Neosnovanost ustavne žalbe zbog navodno neobrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, utvrdivši da je drugostepena presuda sadržala dovoljne razloge. Sud je naglasio da nije instancioni sud i da samo ocenjuje da li je došlo do povrede ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1460/2008
07.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Gostovića iz Eslingena, Savezna Republika Nemačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miroslava Gostovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 641/06 od 8. avgusta 2007. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 230/08 od 6. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Gostović iz Eslingena, Savezna Republika Nemačka, je 9. decembra 2008. godine, preko punomoćnika, Jove M. Borića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 641/06 od 8. avgusta 2007. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 230/08 od 6. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je protiv osporene prvostepene presude izjavio žalbu Okružnom sudu u Jagodini, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Podnosilac dalje navodi da je osporenom presudom drugostepenog suda odbijena njegova žalba, a da u obrazloženju presude nije naveden nijedan razlog za to, odnosno da nisu navedeni razlozi njegove žalbe, pa samim tim nije dato ni činjenično, ni pravno obrazloženje neusvajanja tih razloga. Prema navodima podnosioca, zbog takvog postupanja drugostepenog suda on je „prisiljen da deo razloga koje je naveo u svojoj žalbi navede i u ovoj ustavnoj žalbi“, a radi obrazlaganja tvrdnji o povredi ustavnih prava. Podnosilac je izneo niz tvrdnji kojima osporava utvrđeno činjenično stanje i pravilnost zaključaka prvostepenog suda o oceni pojedinih izvedenih dokaza u predmetnom parničnom postupku, a koje je naveo i u žalbi protiv prvostepene presude. Iz navedenih razloga, podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju dostavljenu u prilogu ustavne žalbe, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 641/06 od 8. avgusta 2007. godine, u stavu prvom izreke utvrđeno je da se delimično usvaja tužbeni zahtev tužioca i da se tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, obavezuje da tužiocu Svetislavu Anđelkoviću iz Paraćina na ime naknade za izradu opsega oko grobnog mesta pokojne Branislave Gostovića, rođene Anđelković, bivše iz Paraćina, isplati dinarsku protivvrednost iznosa od 204,51 evra, po najpovoljnijem kursu na dan isplate, sa dinarskom protivvrednošću domicilne kamate na navedeni iznos počev od 5. juna 2006. godine do isplate, a na ime troškova za izgradnju spomenika za pokojnu Branislavu Gostović isplati iznos od 32.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 5. juna 2006. godine do isplate, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, a do visine vrednosti svog naslednog dela. U stavu četvrtom izreke presude utvrđeno je da se delimično usvaja tužbeni zahtev i obavezuje tuženi da tužiocu Svetislavu Anđelkoviću, na ime ulaganja u kuću – nužnih i korisnih izdataka srazmerno svom udelu u kući isplati dinarsku protivvrednost iznosa od 2.173,73 evra, po najpovoljnijem kursu na dan isplate, sa dinarskom protivvrednošću domicilne kamate počev od 14. septembra 2006. godine do isplate, u roku od 15 dana po prijemu otpravka presude, pod pretnjom izvršenja. U stavu šestom izreke presude obavezan je tuženi da navedenom tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 47.990 dinara, u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja. U preostalim stavovima izreke (2, 3. i 5.) odbijeni su tužbeni zahtevi tužioca.

Protiv navedene presude tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, izjavio je žalbu Okružnom sudu u Jagodini. U žalbi je naveo da presudu pobija u stavu prvom, četvrtom i šestom izreke, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. U žalbi je istaknuto da tužilac nije predočio dokaze iz kojih bi nesumnjivo proizlazilo da je on snosio troškove sahrane i podizanja spomenika za pokojnu Branislavu Gostović, kao ni da je vršio ulaganja u kuću, kako je to utvrđeno u pobijanom delu presude.

Osporenom presudom Okružnog suda u Jagodini Gž. 230/08 od 6. oktobra 2008. godine, u stavu prvom izreke odbačena je žalba punomoćnika tužioca izjavljena u odnosu na stav četvrti izreke presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 641/06 od 8. avgusta 2007. godine, kao nedozvoljena, dok je u stavu drugom izreke odbijena kao neosnovana žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, a presuda Opštinskog suda u Paraćinu P. 641/06 od 8. avgusta 2007. godine, u stavu prvom, četvrtom i šestom izreke, je potvrđena. Okružni sud je ocenio da prvostepena presuda u delu u kome se pobija žalbom nije zahvaćena ni jednom od bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku, na koje sud pazi po službenoj dužnosti, da je tokom sprovedenog postupka prvostepeni sud izveo predložene dokaze i da je iste cenio shodno odredbama člana 8. Zakona o parničnom postupku, te da je prvostepeni sud za svoj stav da jasne i potpune razloge, koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je da je prvostepeni sud nakon sprovedenog dokaznog postupka, saslušanjem svedoka i uvidom u pismenu dokumentaciju, utvrdio da je tužilac angažovao za izradu opsega oko grobnog mesta određeno lice i da mu je za to isplatio iznos od 400 DM (204,51 evra), da je za troškove za izgradnju spomenika tom licu isplatio iznos od 32.000 dinara, kao i da je tužilac imao izdatke za izvođenje građevinskih radova u ukupnom iznosu od 8.275,20 DM. Takođe, navedeno je da je prvostepeni sud zaključio da je tuženi u obavezi da tužiocu naknadi celokupan iznos vrednosti materijala i rada na zameni parketa (nužni troškovi) u iznosu od 227,07 DM, odnosno 116, 42 evra u dinarskoj protivvrednosti, dok je u pogledu drugih izdataka za izvođenje ostalih radova u obavezi da isplati tužiocu srazmerno svom udelu u predmetnoj stvari iznos od 2.057,31 evra, u dinarskoj protivvrednosti. U vezi sa tim navedeno je da je tuženi vlasnik po osnovu nasleđa iza smrti svoje majke, pokojne Branislave Gostović, da je odredbom člana 222. Zakona o nasleđivanju propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine, te da je prvostepena odluka u pobijanom delu zasnovana na navedenoj odredbi zakona. Po oceni drugostepenog suda, sve odlučne činjenice za donošenje presude u pobijanom delu prvostepeni sud je utvrdio na osnovu izvedenih dokaza, te je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i doneo na zakonu zasnovanu odluku. U pogledu žalbenih navoda kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je istakao da žalilac nije naveo koje to iskaze s i iz kojih razloga sud nije pravilno cenio, a što je eventualno moglo dovesti do drugačijeg utvrđivanja činjeničnog stanja. Takođe, drugostepeni sud je ocenio i da je odluka o troškovima postupka pravilna.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, a da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 382. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da u obrazloženju presude, odnosno rešenja drugostepeni sud treba da oceni žalbene navode od značaja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a sa stanovišta utvrđenih činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je pošao od toga da pravo na pravično suđenje predstavlja kompleksno pravo kojim se, pored prava na suđenje u razumnom roku, garantuje i niz drugih prava koja građanima obezbeđuju određene, pre svega procesne garancije da će postupak u kome sud, odnosno drugi nadležni državni organ odlučuje o njihovim pravima i obavezama biti sproveden pravično, a to su: pravo na pristup sudu, pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravo na pravičnu i javnu raspravu, pravo na jednakost procesnih sredstava, pravo na obrazloženu sudsku odluku.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe svoje tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje zasniva, pre svega, na navodima da obrazloženje osporene drugostepene presude ne sadrži detaljne razloge o tome zašto su osnovani razlozi na kojima se zasniva odluka prvostepenog suda, kao i da u njoj nisu navedeni razlozi žalbe, pa samim tim ni razlozi za njenu neosnovanost.

Uvidom u osporenu drugostepenu presudu, Ustavni sud je utvrdio da ona sadrži obrazloženje, da su u obrazloženju konstatovani razlozi zbog kojih je podneta žalba protiv prvostepene presude, da je drugostepeni sud u postupku po žalbi cenio da li su u prvostepenom postupku u kome je doneta pobijana prvostepena presuda učinjene bitne povrede postupka na koje se pazi po službenoj dužnosti, da je navedeno na osnovu kojih dokaza i iz kojih razloga su utvrđene odlučne činjenice u predmetnom postupku, kao i da su navedene odredbe materijalnih propisa koje su od značaja za rešavanje sporne pravne stvari i da je obrazloženo iz kojih razloga se odluka koja se pravnim sredstvom osporava pravilno zasniva na tim propisima, čime je indirektno obrazložena i neosnovanost suprotnih navoda podnosioca žalbe.

Ostali navodi podnosioca kojima osporava utvrđeno činjenično stanje i pravilnost zaključaka prvostepenog suda o oceni pojedinih izvedenih dokaza, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju izraz njegove subjektivne ocene o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, ali ne i stvarni dokaz o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje, te se takvi navodi ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje.

S obzirom na izneto, a polazeći od navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je ocenio da osporenim pojedinačnim aktima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te da je u tom delu ustavna žalba neosnovana. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbio.

Prilikom iznete ocene, Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj pravo na pravično suđenje, garantovano članom 6. Evropske konvencije, obavezuje sudove da svoje odluke obrazlože, pri čemu ta obaveza ne podrazumeva da sud mora detaljno da odgovori na sve navode stranaka iznete u pravnom sredstvu o kome odlučuje, već samo one koje oceni pravno relevantnim (videti presudu u predmetu Van de Hurk protiv Holandije od 19. aprila 1994. godine). Ovo se pogotovo odnosi na odluke sudova viših instanci u kojima se prihvataju i koriste argumenti nižih sudova i razlozi dati u odlukama koje su osporene, jer bi u takvim okolnostima bilo neprikladno ponavljati in extenso razloge za donošenje odluke (videti presudu u slučaju Helle protiv Finske od 19. decembra 1997. godine).

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim presudama povređeno i pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije ničim potkrepio svoj navod, odnosno da nije pružio nijedan dokaz u prilog svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena. Ustavni sud naglašava da formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava, ne čini ustavnu žalbu samu po sebi dopuštenom.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Neosnovanost ustavne žalbe zbog navodno neobrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti