kojim su dozvoljena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje. Činjenicu da je tužilac u spornom periodu bio vojni rezervista prvostepeni sud je utvrdio uvidom u vojnu knjižicu, kao i iz iskaza tužioca kao stranke. Štaviše, navedena činjenica tokom postupka nije ni bila sporna, a tužena je prvostepenu (usvajajuću) presudu žalbom pobijala samo iz razloga što iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužilac za vreme NATO bombardovanja imao pravo na određenu novčanu pomoć.

Sa druge strane, drugostepeni sud je konstatovao da je činjenično stanje u prvostepenom postupku pravilno utvrđeno, te da iz istog proizlazi da je tužiocu upisano učešće u ratu u periodu od 11. do 25. juna 1999. godine, a da iz iskaza tužioca proizlazi da je u to vreme tužilac bio na redovnom služenju vojnog roka. Drugostepeni sud stoga zaključuje da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, odnosno da se tužilac nije nalazio u istoj situaciji kao i lica na koja se zaključak Vlade odnosi, jer on nije bio pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije.

Vrhovni kasacioni sud osporenom presudom reviziju podnosioca izjavljenu protiv drugostepene presude odbija kao neosnovanu obrazlažući svoju odluku time da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac za vreme proglašenog ratnog stanja bio na redovnom služenju vojnog roka zbog čega takođe zaključuje da tužilac zaključkom Vlade nije diskriminisan.

Ustavni sud primećuje da su drugostepeni i revizijski sud prilikom interpretiranja činjeničnog stanja (za koje drugostepeni sud navodi da je pravilno utvrđeno) naveli da tužilac u spornom periodu nije bio deo rezervnog sastava Vojske Jugoslavije, već lice na redovnom služenju vojnog roka.

Navedena okolnost je bila odlučna za drugostepeni i revizijski sud prilikom donošenja odluke o neosnovanosti tužbenog zahteva.

Polazeći od toga da konstatacija drugostepenog i revizijskog suda o tome da se podnosilac ustavne žalbe nalazio na redovnom služenju vojnog roka protivreči činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, odnosno dokazima koji su tokom prvostepenog postupka izvedeni (vojna knjižica i iskaz tužioca), zaključak Vrhovnog kasacionog suda da tužilac, s obzirom na to da nije pripadao rezervnom sastavu vojske, nije diskriminisan zaključkom Vlade, ne može se prihvatiti kao ustavnopravno prihvatljiv.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je ovakvo postupanje drugostepenog, a zatim i revizijskog suda dovelo do povrede odredaba procesnog prava, koje, u konkretnom slučaju, ima težinu povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4187/20 od 29. oktobra 2020. godine i određivanjem da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1536/20 od 26. juna 2020. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Ustavni sud nije razmatrao istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja u reviziji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti