Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenaplativosti potraživanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su pogrešno zaključili da ne postoji uzročno-posledična veza između dugog trajanja stečajnog postupka i štete koju su podnosioci pretrpeli zbog nemogućnosti naplate potraživanja od dužnika u društvenom vlasništvu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama V. T, M . S, V . J . i V. N, svih iz Grdelice kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. T . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 663/18 od 11. decembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 663/18 od 11. decembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe iz tačke 1. izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 8/18 od 19. septembra 2018. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 6 33/18 od 6. novembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 633/18 od 6. novembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe iz tačke 3. izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 5/18 od 14 . avgusta 2018. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba V. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 617/18 od 6. novembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 617/18 od 6. novembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 5. izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 185/17 od 8. avgusta 2018. godine.

7. Usvaja se ustavna žalba V. N . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 584/18 od 6. novembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

8. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 584/18 od 6. novembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 7. izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 40/18 od 20. avgusta 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. T . iz Grdelice kod Leskovca i druga lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu , 21. decembra 2018. i 11. januara 2019. godine, preko punomoćnika M. Z, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe protiv presuda Višeg suda u Leskovcu navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnosilaca ustavnih žalbi radi isplate imovinske štete, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10, a koje su pro tiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to odbijanjem kao neosnovanih tužbenih zahteva podnosilaca.

U ustavnim žalbama je istaknuto da je podnosiocima osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, jer sudovi pogrešno zaključuju da ne postoji uzročno-posledična veza između radnji tužene i štete, a što je u suprotnosti sa ustanovljenom praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i poništi osporene presude Više g suda u Leskovcu, a ukoliko taj zahtev ne usvoji, kao eventualni zahtev podnosioci ističu utvrđenje povrede prava na imovinu u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10 i dosuđenje naknade materijalne štete u visini potraživanja koja su im priznata u tom postupku.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmetne ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprove denom postupku, uvidom u ustavne žalbe i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojen i su prigovor i predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalb i, te je utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom „T.“ ad Grdelica u predmetu St. 69/10, a u kome su predlagač i prijavi li svoj a potraživanj a iz radnog odno sa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postup ku priznata.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1, 3, 5. i 7. izreke odbijeni su kao neosnovane žalbe tužilaca, ovde podnosilaca ustavnih žalbi i potvrđene prvostepene presude kojima su odbijeni kao neosnovani njihovi tužbeni zahtevi za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. Osporene presud e su zasnovane na oceni suda da tužioci nisu dokazali postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno, da su pretrpeli imovinsku štetu u traženom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud, najpre, konstatuje da se navodi podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda podnosilaca, a koji se odnose na osporene presude, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

Stoga Sud zaključuje da je podnosiocima ustavnih žalbi osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač . 1, 3, 5. i 7. izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, posledice učinjene povrede prava su, u konkretnom slučaju, takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenih drugostepenih presud a i određivanjem da Viši sud u Leskovcu donese nov e odluk e o žalb ama podnosilaca ustavnih žalbi izjavljenim protiv prvostepenih presuda Osnovnog suda u Leskovcu, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač. 2 , 4, 6. i 8. izreke.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosilaca da im je osporenim presudama i u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporene presud e, tako da će se o osnovanosti tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom.

8. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova na ime sastava ustavnih žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.