Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu policijskih službenika, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu. Podnosiocima je dosuđena naknada od po 500 evra zbog neefikasnosti i odugovlačenja upravnih organa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14586/2021
26.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. S. i V. T, obojice iz Dimitrovgrada, D. R. iz Pirota i G. M. iz sela Beleš kod Dimitrovgrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. S, V. T, D. R. i G. M. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije –Policijska uprava u Pirotu u predmetu broj 117/2, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo G. S, V. T, D. R. i G. M. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. S. i V. T, obojica iz Dimitrovgrada, D. R. iz Pirota i G. M. iz sela Beleš kod Dimitrovgrada, podneli su Ustavnom sudu, 18. oktobra 2021. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Pirotu vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-7147/2017 od 4. juna 2020. godine.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka čije se trajanje osporava, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost i značaj predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, naloži okončanje postupka i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, svakom u iznosu od po 1.300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Pirotu broj 117/2 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe i Z. S. iz sela Željuša kod Dimitrovgrada, su 15. avgusta 2008. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, za poslednje tri godine do podnošenja zahteva. Navedeni postupak je bio pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 12237/15 od 25. maja 2017. godine.

Z. S. je 16. avgusta 2017. godine protiv navedene presude Upravnog suda izjavio ustavnu žalbu. Odlukom Ustavnog suda Už-7147/2017 od 4. juna 2020. godine: u tački 1. izreke, usvojena je ustavna žalba tog lica i utvrđeno da mu je navedenom presudom Upravnog suda povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava; u tački 2. izreke, poništena je navedena presuda i određeno da Upravni sud donese novu odluku o tužbi tog lica podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-239/2015-01 od 27. jula 2015. godine; u tački 3. izreke, određeno je da odluka iz tačke 2. ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i Z. S, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Navedena odluka Ustavnog suda je 13. jula 2020. godine dostavljena Upravnom sudu.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-7147/2017 od 4. juna 2020. godine, Upravni sud – Odeljenje u Nišu je, na sednici održanoj 17. septembra 2020. godine, doneo presudu U. 11340/20, kojom je uvažena tužba podnosilaca, poništeno drugostepeno rešenje od 27. jula 2015. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Drugostepenim rešenjem broj 120-01-600/2020-01 od 26. oktobra 2020. godine usvojena je žalba podnosilaca, poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Pirotu (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 117/5-09/15 od 3. juna 2015. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 117/3 od 17. juna 2021. godine, u tački 1. dispozitiva, odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 15. avgusta 2008. godine, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovama za period od 15. avgusta 2005. do 26. juna 2006. godine, kao i o troškovima upravnog postupka, biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-330/2021-01 od 20. jula 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Podnosioci su 3. septembra 2021. godine izjavili žalbu zbog nedonošenja rešenja prvostepenog organa o preostalom delu zahteva iz tačke 2. dispozitiva prvostepenog rešenja od 17. juna 2021. godine.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-388/2021-01 od 1. oktobra 2021. godine usvojena je žalba podnosilaca i naloženo prvostepenom organu da najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje i o tome obavesti drugostepeni organ.

Podnosioci su 8. februara 2022. godine podneli drugu žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja, naknadni zahtev za donošenje rešenja po toj žalbi su podneli 6. jula 2022. godine, a tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ 11. januara 2023. godine.

Prvostepenim rešenjem broj 117/1 od 22. marta 2023. godine odlučeno je na isti način kao i prvostepenim rešenjem od 17. juna 2021. godine, tako što je zahtev za period od 27. juna 2006. do 15. avgusta 2008. godine odbijen kao neosnovan, a u pogledu zahteva za period od 15. avgusta 2005. do 26. juna 2006. godine je određeno da će o njemu biti naknadno odlučeno.

Drugostepenim rešenjem broj 120-01-137/2023-01 od 15. maja 2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Kako prvostepeni organ i dalje nije doneo rešenje o delu zahteva koji se odnosi na period od 15. avgusta 2005. do 26. juna 2006. godine, podnosioci su 24. jula 2023. godine ponovo izjavili žalbu zbog ćutanja uprave, koju je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-203/2023-01 od 22. avgusta 2023. godine usvojio i naložio prvostepenom organu da donose rešenje najkasnije u roku od 15 dana. Prvostepeni organ nije postupio ni po tom rešenju, pa su podnosioci 22. decembra 2023. godine izjavili još jednu žalbu zbog ćutanja uprave.

Prvostepeni organ je 5. februara 2024. godine doneo rešenje broj 117/2, kojim je, po treći put, odbio kao neosnovan zahtev za period od 27. juna 2006. do 15. avgusta 2008. godine, a u pogledu zahteva za period od 15. avgusta 2005. do 26. juna 2006. godine odredio da će o njemu biti naknadno odlučeno.

Drugostepenim rešenjem broj 120-01-69/2024-01 od 26. marta 2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Podnosioci su 26. aprila 2024. godine izjavili petu po redu žalbu zbog nedonošenja rešenja o delu zahteva koji se odnosi na period od 15. avgusta 2005. do 26. juna 2006. godine, povodom koje je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-109/2024-01 od 21. maja 2024. godine, kao i prethodnih puta, naložio prvostepenom organu da donese rešenje.

Predmet se u tom delu još uvek nalazi u postupku pred prvostepenim organom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/23 - odluka US) propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 171. stav 3.); da ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (član 173. stav 2.); da ako prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odlučuje o upravnoj stvari (član 173. stav 3.).

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji se vodi u izvršenju Odluke ovog suda Už-7147/2017 od 4. juna 2020. godine. Stoga je, u konkretnom slučaju, cenjen period od 13. jula 2020. godine, kada je navedena odluka Ustavnog suda dostavljena Upravnom sudu, a koji je do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi trajao četiri godine i četiri meseca.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 17. juna 2021. godine, koje je u tom delu postalo konačno, odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 15. avgusta 2008. godine, dok o njihovom zahtevu za isplatu dodataka na platu za period od 15. avgusta 2005. do 26. juna 2006. godine još uvek nije odlučeno, te se predmet u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što je reč o ostvarivanju prava iz radnog odnosa po zahtevu koji je podnet 15. avgusta 2008. godine i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u odlukama Ustavnog suda Už-2608/2009 od 30. septembra 2010. godine i Už-2188/2013 od 25. februara 2016. godine. Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. godine pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje nadležnog suda i upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da je Upravni sud u kratkom vremenskom periodu doneo presudu postupajući u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda. U nastavku postupka su doneta tri prvostepena i četiri drugostepena rešenja kojima je odlučeno o žalbama protiv prvostepenih rešenja. Ustavni sud je utvrdio da posmatrani postupak obeležava propuštanje prvostepenog organa da odluči o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 15. avgusta 2005. do 26. juna 2006. godine. Naime, prvostepeni organ nije, u izvršenju drugostepenog rešenja od 26. oktobra 2020. godine, doneo rešenje o tom delu zahteva, ali je zato doneo tri rešenja o odbijanju dela zahteva za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 15. avgusta 2008. godine, iako nijedno od tih rešenja nije poništeno. S tim u vezi, Ustavni sud je našao da je drugostepeni organ odbijanjem žalbi podnosilaca protiv prvostepenih rešenja omogućio da u pravnom prometu istovremeno postoje tri prvostepena rešenja od 17. juna 2021. godine, 22. marta 2023. godine i 5. februara 2024. godine, kojima je na isti način odlučeno o navedenom delu zahteva. Doprinos drugostepenog organa ogleda se, takođe, u tome što o žalbama zbog ćutanja uprave, nije odlučio u skladu sa zakonom. Taj organ je svojim rešenjima samo nalagao prvostepenom organu donošenje novih rešenja u određenom roku, propuštajući da, po isteku tog roka u kome prvostepeni organ iz neopravdanih razloga nije doneo rešenja, sam odluči o upravnoj stvari, u skladu sa odredbom člana 173. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Sud je našao da su oni koristili pravna sredstva radi ubrzavanja postupka, u skladu sa zakonom.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno i sporo postupanje upravnih organa, životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti