Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra, dok je žalba u delu osporavanja presuda odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljubice Marić zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 824/10 , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Marić iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu 3. marta 2010. godine ustavnu žalbu, a 2. juna i 26. decembra 2011. godine, 24. februara i 26. marta 2012. godine, 4. januara, 12. aprila i 8. maja 2013. godine njene dopune, protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Kž. 621/09 od 2. decembra 2009. godine, presude Opštinskog suda u Čačku K. 793/07 od 5. januara 2009. godine, presude Osnovnog suda u Čačku K. 824/10 od 15. avgusta 2012. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1-116/13 od 20. februara 2013. godine , zbog povrede prava iz člana 22. stav 1, člana 32. stav 1 , člana 33. st. 1. i 7, člana 36. stav 1, člana 58. stav 1, člana 67. st. 1, 2. i 3. i člana 145. st. 2. i 4. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 824/10.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Kž. 621/09 od 2. decembra 2009. godine ukinuta presuda Opštinskog suda u Čačku K. 793/07 od 5. januara 2009. godine , kojom je podnositeljka oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika, i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku; da je u ponovnom postupku, osporenom presudom Osnovnog suda u Čačku K. 824/10 od 15. avgusta 2012. godine , podnositeljka ponovo oslobođena od optužbe da je izvršila navedeno krivično delo; da je Apelacio i sud u Kragujevcu 20. februara 2013. godine doneo presudu Kž.1-116/13 , kojom je žalbe izjavljene protiv prvostepene presude odbio kao neosnovane i presudu Osnovnog suda u Čačku K. 824/10 od 15. avgusta 2012. godine potvrdio; da su joj označena ustavna prava povređena osporenim rešenjem i presudama jer je oslobođena od optužbe na osnovu odredbi člana 355. tač. 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku - usled nedostatka dokaza, a trebalo je da bude oslobođena od optužbe na osnovu odredbe člana 355. stav 1. ovog zakonika „zbog toga što ne postoje subjektivna i objektivna konstitutivna obeležja krivičnog dela“ koje joj je stavljeno na teret; da su joj navedena ustavna prava povređena propustima postupajućih sudova i povredama odredaba krivičnog postupka i krivičnog zakona, odnosno zbog nejednakog postupanja sudova u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji; da joj je pravo na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, povređeno „odugovlačenjem postupka bez ikakvog razloga“, jer postupak traje oko šest godina, dok je odlučivanje o žalbi protiv prvostepene presude Opštinskog suda u Čačku K. 793/07 od 5. januara 2009. godine traj alo „više od godinu dana“ , dok o žalbi koju je podnositeljka, u ponovnom krivičnom postupku, izjavila Apelacionom sudu u Kragujevcu protiv prvostepene oslobađajuće presude Osnovnog suda u Čačku K. 824/10 od 15. avgusta 2012. godine još uvek nije odlučeno, a preti nastupanje „zastarelosti krivičnog dela zbog odugovlačenja krivičnog postupka K. 824/2010“.

Podnositeljka je predloži la da se utvrdi povreda označen ih ustavn ih prava , naloži „Višem sudu u Čačku da u najkraćem mogućem roku odluči o svim žalbama u označenom predmetu“, kao i da se utvrdi njeno pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u osporene presude i rešenje , kao i iz navoda ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Krivični postupak je, prema navodima ustavne žalbe, pokrenut sredinom 2006. godine, dok je optužnica Kt. 705/06 podignuta 8. novembra 2007. godine.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Čačku K. 793 /07 od 5. januara 2009. godine podnositeljka ustavne žalbe je, na osnovu člana 355. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika.

Okružni sud u Čačku je osporenim rešenjem Kž. 621/09 od 2. decembra 2009. godine, donetim u postupku rešavanja o žalbama Opštinskog javnog tužioca u Čačku i okrivljene, izjavljenim protiv osporene prvostepene presude, uvažio žalbu javnog tužioca i ukinuo pobijanu presudu, a predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Čačku K. 824/10 od 15. avgusta 2012. godine, u ponovljenom postupku, podnositeljka ustavne žalbe je, na osnovu člana 355. tačka 2) ZKP oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika.

Odlučujući o žalbama Osnovnog javnog tužioca u Čačku i okrivljene, izjavljenim protiv ponovo donete prvostepene oslobađajuće presude, Apelacioni sud u Kragujevcu je 20. februara 2013. godine doneo osporenu presudu Kž.1-116/13, izjavljene žalbe odbio kao neosnovane i prvostepenu krivičnu presudu Osnovnog suda u Čačku K. 824/10 od 15. avgusta 2012. godine potvrdio.

4. Odredbama Ustava, na koje se podnosilac poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (član 33. stav 1.); da lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (član 33. stav 7.); da se j emči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da se s vakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć (član 67. stav 1.); da p ravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom (član 67. stav 2.); da se z akonom određuje kada je pravna pomoć besplatna (član 67. stav 3.); da se s udske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona (član 145. stav 1.); da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku (član 145. stav 2.) .

5. Podnositeljka ustavne žalbe ističe da joj je pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što krivični postupak protiv nje traj e preko šest godina.

Iz navoda ustavne žalbe i prema priloženim aktima, proizilazi da u konkretnom slučaju krivični postupak traje od 2006. godine.

Iako je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnot Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je na snagu stupio Ustav Republike Srbije, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem pravnosnažne odluke, Ustavni sud je, radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka uzeo u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, odnosno u konkretnom slučaju je uzeo u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka koji, prema utvrđenim činjenicama traje preko šest godina.

Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, a radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, a imajući u vidu sve do sada ustanovljene kriterijume za ocenu povrede ovog prava ( složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca), uz konstataciju da je prvostepena oslobađajuća presuda u ovom postupku jednom već ukinuta i predmet vraćen na ponovni postupak, te da je u ponovnom postupku ponovo doneta prvostepena oslobađajuća presuda, koju je drugostepeni sud potvrdio, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o neažurnosti postupajućih sudova, odnosno o tome da su sudovi nepotrebno odugovlačili postupak. Pri tome, ne osporavajući pravo podnositeljke ustavne žalbe kao okrivljene na izjavljivanje žalbi protiv prvostepenih presud a, Ustavni sud primećuje da su obe prvostepene presude bile oslobađajuće, a da je okrivljena, kao i javni tužilac, protiv obe presude izjavila žalbe. Imajući u vidu da je drugostepeni sud, odlučujući o izjavljenim žalbama, morao oceniti i žalbene navode okrivljene, Ustavni sud ocenjuje da je, objektivno, i podnositeljka ustavne žalbe doprinela nešto dužem trajanju osporenog krivičnog postupka.

Takođe, ustavna žalba je inicijalno podneta 2010. godine, nakon tri i po godine trajanja osporenog krivičnog postupka, što, samo po sebi, ne predstavlja nerazumno dugo trajanje.

Sledstveno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da, u konkretnom slučaju, podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu u kome se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava, i odlučio kao u prvom delu izreke .

7. U ustavnoj žalbi se tvrdi da su podnositeljki ustavne žalbe označena ustavna prava povređena osporenim rešenjem i presudama jer je oslobođena od optužbe na osnovu odredaba člana 355. tač. 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku - usled nedostatka dokaza, a trebalo je da bude oslobođena od optužbe na osnovu odredbe člana 355. stav 1. ovog zakonika „zbog toga što ne postoje subjektivna i objektivna konstitutivna obeležja krivičnog dela“ koje joj je stavljeno na teret, odnosno da su joj navedena ustavna prava povređena propustima postupajućih sudova i povredama odredaba krivičnog postupka i krivičnog zakona, te zbog nejednakog postupanja sudova u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje, u delu ustavne žalbe kojom se osporavaju pojedinačni akti , Ustavni sud konstatuje da se u konkretnom slučaju osporavaju s udsko rešenje kojim je prethodno done ta presuda uklonjena iz pravnog poretka, odnosno sudska presuda kojom je podnositeljka ustavne žalbe oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret, te u tom smislu Ustavni sud ocenjuje da takvi akti nisu podobni da podnositeljki ustavne žalbe povrede bilo koje od označenih ljudskih prava.

Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je odlučio kao u drugom delu izreke

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti