Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u sporu o utvrđivanju tržišne vrednosti akcija
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu manjinskog akcionara, smatrajući da redovni sudovi nisu povredili njegova prava. Zaključak sudova da se tržišna vrednost akcija utvrđuje prema prosečnoj ceni na berzi, ukoliko postoji redovno trgovanje, ustavnopravno je prihvatljiv i nije proizvoljan.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1460/2010
26.09.2012.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milenka Kovačića iz Futoga, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, n a sednici Veća održanoj 26. septembra 2012. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milenka Kovačića izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Novom sadu P. 1749/06 od 29. novembra 2007. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 2189/08 od 24. aprila 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 414/09 od 25. novembra 2009. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milenko Kovačić iz Futoga je 4. marta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Novom sadu P. 1749/06 od 29. novembra 2007. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 2189/08 od 24. aprila 2009. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 414/09 od 25. novembra 2009. godine i rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15823/09 od 23. decembra 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na imovinu, zajemčenih članom 21, članom 32. stav 1, članom 35. stav 2. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su manjinski akcionari podneli zahtev tuženom za otkup akcija; da je Upravni odbor tuženog isplatio tužiocima cenu od 2.802,77 dinara po jednoj akciji; da je podnosilac ustavne žalbe nezadovoljan isplaćenom cenom podneo tužbu Trgovinskom sudu u Novom Sadu, radi isplate razlike u ceni od 5.889,56 dinara; da nije postojao zakonski osnov za utvrđivanje tržišne cene akcija na osnovu trgovanja akcijama tuženog društva na slobodnom berzanskom tržištu Beogradske berze, zbog kršenja i nepoštovanja zakona i pravila trgovanja, neredovnog trgovanja i nepostojanja odgovarajućeg tržišta; da sud nije definisao šta to znači redovno trgovanje, već su za tvrdnju da je trgovanje u posmatranom periodu bilo redovno korišćeni paušalni trermini; da sud nije dao odgovor na pitanje da li je postojalo odgovarajuće tržište za trgovanje akcijama tuženog društva; da zbog činjenice da nisu bili ispunjeni navedeni elementi u trgovanju akcijama tuženog na slobodnom berzanskom tržištu Beogradske berze, tržišna vrednost akcija tuženog društva se morala odrediti na osnovu sudskog veštačenja; da je cena po kojoj je tuženi isplatio tužiocima vrednost jedne akcije (2.802,77 dinara) tri puta niža od cene dobijene sudskim veštačenjem (8.892,56 dinara), čime su tužioci lišeni više od dve trećine imovine; da je podnosiocu pored povrede prava na imovinu pričinjena i materijalna i nematerijalna šteta; da je protiv rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15823/09 od 23. decembra 2009. godine blagovremeno podneta žalba Okružnom sudu u Beogradu o kojoj još nije odlučeno.
Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu Ustavom zajemčenih prava, ukine osporene presude i osporeno rešenje, odloži izvršenje rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15823/09 od 23. decembra 2009. godine, te da naloži Privrednom sudu u Novom Sadu da donese novu presudu.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Trgovinski sud u Novom Sadu je 29. novembra 2007. godine doneo osporenu presudu P. 1749/06, ispravljenu rešenjem tog suda P. 1749/06 od 5. februara 2008. godine, kojom je: u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i drugih lica kojim su tražili da se naloži tuženom-protivtužiocu „Agrovojvodina-komercservis“ AD holding korporacija Novi Sad da tužiocima isplati iznos od 5.889,79 dinara po jednoj akciji na ime razlike između isplaćenog iznosa od 2.802,77 dinara po jednoj akciji i utvrđene vrednosti od 8.692,56 po jednoj akciji, sa zakonskom zateznom kamatom od 27. avgusta 2006. godine pa do isplate, kao i da tužiocima naknadi troškove postupka; u stavu drugom izreke odbio predlog tužilaca-protivtuženih za izdavanje privremene mere kojom bi se zabranilo tuženom -protivtužiocu otuđenje i opterećenje nepokretnosti; u stavu trećem izreke usvojio protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca i obavezao tužioce-protivtužene da preko člana Centralnog registra dostave Centralnom registru za htev za prenos određenog broja akcija, sve u korist tuženog-protivtužioca, a u protivnom će presuda služiti tuženom-protivtužiocu kao osnov za upis prava vlasništva na opisanim akcijama kod Centralnog registra; u stavu četvrtom izreke obavezao tužioce-protivtužene da tuženom-protivtužiocu solidarno isplate odgovarajući novčani iznos na ime troškova postupka; u stavu petom izreke usvojio predlog tuženog-protivtužioca za određivanje mere, te je zabranio tužiocima-protivtuženima korišćenje pravom upravljanja i pravima raspolaganja, otuđenja i opterećenja, uključujući i davanje u zalogu akcija „Agrovojvodina-komercservis“ AD holding korporacija.
Viši trgovinski sud je 24. aprila 2009. godine, odlučujući o žalbi tužilaca-protivtuženih, doneo osporenu presudu Pž. 2189/08 , kojom je u stavu prvom izreke odbio žalbu tužilaca i potvrdio presudu Trgovinskog suda u Novom sadu P. 1749/06 od 29. novembra 2007. godine, a u stavu drugom izreke odbio žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Novom sadu P. 1749/06 od 5. februara 2008. godine o ispravci presude tog suda P. 1749/06 od 29. novembra 2007. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je predmet spora novčana isplata tzv. nesaglasnih akcionara, odnosno otkup njihovih akcija od strane akcionarskog društva; da je među strankama sporno pitanje načina utvrđivanja tržišne vrednosti akcija koju je tuženo akcionarsko društvo dužno da plati tužiocima; da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da se akcijama tuženog akcionarskog društva redovno trgovalo na berzi, kako pre, tako i posle održavanja skupštine tuženog i da je prosečna cena akcija tuženog u toku 2006. godine, do održavanja skupštine (a i nakon toga) iznosila 2.802,77 dinara; da nije sporno utvrđenje prvostepenog suda zasnovano na ispravama i nalazu veštaka da se u periodu od 26. decembra 2005. godine do skupštine održane 26. juna 2006. godine trgovalo sa ukupno 4.909 akcija, odnosno 8,09 % od ukupno emitovanih akcija, a u periodu od 26. marta do 26. juna 2006. godine sa ukupno 3.616 akcija, odnosno 5,96%; da nije sporno da je tuženo akcionarsko društvo još od 30. jula 2004. godine uključeno na slobodno berzansko tržište; da se , dakle, akcijama tuženog trgovalo na berzi tokom cele 2006. godine i pre i posle održavanja skupštine od 26. juna 2006. godine, sa nespornim datumima i količinama transakcija, i to trgovanje jeste redovno trgovanje u smislu člana 445. stav 1. Zakona o privrednim društvima, kada je u pitanju tuženo akcionarsko društvo; da ono nije bilo svakodnevno, ali jeste svakomesečno, po cenama u rasponu od 1.750 dinara do 3.000 po akciji, sa prosečnom cenom od 2.802,77 dinara po akciji; da je tužiocima, dakle, isplaćena prosečna cena akcija od 2.802,77 dinara, pri čemu su, prethodno, neki akcionari za svoje akcije dobili na berzi samo 1.750 dinara, a neki 3.000 dinara; da su ti akcionari prodavali svoje akcije dobrovoljno, a ista je situacija i sa tužiocima u ovoj parnici; da otkup akcija po tržišnoj ceni od strane akcionarskog društva nije obaveza, već pravo akcionara, koje oni mogu, ali ne moraju da koriste; da i kada nisu saglasni sa odlukom skupštine, akcionari ne moraju da traže otkup svojih akcija, posebno ako smatraju da je cena tih akcija na berzi u tom trenutku niža od one koja je za njih prihvatljiva; da ono što ne može biti obaveza akcionarskog društva jeste da akcije nesaglasnih akcionara otkupljuje po ceni koju ti akcionari smatraju realnom, u slučaju da je cena koja se već ostvaruje na berzi niža; da je prvostepeni sud pravilno zaključio da se tržišna vrednost akcija tuženog utvrđuje prema prosečnoj ceni ostvarivanoj na berzi u redovnom trgovanju akcijama, čime se isključuje varijanta utvrđenja tržišne vrednosti procenom vrednosti kapitala; kako je tužiocima isplaćena vrednost akcija od 2.802,77 dinara po akciji, neosnovan je tužbeni zahtev za isplatu bilo kog iznosa preko toga, odnosno za isplatu razlike do knjigovodstvene vrednosti akcija.
4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbama člana 21. Ustava je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.).
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 35. stav 2. je utvrđeno da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.
Odredbom člana 58. stav 1. Ustava zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Odredbama člana 444. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme nastanka spornog pravnog odnosa, bilo je, pored ostalog, predviđeno: da akcionar može da traži od društva plaćanje iznosa jednakog tržišnoj vrednosti njegovih akcija ako glasa protiv ili se uzdrži od glasanja za posao sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti, o čemu je imao pravo glasa (stav 1. tačka 4)); da se tržišna vrednost iz stava 1. ovog člana računa na dan kada je doneta predmetna odluka društva na skupštini akcionara, ne uzimajući u obzir bilo kakvo očekivano povećanje ili smanjenje vrednosti kao posledicu te odluke (stav 3.); da ako je odluka na kojoj se zasnivaju prava iz stava 1. ovog člana usvojena na skupštini akcionara, akcionari koji su podneli obaveštenje o nameri traženja otkupa akcija od društva u skladu sa stavom 5. ovog člana, dužni su da pošalju društvu pisani zahtev za otkup akcija sa navođenjem svog imena, odnosno poslovnog imena, prebivališta , odnosno sedišta i broja i klase akcija čiji se otkup zahteva, u roku od 30 dana od dana donošenja odluke skupštine (stav 6.); da po prijemu zahteva akcionara iz stava 6. ovog člana, društvo plaća akcije u vrednosti za koju veruje da je tržišna vrednost, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva (stav 7.); da ako se akcionaru isplate iznosi na koje ima pravo u vezi sa stavom 1. ovog člana, a akcionar smatra da je plaćeni iznos niži od tržišne vrednosti akcija utvrđene u skladu sa ovim zakonom ili ako društvo propusti da izvrši plaćanje naknade, ima pravo da podnese zahtev za procenu vrednosti akcija od strane nadležnog suda, podnošenjem takvog zahteva sudu u roku od 30 dana od dana isplate ili od dana docnje u isplati (stav 8.).
Odredbom člana 445. stav 1. navedenog zakona bilo je propisano da u smislu ovog zakona tržišna vrednost akcije jeste njihova prosečna cena koja se redovno objavljuje na berzi ili drugom odgovarajućem tržištu, u periodu koji neposredno prethodi danu za koji se utvrđuje, a koji nije kraći od tri ili duži od šest meseci, a da u slučaju da se akcijama ne trguje redovno ili da ne postoji odgovarajuće tržište, njihova tržišna vrednost određuje se na osnovu procenjene vrednosti kapitala društva primenom odgovarajućih metoda procene.
5. Ustavni sud je utvrdio da navod o povredi prava na pravično suđenje podnosilac ustavne žalbe zasniva na tome da nije postojao zakonski osnov za utvrđivanje tržišne cene akcija na osnovu trgovanja akcijama tuženog društva na berzi , zbog kršenja i nepoštovanja zakona i pravila trgovanja, neredovnog trgovanja i nepostojanja odgovarajućeg tržišta. Prema mišljenju podnosica ustavne žalbe , sud nije definisao šta to znači redovno trgovanje, niti je dao odgovor na pitanje da li je postojalo odgovarajuće tržište za trgovanje akcijama tuženog društva.
Odredbom člana 445. stav 1. tada važećeg Zakona o privrednim društvima bilo je propisano da tržišna vrednost akcije jeste njihova prosečna cena koja se redovno objavljuje na berzi ili drugom odgovarajućem tržištu, u periodu koji neposredno prethodi danu za koji se utvrđuje, a koji nije kraći od tri ili duži od šest meseci. U parničnom postupku je utvrđeno da se akcijama tuženog društva trgovalo na berzi, i to šest meseci pre donošenja sporne odluke skupštine od 26. jun a 2006. godine i tri meseca pre donošenja navedene odl uke, kao i posle donošenja iste. Ustavni sud stoga smatra ustavnopravno prihvatljivim stav redovnih sudova da se navedeno trgovanje akcijama tuženog društva može smatrati redovnim trgovanjem akcijama u smislu člana 445. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Ustavni sud, takođe, nalazi da su redovni sudovi obrazložili svoje stanovište da je postojalo odgovarajuće tržišt e u smislu člana 445. stav 1. Zakona o privrednim društvima . Polazeći od izloženog, Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivim zaključak redovnih sudova da vrednost koju je tuženi isplatio podnosiocu ustavne žalbe na ime otkupa akcija predstavlja tržišnu vrednost akcija u smislu člana 445. stav 1. Zakona o privrednim društvima.
Ustavni sud je ocenio da su redovni sudovi naveli jasne i detaljne razloge zbog čega je neosnovan tužben i zahtev podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je našao da se zaključivanje sudova u osporenim presudama zasniva na prethodno utvrđenom činjeničnom stanju, oceni svih izvedenih dokaza i relevantnom materijalnom pravu, te se stoga ne može smatrati proizvoljnim i arbitrernim. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
U vezi sa istaknutom povredom načela zabrane diskriminacije, prava na naknadu štet e i prava na imovinu, zajemčenih članom 21, članom 35. stav 2. i članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe povredu ovih prava prevashodno vezuje za ishod predmetne parnice. Imajući u vidu da je Ustavni sud već ocenio da su redovni sudovi naveli ustavnopravno prihvatljive razloge za odbijanje tužbenog zahteva podnosioca ustavne žalbe, sledi i da navodi podnosioca o povredi navedenih ustavnih načela i prava nisu osnovani.
Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je u ovom delu odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), i odlučio kao u prvom delu izreke.
6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15823/09 od 23. decembra 2009. godine , Ustavni sud je ocenio da u ovom delu ustavnu žalbu treba odbaciti. Naime, saglasno članu 170. Ustava i članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je protiv osporenog rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 15823/09 od 23. decembra 2009. godine podneo žalbu Okru žnom sudu u Beogradu o kojoj do trenutka podnošenja ustavne žalbe još nije bilo odlučeno. Iz navedenog proizlazi da podnosilac ustavne žalbe pre podnošenja ustavne žalbe nije iscrpeo sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom u postupku u kome je osporeni akt donet. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu izreke.
7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević